Čini se da je malo onih proizvođača koji vode knjigu polja, mada su pojedini uslovljeni i zakonom. Ako vode, najčešće je u pitanju papir - sveska i fascikle, zatim eksel tabela ili neke od aplikacija sa raznim korisnim opcijama.
Mnogi koji su odrasli na selu vrlo verovatno se sećaju kako je deda ili otac upisivao u kalendar ili u neku posebnu svesku dan kad je posejao žito, kad se krmača "pripatila", kada i po kojoj ceni je prodao kukuruz. Neki su bili revnosniji, pa su upisivali svaki detalj svoje proizvodnje odnosno vodili prave knjige polja.
"To je individualna evidencija poljoprivrednih gazdinstva, gde se hronološki upisuju podaci o tome šta se sve dešavalo na poljoprivrednom gazdinstvu. Neki ne znaju proizvođačku cenu robe, koliko su dobit ostvarili ili gubitak, da li bi zarađivali manje ili više da su zaposleni ili da se bave nekom drugom delatnošću u poljoprivredi, gde mogu da se ulože novci, gde ne moraju", kaže za Agroklub stručnjak za agroekonomiju Poljoservisa Knjaževac Dragan Kolčić.
Danas se čini da je malo onih koji uviđaju značaj ovakvog beleženja. Ipak, postoji više zakona koji obavezuju proizvođača na ovu evidenciju, ili bar sugerišu.
Šta se dobija vođenjem knjigovodstva na poljoprivrednom gazdinstvu?
Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zakupac poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini "dužan je da uspostavi plodored i vodi knjigu polja za biljnu proizvodnju, čiju kontrolu i overu vrši diplomirani inženjer poljoprivrede". U suprotnom, sledi kazna od sto hiljada do milion dinara.
Međutim, jedno je zakon, a drugo su institucije, privatne firme i fondovi koji vas direktno uslovljavaju na vođenje pomenute baze podataka.
"Tu se planira investicija, ali i ušteda, gde se mogu uraditi razni finansijski planovi, kako bi se kasnije moglo konkurisati kod određenih banaka koje traže evidenciju poljoprivrednog gazdinstva - plan prihoda i plan rashoda, odnosno bruto bilans."
I ne samo za kredit, ne možete da konkurišete za IPARD subvencije ako ne vodite knjigu polja, ni da plasirate svoje voće u mega-markete, a ni da dobijete sertifikat organske proizvodnje.
"Svaka serifikaciona kuća koja se bavi kontrolom bilo kojih standarda, između ostalog i organskih, ima svoju dokumentaciju koja je propisana državnim zakonima i kako nalaže sistem. Tu postoji i dnevnik; šta sam sejala, kada, koliko, mapa polja, odakle sam nabavila setveni materijal - ako nije iz moje proizvodnje, računi koji to pokrivaju", otkrila nam je Svetlana Stojanović iz Kikinde koja se od 2008. godine bavi organskom proizvodnjom.
Na svom imanju od 6,5 ha ima zaokružen i održiv sistem, od ratarstva, plastenika, živine - jedna kompletna priča, kaže.
"Mi smo na terenu nailazili na različite načine vođenja evidencija, gde ljudi vode na običnim papirima, pa to posle prepisuju u svesku, onda na zidnim kalendarima, pa u crkvenim kalendarčićima. A ima i onih koji je vode kako treba - u eksel tabeli, na računarima", navodi primer Kolčić, a Stojanovićevu smo upitali - koji je njen metod?
"Ja više volim u pisanom obliku sve da vodim, mada postoji i veb formular, koji nama proslede pa mi popunimo, ali ja ipak ištampam, pa stavim u fasciklu - zato što se dešavalo da se izbriše, nestane, pa ja onda nemam kod sebe", kaže naša sagovornica.
Ipak potrebu za "digitalnim" korakom dalje imao je Vladimir Ličanin iz Belegiša u Sremu kome se ideja da stvori svoju aplikaciju knjige polja javila upravo dok je radio na njivi.
"Bavim se ratarstvom, uzgajam najviše suncokret i pšenicu i shvatio sam da bi za mene bilo lakše da zapisujem informacije putem neke aplikacije onlajn koju sam zamislio u glavi. Može to i u ekselu, ali svake godine treba novi eksel...", objasnio je kreator aplikacije eRatar, koji je u radu sa grupom programera "izbacio" prvu verziju za koju je dobio 300 korisnika za mesec dana.
"Sada pravimo novu, a trenutno ima više naprednih opcija za ratare. Dešava se da često imamo 10 istih poslova - na primer, oranje i u jednoj minuti zapišem istu radnju, a štikliram njive u kojima je odrađena, ne moram da idem 'peške'", objašnjava Ličanin i dodaje da aplikacija sadrži kalkulatore setve, đubrenja, prskanja, što već mnogi koriste.
"Dovoljno je klikom na dugme, započeti novu sezonu. Na osnovu plodoreda koji imaju, smeniće im sve kulture, gde je bio kukuruz, tu će biti suncokret, a može da se izmeni i drugačije, ako sam ja drugačije zamislio te godine. Pored osnovnih podataka, možete da upišete i dubinu oranja, potrošnju goriva..."
Firma "YuTeam" iz Zrenjanina stvorila je i svoju verzuju KnjigaPOLJA, koja obuhvata sve grane agrara, a u kojoj je podržana gugl mapa u kojoj korisnici mogu da upišu svoje parcele.
"Evidentirate vaše površine, koje možete i da grupišete, što je naročito interesantno ratarima koji imaju više njiva na različitim mestima na kojima se u istom momentu dešavaju iste aktivnosti. Kako oni mogu da grupišu svoje parcele, tako povrtari mogu da usitne, pošto se dešava da u jednom plasteniku gaje u isto vreme više različitih kultura, a koje se beru u različitim periodima", objasnila je Una Jovanović Milkovski iz zrenjaninske firme.
"Bitno im je da vide proizvodnju jedne kulture kroz radni nalog. Tu beleže troškove, prinos, prihod i da vide da li im je proizvodnja isplativa ili ne i u kom trenutku su troškovi proizvodnje prevaljivali onoliko koliko su oni zamislili da ulože i povrate", kaže naša sagovornica i dodaje da imaju oko 250 korisnika aplikacije koje čine individualni proizvođači, stručnjaci Poljoprivrednih službi, ali i firme koje vode svoju i knjigu polja svojih kooperanata.
"Kod, na primer, "Carske bašte" - poznate firme koja se bavi gajenjem i prodajom povrća, dešavalo se da su se usmerili na neke druge kulture za koje su mislili da su im isplativije."
Aplikacija koja postoji više godina na tržištu Srbije, a koju je lansirao Institut Biosens u Novom Sadu - AgroSens do sada je okupila preko 20.000 korisnika, a kako kaže pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Oskar Marko - usavršava se iz godine u godinu.
"Korisnicima su dostupni vremenska prognoza, pregled istorijskih meteo podataka, digitalne knjige polja, modul za obradu slika sa drona, monitoring senzora i mnoge druge stvari. Po našim saznanjima, ovo je jedina platforma ovakve vrste u Evropi koja potpuno besplatno nudi pristup obrađenim satelitskim podacima", kaže Marko i dodaje da to znači da svaki poljoprivrednik pomoću satelita može da prati rast biljaka i detektuje probleme na njivi.
"Aktivnosti na terenu je moguće potkrepiti fotografijama, a kako su fotografije sa modernih telefona georeferencirane - zaključane za lokaciju, omogućen je i njihov prikaz na mapi."
Osim malih proizvođača, ovu aplikaciju koriste i savetodavci, eksperti iz banaka i osiguravajućih kuća ali i procenitelji.
"Znamo mnoge ozbiljne proizvođače kojima je praćenje satelitskih snimaka, senzora i vremenske prognoze rutinska aktivnost uz doručak i kafu, dok drugi korisnici prate ove parametre kada je potrebno doneti odluke po pitanju đubrenja i primene pesticida", kaže naš sagovornik.
Treba spomenuti i da u okviru projekta savetodavaca, koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, napravljena knjiga polja sa tabelama u koje individualni proizvođač može da upisuje podatke za svoje gazdinstvo.
"Mi smo preporučivali da koriste tu aplikaciju, ali nemamo povratnu informaciju da li je neko vodi odnosno koristi. Svi oni, proizvođači, kažu - mi radimo 365 dana i to je nesporno, pa uveče kad se skrase, smatraju da je to dangubno da rade ili da je nevažno", prenosi Kolčić.
U anketi ispod teksta možete ostaviti svoj odgovor o ovoj temi
Da li vi vodite knjigu vaših polja?
Tagovi
Autorka
Partner
Bulevar oslobođenja 78,
21000 Novi Sad,
Srbija
e-mail: info@agroklub.rs
web: https://www.agroklub.rs/
