Zapadna Srbija i Vojvodina poplavljene: Kako na useve utiču ovolike kiše?

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, tokom maja meseca, u Srbiji je prosečno palo oko 120 mm po metru kvadratnom pri čemu najmanje padavina bilo u istočnoj Srbiji gde je zabeleženo oko 50 mm, dok je najviše padavina bilo u zapadnom delu zemlje (šira okolina Valjeva) gde je u pojedinim područjima tokoma maja palo preko 250 mm kiše po kvadratnom metru, prenosi Dnevnik. 

Najviše padavina u Sremu

Direktor instituta za voćarstvo Darko Jevremović rekao je za Tanjug da je situacija u voćarstvu u regionu Zapadne Srbije jako nepovoljna zbog obilnih padavina i elementarnih nepogoda.

"Gotovo sve voćne kulture su u problemu, najviše je za sada bilo problema oko trešanja koje sada upravo sazrevaju i usled ovako velikih padavina dolazi do pucanja plodova. Veliki su problemi sa truleži, tako da voćari zbog ovakvog nezgodnog vremena i zbog čestih padavina ne mogu da uđu u svoje voćnjake i da izvrše hemijsku zaštitu", kaže Jevremović.

U selu Vinča, kod Topole, na pojedinim lokalitetima padao je i grad koji je ponovo oštetio brojne ratarske i voćarske kulture, prenosi Toppress. Prema rečima meštana sitan grad je padao sa kišom i tom prilikom oštetio zasade trešnje, višnje, breskve, jabuke. 

Kada je u pitanju Vojvodina, u maju je prosečno palo oko 100mm po metru kvadratnom, a najviše padavina je bilo u Sremu (područje Fruške gore) i okolini Novog Sada gde je prethodnog meseca palo preko 150 milimetara po metru kvadratnom. 

Povećanje padavina i do 300 odsto

U odnosu na višegodišnji majski prosek, ove godine imamo prosečno povećanje količine padavina od 125 do 200 odsto, dok je u nekim delovima Vojvodine i Podrinja to povećanje iznosilo i do 300 odsto. Ono što takođe govori o izloženosti padavinama su i podaci sa nekoliko mernih stanica koje su tokom maja zabeleželi kišu u čak 22 do 24 dana.

Zbog obilnih padavina, na velikom broju poljoprivrednih parcela širom Srbije, prvenstveno voćarskim i povrtarskim, ali i na parcelama gde su zasejane tradicionalne ratarske kulture, dolazilo je do dužeg zadržavanja vode što je nepovoljno uticalo na razvoj biljaka. Najviše su stradale jagode, višnje, trešnje kojima je bilo znatno otežano zrenje a i branje plodova koji su dospeli već krajem maja, dok je po Vojvodini zabeleženo poleganje žita i to dok je bilo u kritičnim fazama cvetanja i klasanja.

Takođe, česte padavine su pospešivale razvoj korova u prolećnim usevima i onemogućavale redovno košenje livada. Niko za sada ne može definitvno da proceni štetu koju će pretrpeti poljoprivrednici, ali su svi sigurni da će je biti poprilično, pogotovo što su se kišni dani nastavili i u junu. 

Ako se analizira količina padavina od početka godine, u Srbiji je to i dalje blizu višegodišnjeg proseka za prvih šest meseci u godini, ali je problem što se najveći deo te šestomesečne količine spustio na zemlju u svega dvadesetak dana maja.  

Moguća izlivanja manjih vodotoka

Narednih dana, kako stoji na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na slivovima Kolubare, Jadra, gornjih tokova Zapadne i Južne Morave, Ibra, Nišave, Toplice, Rasine, Majura, Belice i Crnice, kao i na slivovima Mlave, Peka i Timoka moguća su izlivanja manjih bujičnih vodotoka.