Jovana Cvetković, najautorka 2025. godine: "Dođem u goste na slavu, odem sa pričom"

Za sebe kaže da je večno zaljubljena u prirodu, biljnu proizvodnju i fotografiju, da je uporna, ambiciozna i velika sanjalica. Mi ćemo dodati: veliki profesionalac, neko ko spaja stručnost, poznavanje agrarnih tema i terminologije, ali i želju i volju da se usavršava, da uči i sa svakim napisanim tekstom bude bolji novinar. I upravo zato, Jovana Cvetković iz Jakovca kod Knjaževca ponela je priznanje autora godine Agrokluba za 2025. godinu.

Master inženjer ratarstva i povrtarstva, kao i fitomedicine, supruga i majka dve devojčice, radoznali kreativac, Jovana priznaje da se potajno nadala ovom priznanju.

"Sama činjenica da sam autor godine portala koji je poznat i u susednim zemljama, čini me veoma ponosnom. Moje angažovanje će samim tim biti veće, jer me ovo priznanje motiviše da budem bolja u poslu koji toliko volim. Kada smo kod motivacije, obožavam da prisluškujem moje devojčice dok se igraju i izgovaraju 'Idem sada da napišem tekst'. One su moja večita inspiracija i snaga", priča nam ona na početku razgovora.

Priseća sa da je njena prva saradnja sa Agroklubom vezana za period studiranja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

"Te 2015. godine sam zakoračila u svet novinarstva, ali sam zbog obaveza na fakultetu i neiskustva vrlo brzo odustala. Godinama kasnije, poželela sam da obnovim saradnju sa Agroklubom. Smatram da su život na selu i konstantna inspiracija za raznovrsne teme samo neki od razloga mog povratka novinarstvu."

Priče iz čitave Srbije

Priznanje autora godine Jovana je ponela i u 2023. godini. Od tada je vidno napredovala i pokazala još veći potencijal ka pronalaženju zanimljivih tema i sagovornika. Ne samo iz svoje bliže okoline, već iz šire Srbije.

"To priznanje me je zapravo i podstaklo da se mnogo više posvetim kvalitetnom pisanju i usavršavanju. Obilazim gazdinstva, fotografišem na svakom koraku i stalno razmišljam o čemu bih pisala. Smatram da mi je Agroklub pomogao da prepoznam ono što zaista volim, a ja sam zauzvrat bila vrednija i sve više posvećenija tekstovima."

Bavila se najrazličitijim pričama, a koje su na nju ostavile najjači utisak?

"Trudila sam se da obradim što više različitih tema, od seoskog turizma, poljoprivredne proizvodnje do vesti u vezi sa štetama od požara u mestima širom Srbije, kao i nekim merama borbe protiv mraza koje su proizvođači primenjivali u voćnjacima. Najveći pozitivan utisak ostavila je poseta seoskom domaćinstvu Gabar u Ćuštici gde sam osetila neku posebnu toplinu i gostoljubivost", kaže naša autorka, dodajući da ju je oduševio i razgovor sa Finkinjom Miom Tadić koja gaji ovce u selu Pričević kraj Valjeva.

Iz Finske u Pričević: Mia je izabrala Ivana, srpsko selo i život sa stotinu ovaca

"Istakla bih i mlade poljoprivrednike u usponu i njihova iskustva i priče. To su Vera Škulić iz Starčeva, prva agroinfluenserka i predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije, zatim Ivana Lukić, obrazovana devojka koja popravlja mehanizaciju i uživa u svom poslu, mlada farmerka Sofija Plavšić iz Bačke Palanke, kao i Jovana Petrović iz Deliblata koja sa suprugom podjednako učestvuje u svim poslovima na farmi goveda, ali i u polju."

Neophodno je slušati proizvođače

Ne može, dodaje, da ne spomene domaćina Miodraga Mladenovića iz Lepaje kraj Merošine na čijem imanju je krava otelila četiri teleta.

"Tu senzaciju nisam mogla da propustim i neizmerno mi je drago što sam ih posetila", kaže ona, dodajući da je tekst o teljenju u domaćinstvu porodice Stojanović u Vlaškom Polju nastao sasvim spontano i slučajno.

"Kada sam čula od domaćina da je krava počela da se teli, bukvalno sam skočila i krenula za njima. Došla sam kao gost na slavu, a otišla sa još jednim tekstom za Agroklub. Od izazova bih istakla prekid internet veze i navigacije na putu ka planinskom selu Ćuštica, ali srećom, trajalo je kratko."

Svakodnevno osluškuje probleme i potrebe poljoprivrednih proizvođača. Kakvo je, prema njenom mišljenju, stanje u domaćem agraru?

"Volela bih da je moje mišljenje u vezi sa agrarom u Srbiji drugačije, ali smatram da je potrebno mnogo truda i rada kako bi se neke stvari istinski promenile ili bar popravile. Iz razgovora sa proizvođačima, zaključila sam da je neophodno baviti se njihovim problemima, saslušati ih, raditi na dugoročnim rešenjima", kaže ona i ističe da joj mnogo znači što može da bude "glas" proizvođača.

Pravo čudo na imanju Mladenovića: Krava Beba otelila četiri zdrava teleta

"Težim ka tome da im pomognem i na pravi način promovišem ono čime se bave i od čega žive."

"Pronađite ono što vas ispunjava"

Tri godine je provela radeći u poljoprivrednoj apoteci, gde je, kako kaže, stekla iskustvo i znanje.

"Stalno sam bila u direktnom kontaktu sa proizvođačima i njihovim problemima u proizvodnji, a to mi je pomoglo da lakše oblikujem tekstove koji imaju veze sa zaštitom i ishranom biljaka. Veliki sam štreber, volim da učim i usavršavam se, a stručnost svakako dolazi sa iskustvom", navodi ona, dodajući da u idućoj godini od nje možemo očekivati više tekstova u vezi sa seoskim turizmom, naročito na Staroj planini.

"To mesto me očarava. Volela bih, takođe, da obilazim što više gazdinstava i zabeležim neka dešavanja. Isto tako ću se truditi da bude više stručnih tema", kaže naša autorka godine, dodajući da joj je veoma žao što sve manje mladih upisuje Poljoprivredni fakultet.

"Od obrazovanja sve počinje. Trudim se da na svakom koraku promovišem važnost obrazovanja. Neka volja, istrajnost i ljubav prema nauci budu glavne vodilje ovom mladom svetu na njihovom putu ka uspehu. Važno je da volimo ono što radimo, jer ćemo samo u tom slučaju biti srećni i zadovoljni. Pronađite ono što vas ispunjava", poručuje nam Jovana za kraj razgovora.

Šumadijski voćar Aleksandar Glišić: "Šljive nema, ove godine pečem rakiju od ananasa"

Podsetimo, dosadašnji dobitnici godišnjih priznanja Agrokluba su: Đorđe Simović (2015, Novi Sad), Jasna Bajšanski (2016, Zrenjanin), Biljana Nenković, (2017. Kragujevac), Željko Dulanović (2018, Nova Varoš), Andrijana Glišić (2019, Novi Sad), Gordana Nastić (2020, Vranje), Biljana Ljubisavljević (2021, Niš), Gordana Perunović Fijat (2022, Kikinda) i Jovana Cvetković (2023, Jakovac) i Žarko Galetin (2024, Novi Sad).