Koje biljne bolesti mogu da se očekuju dolaskom viših temperatura i uz povećanu vlagu?

Poplave i ono što ostaje iza njih, dovode u pitanje opstanak i razvoj useva u nastavku vegetacijskog perioda. Pred nama će biti veoma izazovan i težak period. Sve su biljke pod stresom. Višak vode, hladno vreme, uz to i vetar - smanjiće njihov imunitet i otpornost.

Idelano za biljne bolesti

U narednom periodu dolaze povoljniji vremenski uslovi. Ali, treba imati na umu da će toplota uz povećanu vlažnost stvoriti idealnu sredinu za pojavu velikog broja biljnih bolesti na usevima koji su preživeli poplave.

Voda na polju: Presejavati, razbijati pokoricu, koristiti biostimulatore?

Intenzitet pojave i razvoja biljnih bolesti osim vremenskih uslova i vlage zavisi od osetljivosti vrste, sorte i hibrida, ali i od agrotehničkih mera koje smo sproveli i koje sprovodimo.

Truleži korena se javlja svake godine, ali u vlažnoj zemlji rizik od infekcije raste. Stvaraju se uslovi za razvoj patogenih gljivica kao što su Pythium, Fusarium i druge, zatim bakterije. Vegetativnu ili zelenu masu mogu da napadnu pepelnica, plamenjača, rđa, antraknoza, pegavost lista, trulež stabljike. 

Ulogu igra otpornost sorte

Usev uljane repice pogađaju sklerotinija, razne truleži, pegavost. Na kukuruzu se javlja mehurasta gar i plamenjača. U ovom periodu ječam je izuzetno osetljiv na fuzariozu klasa, povećan je rizik od epidemije rđe na listovima žitarica. Neka polja pod ječmom i pšenicom se već žute i listovi se suše.

Efekti zaštite se razlikuju, jer veliku ulogu igra otpornost sorte. U ovoj situaciji pepelnica i pegavost se manje javljaju, ali se situacija s promenom vremena može veoma brzo preokrenuti. Zbog toga je bolje primeniti fungicide širokog spektra zaštite.

Sistemici u vinogradima, voćnjacima i baštama

Vinovoj lozi u ovakvim uslovima preti infekcija peronospore. Primarne infeckije su zabeležene početkom maja, a prošao je inkubacijski period. Veliki je pritisak spora i daljeg razvoja bolesti. Preporučuje se upotreba sistemika kao što su na bazi dimetomorfa i folpeta, folpeta i fosetila, fosetil-Al, folpeta, iprovalikarba, oksatiapiprolina, mandiprpamida i drugih. U zaštiti od pepelnice koristi se sumpor koji deluje protiv lozinih grinja, ali i sistemici na bazi piriofenona, spiroksamin i drugi.

Voćnjacima prete krastavost, naročito plantažama jabuke i kruške. I u ovom slučaju preporučuje se primena fungicida sistemičnog delovanja na bazi difenokonazola, triazola i drugih.

U povrću se preporučuje upotreba sredstava na bazi bakra i sistemika namenjenih za određene kulture i faze razvoja. Za organske useve preporučuje se tretiranje posle svake kiše.