Savetodavac Đurđica Kšenek, objasnila je kako i s čim pomoći biljkama nakon obilnih padavina i grada koji je poharao useve i zasade.
Olujno nevreme s obilnim padavinama i gradom, nanelo je velike štete na usevima i zasadima, a biljkama koje su preživele sada prete bolesti i štetočine.
Kako pomoći voćkama, povrću i vinovoj lozi, objasnila je savetodavac Đurđica Kšenek.
Voćarima koji su pretrpeli grad u zasadima, savetuje primenu aminokiselina u kombinacijama sa fungicidima protiv uzročnika bolesti za brže zaceljivanje rana.
Zapadna Srbija i Vojvodina poplavljene: Kako na useve utiču ovolike kiše?
Vlasnici intenzivnih zasada jabuka i krušaka nakon obilnih padavina trebalo bi da izvrše zaštitu protiv uzročnika bolesti čađave krastavosti (Venturia inaequalis) čije su brojne infekcije zabeležene.
Preporučuje se, navodi, kombinacija preparata na bazi difenokonazola, pirimetanil i ditianona (primeniti najviše četiri puta u vegetaciji!) u kombinaciji s preventivnim ili kontaktnim fungicidom protiv krastavosti na bazi ditianona, kalijum fosfonata, kaptana i metirama.
Dalje, proizvođači šljiva treba da obave zaštitu protiv šupljikavosti lista (Stigmina carpophila) i primene preparat na bazi kaptana dok bi proizvođači bresaka i nektarina trebalo da ponove tretiranje protiv šupljikavosti lista (Stigmina carpophila) i primene jedan od organskih fungicida, dakle na bazi kaptana ili ditianona.
Protiv pepelnice (Podosphaera panosa) na breskvama i nektarinama savetuje korišćenje preparate na bazi fluopirama i tebukonazola (deluju protiv truleži) ili sumpora.
Kod višanja se savetuje primena fungicida protiv mrke pegavosti lista (Blumeriella jaapii) odnosno upotrebiti fluopiram i tebukonazol, sredstvo koje deluje i protiv truleži ploda (Monilia fructigena), tri dana.
Stručnjak napominje i da u zasadima leske valja ponoviti zaštitu od uzročnika pegavosti lista (Piggotia corylii) i sive pegavosti (Gnomnia leptostyla) preparatom na bazi piraklostrobina i boskalid (dva puta u vegetaciji), a protiv pepelnice (Phylactinia guttata) sumpor ili elementarni sumpor.
"Voćarima sugerišemo, zbog najavljenih novih padavina, primenu i okvašivača", naglašava Đurđica Kšenek.
Kada je u pitanju povrće, potrebno je uraditi zaštitu nakon obilnih padavina od plamenjače i drugih uzročnika bolesti čim se može ući u polje.
"Povrtarima čije su njive pretrpele tuču, savetujemo primenu aminokiselina u kombinaciji s fungicidima kojima treba dodati okvašivač zbog novih najavljenih padavina", savetuje.
Zasade luka potrebno je zaštititi od uzročnika plamenjače (Peronospora destructor), rđe (Puccinia allii), bele truleži (Sclerotinia spp.) i sive plesni (Botrytis spp.) koristeći se jednim od dozvoljenih preparata na bazi određenih aktivnih materija. Protiv plamenjače: azoksistrobin 80 g/l + hlorotalonil, azoksistrobin 250 g/L i drugi., a protiv rđe: difenokonazol, fluopiram 200 g/l, tebukonazol te piraklostrobin, 267 g/l boskalid koji ima delovanje na rđu i belu plesan.
Na kupusnjačama, krastavcima i mahunarkama potrebno je obaviti zaštitu od plamenjače, koncentrične pegavosti, rđa i antraknoza koristeći se jednim od fungicida na bazi 200 g/l azoksistrobin i 125 g/l difenokonazol.
"Fungicidima na kupusnjačama i luku dodati okvašivač", napominje.
Zasade krompira takođe treba zaštititi od plamenjače (Phytophthora infestans) jednim od fungicida na bazi fluazinama 375 g/l + azoksistrobina 150 g/l, cjazofamida 160 g/l, propamokarba hidrohlorida 400 g/l + cimoksanila 50 g/l, 250 g/l mandipropamid 250 g/l i difenokonazola.
Vinogradarima savetuje da nakon obilnih padavina ponove zaštitu čim mogu ući u vinograd, sistemičnim fungicidima protiv plamenjače (Plasmopara viticola) i primeniti jedan od fungicida na bazi fosetila-Al (50 %), folpeta (25 %), iprovalikarba, 113 g/kg dimetomorfa, 600 g/kg folpeta, 50 g/kg mandipropamida i 400 g/kg folpeta.
Protiv pepelnice (Uncinula necator) isto upotrebiti jedan od sistemičnih fungicida: fluopiram 200 g/l, tebukonazol 200 g/l, 60 g/l difenkonazol 30 g/l ciflufenamid, ili tebukonazol 250 g/l, 100 g/l kresoksim-metila + 200 g/l boskalid, 500 g/l metrafenon, prokvinazid 200 g/l, krezoksim-metil, trifloksistrobin (25 %), tebukonazol (50 %) ili 100 g/kg penkonazola u kombinaciji sa sumporom.
Tagovi
Autorka