Najveći udeo izdataka za zaštitu životne sredine je u Holandiji. Susedna Hrvatska se, prema podacima Eurostata, našla u sredini poretka, s udelom od 0,7 odsto, što je nešto niže od EU proseka.
U 2018. godini 27 država članica EU potrošilo je zajedno gotovo 106 milijardi evra za zaštitu životne sredine, što predstavlja 1,7 odsto ukupnih državnih izdataka. To je ekvivalent 0,8 odsto BDP-a, objavio je Eurostat u svom izveštaju.
Te godine udeo izdataka za zaštitu životne sredine i BDP-a varirao je u državama članicama EU od 0,2 odsto u Finskoj, 0,3 odsto na Kipru i Litvaniji, 0,4 odsto u Danskoj, Irskoj, Mađarskoj i Austriji i preko 1 odsto na Malti (1,2 odsto), Belgiji i Grčkoj (obe 1,3 odsto). U Holandiji je ovaj udeo najviši i on iznosi 1,4 odsto, dok je evropski prosek 0,8 odsto.
Kako je vidljivo iz grafikona, susedna Hrvatska se našla na sredini poretka, s udelom od 0,7 odsto, što je nešto niže od EU proseka.
Kako bi ovaj postotak bio viši, Evropska komisija je najavila ulaganje u iznosu od 101,2 miliona evra za najnovije projekte u okviru programa za životnu sredinu i klimatsku politiku LIFE. Tim će se sredstvima subvencionisati 10 velikih projekata u području životne sredine i klime u devet država članica i tako pomoći Evropi u prelazu na održivu ekonomiju i klimatsku neutralnost.
Više od 100 miliona evra za projekte promovisanja zelene i klimatski neutralne Evrope
Reč je o projektima na Kipru, u Estoniji, Francuskoj, Grčkoj, Irskoj, Litvaniji, Slovačkoj, Češkoj i Španiji, stoji u saopštenju Evropske komisije. Kako je rekao poverenik za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičius, ovi će projekti pomoći u očuvanju prirode, poboljšaju kvalitete vazduha i vode, kako bi privreda EU učinila zelenijom. Time će se poboljšati naša otpornost na klimatske promene.
Veliki projekti biće potpora Evropskom zelenom planu i cilju EU-a da Evropa do 2050. postane prvi svetski klimatski neutralni kontinent.
Udeli izdataka za zaštitu životne sredine i BDP-a država članica EU u 2018. godini možete pogledati u grafikonu:
Na zagađenje okoline uveliko utiče i proizvodnja mesa, zbog koje je Koalicija organizacija koje se bave zdravljem, ekologijom i zaštitom životinja (TAPP) pozvala Evropski parlament na povećanje cena tog proizvoda kako bi amortizovali visoke emisije gasova staklene bašte koje stvara stočarska industrija.
Čeka nas viša cena mesa - mera borbe protiv zagađenja okoline?
Plan je povećati cenu u Evropskoj uniji kako bi se smanjio štetan uticaj na životnu sredinu koju proizvodi uzgoj životinja za meso, uključujući emisije CO2 i gubitak biološke raznolikosti. U parlamentu kažu da će svi prihodi od povećanja cene biti ponovno uloženi u očuvanje životne sredine, a mogao bi se smanjiti porez na povrće i voće.
Porez na meso verovatno će biti uključen u predstojeći Evropski zeleni dogovor (EU Green Deal), a hoće li zaživeti, ostaje da se vidi.
Tagovi
Autorka