Jedini srpski viski nastao je pre 20 godina u Vojvodini

Jedini srpski viski proizveden je prvi put pre 20 godina u Đurđevu. Ovaj viski jedini je zvanično registrovani u Srbiji, a njega je pre dve decenije osmislio i napravio Novosađanin Šandor Komaromi.

Ideja je nastala pre 30 godina

Ideja o stvaranju prvog srpskog viskija nastala je još pre tridesetak godina kada je Šandor probao sam da ga napravi u čelarevskoj pivari. Ipak, tada mu to nije uspelo, ali on nije odustao od te zamisli.

Nekoliko godina kasnije uspeo je da ostvari tu ideju kod prijatelja u Sremskim Karlovcima koji se bavio proizvodnjom vina. Kada je shvatio da može da uspe u proizvodnji viskija i bude u tom trenutku, a i sada, jedini proizvođač tog pića u Srbiji, prodao je svoju vikendicu na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu, kupio kuću u Đurđevu i posvetio se sopstvenoj proizvodnji viskija sa svojim sinom Aleksandrom.

Kako je irski viski postao jedan od sinonima za visoki kvalitet?

“Proizvodnja viskija je proces koji živi, na greškama se uči i ispravlja. Rakija je od voća, a viski od žitarica i to je glavna razlika između ta dva poznata alkoholna pića. Međutim, još jedna bitna razlika je što se rakija može piti odmah, a viski sazreva tek nakon što odleži minimalno tri godine u hrastovom buretu. Rakija se, uglavnom, može piti iz kazana, a viski mora da se mazi i pazi, pa se tako trpe i gubici, koje u žargonu zovu „angel’s share“, odnosno anđeoska podela”, objašnjava Aleksandar odgovarajući na pitanje o tome koja je razlika između rakije u Srbiji i viskija koji je, prema legendi, nastao u Irskoj.

Aleksandar i Šandor nazvali su svoj viski Two doves odnosno Dve golubice, a kako Aleksandar objašnjava, on je sam došao na ideju da tako nazovu svoj viski jer su u kući u Đurđevu zatekli dve gugutke.

Vodi se najviše očevim savetima

Ono što motiviše Aleksandra da nastavi proizvodnju viskija je, kako objašnjava, to što svako mlado pivo sanja da postane viski kad poraste. U proizvodnji se vodi očevim savetima i knjigom koju mu je ostavio. Kako objašnjava, knjiga i beleške njegovog oca neprevaziđene su i više veruje tome nego internetu. Uvek je, kaže, bio pivopija, pa je uz oca, malo po malo, shvatao suštinu viskija i da ima tu nečega.

"Kad sam bio klinac, uvek sam govorio, kao i mnogi i dan danas, da ne volim obojenu cugu. Sad shvatam da ne bih voleo da probam onu koja je obojena masnom farbom jer piće obojeno od hrastovog bureta nije zapravo obojeno, već mu je priroda dala svoju notu”, navodi Aleksandar.

Godišnja proizvodnja jedinog viskija u Srbiji dostigne više od 500 litara. Može se pronaći u prodavnicama i u 30 - 40 restorana. Svi sastojci, koje koristi u procesu proizvodnje, poreklom su iz Vojvodine, pa je tako ovaj viski autentičan vojvođanski viski. Aleksandar ga pravi od ječmenog slada i uglavnom sam obavlja ceo proces proizvodnje. Ponekad mu pomažu sami meštani, mladi Đurđevčani jer im je, kako kaže, zanimljiv taj proces proizvodnje viskija, prenosi Dnevnik.