Na njivama i u voćnjacima uvek ima posla, a sezonskih radnika je sve manje

Na njivama i u voćnjacima posla ima od ranog proleća do kasne jeseni, ali sezonskih radnika je sve manje. Poljoprivrednici teško pronalaze radnike koji su verzirani za određene poslove.

Uprkos savremenoj mehanizaciji na njivama ima dosta posla. Najviše su traženi radnici za berbu sezonskog voća, najčešće za berbu malina, jagoda, ali i različitog povrća. Proizvođači se uglavnom žale na nedostatak radne snage, pa nije retkost da neko baš zbog toga odustane od proizvodnje, a mnogi voćari i povrtari se trude da svoje radnike angažuju godinama i tako ih zadrže na svom imanju.

Nema leba bez motike

Za sezonske poslove u poljoprivredi najčešće su zainteresovani stariji ljudi, oni koji nemaju nikakva primanja, penzioneri kojima je potrebna dodatna zarada, ali i porodice ili bračni parovi kojima su povrtnjaci i voćnjaci sigurna radna mesta i koji su se pomirili sa činjenicom da nema leba bez motike. Sezonski poslovi su prilika za zaradu nezaposlenima, ali i onima koji tokom godišnjeg odmora radeći dopunjuju kućni budžet.

Da li su strani radnici na njivama naša nova svakodnevica?

Novac je neophodan i mladima koji dolaze najčešće tokom leta kada je raspust kako bi zaradili za džeparac ili letovanje.

Ovih dana privedeni su kraju poslovi na branju jagoda, kreće berba maline i drugog voća i povrća i tako do jeseni.

Zarada se isplaćuju u zavisnosti od toga da li se plaća po satu, kilogramu ili se jednostavno dogovori visina dnevnice, a domaćinski odnos prema radnicima se podrazumeva što garantuje višegodišnju saradnju na obostranu korist.

Proizvodnja povrća zavisi od sezonskih radnika 

Mladi poljoprivrednik iz Deronja Sava Kompalić bavi se ratarstvom, stočarstvom ali i povrtarstvom. Svake godine zbog nedostatka sezonske radne snage smanjuje površine pod lubenicom tako da će ove godine zasaditi šest do sedam hektara.  

"Nekada smo lubenice gajili na površini od oko 16 hektara, ali sada smanjujemo. Jednostavno, nema radne snage koja nam je potrebna od februara do septembra", rekao nam je naš sagovornik objašnjavajući da angažuje grupu radnika iz sela i iz obližnjeg Karavukova.

Nedostatak radne snage predstavlja gorući problem u povrtarskoj proizvodnji

Ponekad je u situaciji da mora da sačeka da grupa radnika završi posao na drugom gazdinstvu i onda dođe kod njega. Osim toga radnici moraju da znaju da rade određen posao, na primer ne znaju svi da kaleme lubenice ili da ih rasađuju.

Naš sagovornik kaže da radnike isplaćuje po satu i trenutno ih plaća po 400 dinara. Poslovi su teži kada je vreme berbe i utovara lubenica i samim tim sat rada više vredi.

"Teško je raditi posao koji zavisi od sezonskih radnika do kojih je teško doći. Umesto dogovorenih 13 radnika danas je na moju njivu stiglo njih osam. To remeti tempo i organizaciju mog posla i to je razlog što smanjujem površine pod lubenicama", rekao nam je na kraju naš sagovornik.

Porodica Pešić iz Bačke Palanke nekada se ponosila sa povrtarskom proizvodnjom, ali su zbog nedostatka radne snage odustali od tog posla. Pre nekoliko godina zasnovali su zasad višanja i šipka, taman toliko koliko oni kao porodica mogu da rade. Imaju tresač i sakupljač, što je olakšalo i pojednostavilo posao.

Dinar se teško zaradi

Zoran Mišković iz Vajske na čelu je grupe koja broji 27 radnika. Kako nam je rekao posao u polju ne biraju već rade sve od branja jagoda i malina, kidanja metlica, kopanja, berbe paprika i jabuka.  Rade i mlađi i stariji, svima treba novac, a ujedno jako je veliki deficit radne snage, te su uvek angažovani.

Poslovi nisu ni malo laki, dinar se teško zaradi, dnevnica se kreće oko 3.000 dinara i s obzirom na poskupljenja i svakodnevne troškove kako nam je rekao naš sagovornik, trebala bi biti veća. Posao je isplativiji kada ide nekoliko članova porodice, a dobro je što još uvek ima poslova u kojima je živa sila nezamenjiva.