• Mehanizacija
  • 02.06.2021. 12:00

John Deere rešenja za održivost: Precizna primena osoke i zaštita "vidi pa prskaj"

Nikad pre poljoprivreda nije bila pod takvim pritiskom, a uzgoj kultura pod takvim mikroskopom, pa biti farmer danas nije nimalo lako, svesni su u John Deere-u i zato nude rešenja koja će im olakšati život.

Foto: John Deere
  • 77
  • 4
  • 0

U 90 minuta onlajn pres konferencije "Sustainable day" (Dan održivosti) iz fabrike John Deere-a u Manhajmu (Nemačka) prikazana je skora budućnost poljoprivrede.

Demonstraciju njihovih inovativnih tehnologija kao rešenja u savladavanju najvećih izazova sa kojima se poljoprivredni proizvođači moraju nositi na dnevnoj bazi u prilagođavanju prema održivosti poljoprivredne proizvodnje, izvorno su zamislili kao obilazak naprednih farmi. Ali, zbog pandemije to nije bilo moguće, pa su se odlučili za emitovanje uživo iz sedišta fabrike gde su njihovi stručnjaci pojasnili kakvi su zahtevi stavljeni pred farmere, ali i sam John Deere kao proizvođača poljoprivredne mehanizacije.

Osim sa klimatskim prilagođavanjima, poljoprivrednici se suočavaju i sa problemima zaštite životne sredine, kao i povećanim pritiskom političkih regulativa i mišljenja javnosti, rečeno je u introspektivi poljoprivrednog biznisa, ali i velikim ekonomskim pritiskom. 

"Pod ovim se pritiscima nalazimo i mi kao njihovi partneri. Jer, naš je posao da razvijemo rešenja koja će pomoći našim kupcima da zadrže produktivnost i omoguće održivost“, istakli su i pokazali šta je već danas primenjivo, ali i šta je to što možemo očekivati u budućnosti.

Precizno đubrenje i sa organskim đubrivima

U svetlu značajnog smanjenja upotrebe mineralnih đubriva, jednim od ciljeva Zelenog plana, njihovi stručnjaci razmišljaju o pronalaženju rešenja za sigurniju primenu organskih đubriva. Poljoprivrednici "bacanjem" tečnog stajskog đubriva na polja nikad nisu mogli tačno da znaju čime zapravo đubre.

Preciznom fertilizacijom će se izbeći manjak i predoziranje, pa su na tragu slogana "Koliko god treba - najmanje što treba" (eng: As much as necessary, as little as possible) kojim se John Deere vodi, osmislili i rešenje za preciznu fertilizaciju tečnim stajskim đubrivom (osokom), koji se sada može aplicirati u kilogramskim količinama po hektaru, zahvaljujući analizi sastava u realnom vremenu. 

"Osoka je važna jer je kompletno organsko đubrivo koje daje mnogo nutrijenata, a zatvara kružno ekonomiju. Tako se požnjeveni usevi daju za ishranu stoke, a njihove izlučevine ponovo vraćaju u polje i time zatvara krug“, rekao je na video prilogu jedan od 30-ak farmera iz pokrajine Severna Rajna - Vestfalija koji testiraju napredne tehnologije, a među njima i prikazan njihov HarvestLab3000.

HarvestLab3000 montiran na rezervoar analizira sastav osoke u realnom vremenu

Do sada je, kaže, imao problema sa primenom osoke jer je rezultate analize iz laboratorija dobijao desetak i više dana nakon uzimanja uzoraka dok ih sada sa senzorom HarvestLab3000, ugrađenim na rezervoar tečnog đubriva, testira u realnom vremenu, praktično za vreme đubrenja jer "nosi laboratoriju sa sobom sve vreme". Senzor koristi NIR sistem infracrvenog svetla i usklađen je ISOBUS vezom sa traktorom pa se svi rezultati analize vide automatski na terminalu u kabini. Tako ovaj poljoprivrednik aplicira tek 3,5 litara/m2 osoke što je relativno malo u odnosu na dosadašnje "bacanje".

Uštede u đubrivu i gorivu

Ovim je sistemom praktično omogućeno precizno đubrenje tečnim stajnjakom pa čak i korišćenje mapa đubrenja propisane za određena mesta. Najnoviji rezultati DLG-a (Nemačkog agronomskog udruženja) ispitivanja potvrdili su da senzor radi sa uporedivom tačnošću sa sertifikovanim laboratorijima koji koriste "mokre" hemijske metode.

"Kontinuirana analiza sistema, s više od 4.000 merenja u sekundi, pruža pouzdane statističke podatke na licu mesta. Time su eliminisane potencijalne greške zbog nepravilnog rukovanja uzorkom, privremenog skladištenja i vremenski kritičnih isporuka uzoraka u laboratoriji“, ističu naglašavajući kako ovi rezultati u stvarnom vremenu omogućuju automatsko podešavanje u polju.

Dodatno, aplikacija osoke poboljšana unošenjem u zemljište sa kultivatorom, što smanjuje neugodne mirise za 90 odsto, ali i gubitak azota isparavanjem.

Nova tehnologija, dakle, može "okrenuti" tečno đubrivo sa otpada u vredno hranivo i primenu svesti na kg/ha a ne, kao do sada, u kubikaži, čime je anulirana najveća prednost mineralnih đubriva - precizna aplikacija. Ipak, stručnjaci John Deere-a ne misle da će organska đubriva zameniti mineralna u 100-tnom iznosu.

"Realno, veliki je napredak i da se svede na 50 odsto. Dakle, mineralnim đubrivima ipak korektivno može izbalansirati neka razlika nutrijenata“, pojašnjavaju ističući dodatno kao najveću prednost organskih đubriva uz zatvaranje hranidbenog ciklusa -poboljšavanje sadržaja organske materije u strukturi zemljišta odnosno humusa u zemlji.

I na kraju, ne treba zanemariti i uštede goriva. U gruboj računici, godišnje će se trošiti 80 litara dizela po hektaru, a za proizvodnju 160 kg mineralnih đubriva treba oko 160 l dizela. Ako dakle možemo polovinu mineralnih đubriva zameniti organskim, uštedimo 80 l dizela/ha/godini. Taman koliko farmer sagori u kombajnu ili traktoru“, računica je stručnjaka. 

Regulacija optimalne doze pesticida

Drugi segment uzgoja u kojem je digitalizacija napravila velike pomake je zasigurno zaštita bilja. Ovom prilikom još jednom je istaknuto kako Evropa ima najviše standarde zaštite bilja na svetu, uključujući i standarde za novu opremu u pogledu bezbednosti rukovaoca, redovno testiranje prskalica u upotrebi, licenciranje sprovodioca zaštite bilja, najsloženije procese registracije i odobravanja upotrebe hemijskih materija i drugo.

I ovde su se vodili istim sloganom "As much as necessary, as little as possible!", za šta je dobar primer uzgoj okopavina.

Nova ExactApply tehnologija na osnovu dronom prikupljenih podataka kreira mape tačne primene koje šalje direktno u John Deere operativni centar koji će procesuiranjem podataka odrediti optimalnu dozu za svaku diznu posebno.

Uskoro i regulacija optimalne doze po svakoj dizni

"Danas gotovo sve prskalice kontrolišu dozu menjanjem pritiska u prskalici. Ali menja se i veličina kapljica. Nova tehnologija nam daje da otvaranjem i zatvaranjem svake pojedine dizne imamo kontrolu doze nezavisno od pritiska“, ističu njihovi inženjeri i navode kako je ExactApply tehnologijom na osnovu dron-mapa moguća ušteda 12-20 odsto fungicida u pšenici, 20-40 odsto zemljišnih herbicida u luku i 50 odsto kontaktnih herbicida u okopavinama.

Već postojeća tehnologija automatske kontrole sekcija, koja pojedinačno isključuje dizne zahvaljujući GPS kontrolama kada priključak naiđe na već obrađene redove ali i uvratine, onemogući će nepotrebno preklapanje redova i tako uštedeti dodatnih pet do 10 odsto hemikalija.

"Osim što se smanjuje upotreba pesticida i štiti životna sredina, farmeru se omogućava i prskanje po mraku, u uslovima lošije vidljivosti predveče i ujutro, kada su često uslovi prskanja bolji u pogledu manje vetra i manje isparavanja“, pojašnjavaju dodajući kako iz navedenog u kontroli zaštite bilja pomaže i automatsko punjenje i pražnjenje odnosno čišćenje prskalice.

Zaštita bilja "vidi i prskaj"

Naredna generacija tehnologije prskanja cilja na dalje uštede prskanjem prema viđenju na nivou biljke. U bliskoj budućnosti moći će razlikovati korov od biljke i aplicirati herbicid samo u slučaju prisustva korova.

Najavljuju kako je sledeći korak ne samo različita doza u određenim sekcijama grane prskalice nego i u svakoj dizni. Kako bi se aplicirala tačna doza fungicida na svakoj pojedinačnoj biljci zavisno od njenih potreba.

"Glavno područje trenutnog istraživanja je See & Spray™ korišćenjem tehnologije digitalnih fotoaparata kako bi 'uslikali' useve i korove otkrivanjem diferencijacije boja na terenu", rekao je Jorgen Audenert direktor sektora za kupce, prema čijem mišljenju hemijska zaštita nije jedino rešenje očuvanja prinosa i pojasnio da se u ovoj tehnologiji primenjuju algoritmi veštačke inteligencije i tehnologije 'učenja mašina' na osnovu kojih ciljano prskamo samo korove u usevu.

"Takva bi tehnologija mogla da smanji upotrebu kontaktnih i sistemičnih herbicida i do 90 odsto“, naglasio je. 

Od farmera do regulatora klime!

U budućnosti će biti izraženija integrisana zaštita bilja koja zahteva pakete mera, odnosno kombinacije mehaničkih i hemijskih mera, ali i plodoreda, sorata tolerantnih na bolesti i stres, te kultivacije useva. Upravo korak dalje u ovom smeru je rešenje razvijeno u saradnji sa sestrinskom kompanijom Monosem, koje koristi kamere za detekciju krova i mehanički ih kultivacijom suzbijaju međuredno pri većim brzinama, a herbicide doziraju samo korektivno unutar reda na određenim mestima koje senzori prepoznaju.

"Nikad pre poljoprivreda nije bila pod takvim pritiskom, a uzgoj kultura pod takvim mikroskopom kao sada, pa biti farmer danas nije nimalo lako", rekao je Mark von Penc predsednik John Deer-ovog poljoprivredne divizije, ističući da je poljoprivreda suviše često predstavljena kao kreator problema, a ne rešenja.

Integrisane metode zaštite kombinovaće kultivaciju i prskanje

Poljoprivreda mora da proizvodi još više i održivije, a istovremeno, prinos i profitabilnost ne smeju da budu zanemareni, zato je, naglasio je, zadatak svih da obezbede nezavisnost Evrope od uvoza hrane, navodeći da Evropa već uvozi 25 miliona tona žita, što se u poslednjoj deceniji povećava iz godine u godinu.

"Uvođenjem sve više restrikcija u evropsku poljoprivredu, farmer sve više postaje agronomski optimizator pa mu treba više 'cloud' rešenja kao što je John Deere operativni centar. Jer u 'oblaku' može doći do svih podataka na svakom mestu i u svako vreme, i tako doneti najbolju odluku“, istakao je von Pelc zaključujući kako je upravo jedno od takvih rešenja primenjivo u zaštiti bilja kao i u đubrenju.

U isto vreme, digitalizacija neće učiniti samo uzgoj kultura ekološki i ekonomski održivijim, već i transparentnijim. Dokumentovanje praksi gajenja i predstavljanje "dokaza" kupcima pomoći će u vraćanju poverenja potrošača koje je delimično izgubljeno. Zato su, kaže, i demonstrirali kako industrija poljoprivredne mehanizacije može da podrži farmere u tehnologijama koje su već dostupne.

"Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, elektrifikaciji, autonomizaciji i automatizaciji, potencijali su jako veliki“, mišljenja je Mark von Penc.


Tagovi

John Deere Precizna poljoprivreda Digitalizacija proizvodnje Đubrenje useva Zaštita bilja


Autorka

Renata Prusina

Više [+]

Diplomirana inženjerka agronomije s višegodišnjim novinarskim i uredničkim iskustvom. Članica nekoliko novinarskih asocijacija između kojih je i TotY. Osim perom, voli da beleži i objektivom.