• Veštačko meso
  • 21.01.2020. 15:00

Meso iz laboratorije na našim tanjirima već 2022.?

Brojne kompanije rade na inovacijama u proizvodnji mesa, a firma Memfis meso (Memphis Meats) bila je prva koja je svojim gostima u restoranu ponudila pileće štapiće, čije su meso dobili iz laboratorije.

Foto: Depositphotos/ArturVerkhovetskiy
  • 154
  • 8
  • 0

Prekomerna konzumacija mesa iz intenzivnog, industrijskog uzgoja stoke u svetu predstavlja sve veći problem.

Prema FAO podacima, stočarstvo je odgovorno za 14,5% ukupnih emisija gasova staklene bašte. Jedna trećina svetske obrađene zemlje, koristi se za proizvodnju milijardi tona hrane, potrebne za ishranu stoke, uglavnom monokulturama soje i kukuruza, a čak 23% naše globalno dostupne slatke vode, koristi se za uzgoj stoke.

Meso iz laboratorije - naučna fantastika primenjivana širom sveta

Kultivisano, poznato još kao veštačko, in vitro meso, proizvod je dobijen iz ćelija domaćih životinja. Proces uzgoja započinje uzimanjem ćelija, bez njihovog povređivanja, nakon čega se u kontrolisanim uslovima, u bioreaktorima kreiraju ćelije mišićnog, vezivnog i masnog tkiva, kao i krvna zrnca. Sva četiri dela potom se u tačno određenom odnosu kombinuju i povezuju u strukturu. Rezultat je komad mesa identičan životinjskom, navodi Euractiv.

Da li će biljni burgeri uskoro zameniti one od mesa?

Brojne kompanije rade na inovacijama u proizvodnji mesa, a firma Memfis meso (Memphis Meats) bila je prva koja je svojim gostima u restoranu ponudila pileće štapiće čije je meso dobijeno u laboratoriji. Uspeli su da uzgoje i meso patke i svinje koje je odmah oblikovano u kuglice. Naime, njen vlasnik Mark Post prvi je koji je istraživao razvoj ovakve proizvodnje. Zajedno sa drugim naučnicima, prikupljao je matične ćelije stoke u klanicama i hranio ih i uzgajao u epruvetama, a kao rezultat, dobio je neku vrstu pljeskavice.

Dobiće verovatno novi naziv i oznaku

Iako bi uzgojeno meso bilo odobreno na nivou Evropske unije, verovatno je da će sve potrebne inspekcije i odobrenja, sprovoditi države članice, svaka za sebe, a proizvođači će morati da se pridržavaju i evropskog i nacionalnog zakonodavstva. Isto tako, kao i svaka druga hrana koja se proizvodi u EU, i ovaj proizvod biće podvrgunt kontroli od strane Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA).

Postavlja se i pitanja da li će meso proizvedeno na takav način, moći uopšte da se zove i etiketira kao "meso" ili će morati da mu se da neki novi naziv jer trenutna definicija Uredbe o hrani jasno opisuje na koji način se proizvodi meso i pod kojim uslovima, a ovakav uzgoj nikako se ne uklapa u to.

Na tržištu do 2022.?

Direktor Društva ćelijske poljoprivrede u Velikoj Britaniji, Kris Brajant, otkrio je da bi novo meso moglo da bude na tržištu do 2022. godine. Ubrzano se radi na ideji i pokušava što više da se poboljša tehnologija, a EU i EFSA trebalo bi da odigraju ključnu ulogu u uvođenju takve proizvodnje u svetu.

"Ne samo da će biti otvorene ogromne mogućnosti za poboljšanje poljoprivrede širom Evrope, nego će nam omogućiti da krenemo prema etičnoj i održivoj proizvodnji mesa, koja ne kolje životinje i daleko je povoljnija za okolinu. To je tehnologija sa potencijalom za rešavanje globalnih problema ", dodao je.

Dobar uticaj na okolinu, ali "gorak ukus" kod stočara

Iako se pretpostavlja da će nova tehnologija uzgoja dosta doprineti očuvanju životne sredine, smanjenju korišćenja vode, smanjenju emisije gasova staklene bašte, a možda i u ideološkim sukobima vegeterijanaca i mesojeda, postavlja se pitanje: šta će biti sa stočarima, njihovim farmama, pašnjacima? Kako će oni zarađivati? Stočarstvo nije samo "meso na tanjiru" i zbog toga treba dobro proučiti moguće posledice koje će laboratorijski uzgoj doneti sa sobom.


Tagovi

Meso Laboratorija In Vitro Stočarstvo EFSA Zaštita okoline Meso iz laboratorije Posledice Uredba o hrani


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.