Bezbednost traktorista
08.10.2023. 12:00

Kako traktoristi da budu bezbedni u saobraćaju? Evo 12 saveta

Koliko se zaista nezgoda sa traktorima desi svake godine teško je reći, pošto se nezgode bez povređenih ili sa lakše povređenima van javnih puteva uglavnom ne prijavljuju.

Foto: Depositphoto/modfos

370

Ako ste traktorista i ako nemate žutu rotaciju kada noću vozite po putu, rizikujete da u vaš traktor, prikolicu ili priključnu mašinu udari automobil koji se kreće pet ili šest puta većom brzinom od vas, a neretko i više jer se po putevima van grada voze i brže od dozvoljenih 80 km/h. Pet vozača traktora i jedan putnik u traktorskoj prikolici poginuli su od početka ove godine na putevima, prema podacima Uprave saobraćajne policije, a još devet osoba je poginulo na šumskim putevima i njivama, prenose Polovni automobili.

Koliko se zaista nezgoda sa traktorima desi svake godine teško je reći, pošto se nezgode bez povređenih ili sa lakše povređenima van javnih puteva uglavnom ne prijavljuju.

Nesreće van javnih puteva se najčešće ne prijavljuju (Foto: Željka Rački-Kristić)

Podsetimo, traktorom je zabranjeno vući više od dva priključna vozila, u priključnom vozilu sme da bude najviše pet osoba, a u tovarnom prostoru motokultivatora tri osobe.

Zato, evo generalnih saveta:

Pre izlaska na put, obavezno proverite svu svetlosnu signalizaciju na traktoru, ali i na prikolici ili drugoj priključnoj mehanizaciji. Čak i kada je traktor "osvetljen" po svim propisima, neretko velike prikolice predstavljaju problem, pa zato nije na odmet na zadnji deo prikolice staviti reflektujuće trake/nalepnice, sigurnosni trougao i slično.
Očistite blato sa točkova pre izlaska na asfalt - to blato može da bude izuzetno opasno za druge vozače, i kada je vlažno i kada se osuši.
Pažljivo se uključite na glavni put sa njive, jer vi idete polako, auto ide brzo i lako dođe do udesa.
Pažljivo kada skrećete, jer vozači automobila kada vide traktor počnu izdaleka da se spremaju da ga preteknu, što podrazumeva povećanje brzine. Zato traktorista mora da obrati pažnju na to šta se dešava iza njega i da na vreme signalizira ostalima da skreće kako ne bi došlo do sudara u drugoj traci.
Izbegavajte alkohol.
Budite pažljivi kada vozite sa montiranom opremom i mehanizacijom koja je šira od traktora, pošto postoji šansa da zakačite vozilo iz drugog smera, biciklistu ili pešaka u vašoj traci i slično.
U seoskim sredinama često ima mnogo biciklista, pa na njih obraćajte posebnu pažnju. Pretičite ih "u širokom luku", a posebno pažljivi budite noću van naselja.
Ne pretovarajte prikolicu jer može da dođe do problema iz više razloga. Na primer, ispadanje repe sa pretovarene prikolice, nakon čega vozač automobila iza prikolice ili naleti na repu pa dođe do oštećenja na automobilu, ili refleksno u manevru izbegavanja izgubi kontrolu nad vozilom, uđe u suprotnu traku kojom taman nailazi drugo vozilo, i slično.
Proverite da li je prikolica dobro zakačena i da li je ispravno sve što obezbeđuje sigurnu vuču prikolice.
Potrudite se da traktor bude što ispravniji, posebno kada su u pitanju kočnice, gume, propisan pritisak vazduha u gumama, upravljački sistem.
Pod najvećim rizikom su traktoristi u brdoviti predelima, naročito kada vuku prikolicu, jer iako je traktor stabilan, prikolica koja je pretovarena može da se prevrne i da za sobom povuče i traktor.
Ukoliko imate stariji traktor i još uvek niste montirali kabinu ili zaštitni ram, savet je da to uradite što pre. Njihova najveća uloga je zaštita vozača prilikom prevrtanja, ali kabina štiti i od mnogo drugih stvari, kao što su vetar, kiša, sunce i grad, insekti, grane.

Produžen rok za dodelu subvencionisanih zaštitnih ramova za traktore

Podsetimo, od 2020. do kraja 2022. godine ukupno je poginulo 164 vozača traktora, od kojih su 78 poginula u saobraćaju, dok je 86 poginulo usled prevrtanja vozila.

Tagovi

Sigurost na putu Saveti za traktoriste Svetlosna signalizacija Pretovarena prikolica Bezbednost u saobraćaju Saobraćajne nezgode

Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Stanko Nekić
pre 1 nedelju

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo

Kako traktoristi da budu bezbedni u saobraćaju? Evo 12 saveta

Izdvojeni tekstovi

KLUB