Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Poplava na polju
  • 18.05.2023. 07:30

Voda na polju: Presejavati, razbijati pokoricu, koristiti biostimulatore?

Ako je reč o kratkotrajnoj poplavi i niskoj temperaturi, bez mnogo sunca, većina useva će preživeti, ali pod stresom. Ali, ako sunce zagreje jače, a voda se zadržala na usevu, onda će biljke izgoreti. Pre idućeg koraka treba dobro proceniti situaciju.

Foto: Depositphotos/simazoran
  • 177
  • 17
  • 0

Nagodinu sejemo pirinač, na polje bi mogli čamcem, ko zna ko će moj kukuruz brati... samo su neki od vaših komentara na situaciju koju su uzrokovale obilne kiše i poplave u pojedinim delovima zemlje. 

Ozimine u dodatnoj opasnosti

Iako prognostičari najavljuje stabilizaciju vremena, za bilo kakve poslove u polju treba čekati da se voda povuče i tek onda ići u procenu štete. Kako kaže prof.dr.sc. Bojan Stipešević, situacija na poljima, naročito u Hrvatskoj i Bosni je različita. 

"Ako je reč o kratkotrajnoj poplavi i niskoj temperaturi, bez puno sunca, većina useva će preživeti, ali pod stresom. Ali, ako sunce zagreje jače, a voda se zadržala na usevu, onda će biljke izgoreti. To će ih iscrpiti i počeće da propadaju zbog gušenja korena, a što takođe zavisi od toga koliko je vode u korenovom sloju", pojašnjava Stipešević. 

Obilne padavine u BiH i Hrvatskoj uništile povrtnjake, voćnjake, vinograde

Kaže kako su ozimine u dodatnoj opasnosti od širenja bolesti jer vlažno i toplo odgovara i gljivicama, tako da možemo očekivati biljne bolesti koje su već prisutne, kao što je žuta rđa, ali i peronospora, pepelnica i druge. 

"Treba pratiti situaciju i tretirati u zavisnosti o pregleda polja. Dakle, ne može se reći da će svi morati tretirati, nego po potrebi. Treba otići na polje, videti stanje, proceniti štetu jer prskanje nije jeftino ni za ljude ni za okolinu", naglašava ovaj stručnjak i dodaje da po potrebi treba tražiti upute od savetodavaca. 

Posejte postrnu kulturu

Ističe da tamo gde se voda zadržala, i gde se posejana kultura ne može spasiti, tamo treba posejati kakvu postrnu kulturu kratke vegetacije.

"Tu mislim na suncokret, soju 000 grupe zrenja, heljdu, proso, sirak, nešto što će imati u zemlji sve što treba. Bolje je i takav usev nego ostaviti da na polju raste korov", navodi i upozorava da u njive treba ući samo ako se može jer će teška mehanizacija napraviti više štete nego koristi. 

U slučaju da se stvori pokorica, moguće je da će biti potrebno razbijati, a ako se odluči na to, valja paziti da se ne oštete izralse biljke.

"Ako su niknule, onda je dobro, ali ako je kultura posejana baš pre kiša koje su "utukle" seme, treba pratiti stanje i videti koliko su setvene ploče zbijene ili ne nad određenom kulturom. I držati palčeve da voda ne pobegne pre nego dođu letnje suše", zaključio je Stipešević. 

Problemi za ratarske kulture započeli su i pre ovih obilnih padavina. Prošle smo godine imali ekstremnu sušu koja se nastavila i ove zime. Nakon toga su kiše odgodile rokove setve i kašnjenja. Prvo zimska suša, a onda i kišno razdoblje za vreme setve, doveli su do pomeranja rokova. 

Biostimulatori kao pomoć usevima

"Na istoku pojedine kulture posejane, ali ne mogu niknuti, odnosno nema dovoljno sunčeve svetlosti, a samim tim i fotosinteze. Pored toga, sada imamo i preveliko zadržavnje vode. Tu su i oscilacije temperature od dnevnih 20°C i više koje se noću spuste ponegde i do 5°C zbog čega biljke trpe stres, a može im se pomoći primenom biostimulatora", kaže marketing menadžer Josip Stanić iz kompanije Timac Agro. 

Komentira kako je pre svega bilo važno primeniti sve agrotehničke mere kako bi se izbegli potencijalni rizici.

"Neki naši proizvođači su imali dovoljno vremena pripremiti tlo kako bi mogli posejati useve kada se voda dobro ocedi. No, bilo je onih koji to nisu napravili", komentariše on dodavši da se trenutno ne može ući u polje i aplicirati bilo kakav proizvod.

"Ali, kada se bude u mogućnosti, biljci treba pomoći da nastavi rast i razvoj usled ovog stresa. Ona će ovu nepogodu osetiti na prinosu. Uz primenu biostimulatora ne možemo osigurati njen puni potencijal prinosa, ali možemo ublažiti posledice koje su nastale, i naći se između maksimalno potencijalnog prinosa i mogućeg razvoja situacije gde prinosi uz ovakav start mogu pasti i za 30 odsto", upozorava. 

Ističe kako su usled svih negativnih faktora biljke slabog imuniteta te će se kao takve teže boriti protiv bolesti i štetočina koji će doći čim otopli.

Navodi kako se biostimulatori mogu koristiti na dva načina - preventivno da bi pomogli usevu pred ključnim fazama kao što je cvetanja i oplodnja, a zbog moguće suše ili pak nakon što smo uvideli da biljka ima određeni problem. 

Ne ulazite teškom mehanizacijom

Ali, i Stanić upozorava da treba pričekati da se voda povuče je svaki ulazak teške mehanizacije dodatno pogoršava stvar.

"Dolazi do zbijanja zemlje zbog čega su otežani dalji prohodi kroz polje, bilo da je reč o kasnijoj primeni herbicida ili fungicida. A ako pričamo o soji, ona naročito ne podnosi nepravilno pripremljeno tlo i takozvane vagaše jer je heder prilikom berbe postavljen nisko.

Ipak, zaključuje da će kanali koji su sada puni vode omogućiti pojedinim kulturama, kao što su šećerna repa i kukuruz, dobru snabdevenost vlagom u dubljim slojevima. 


Tagovi

Poplava Ratarske kutlure Kukuruz pod vodom Pšenica pod vodom Voda na polju Zadržavanje vode Bojan Stipešević Josip Stanić


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.