Nedostatak radnika u Srbiji: Kornišone beru Nepalci?

Proizvođači koji pokušavau da unajme pomoćnu radnu snagu, supčavaju se sa narastajućim problemom u Srbiji - nedostatkom radnika. Na plantažama u Vojvodini mogu da se sretnu Nepalci koji beru krastavce, paradajz i papriku, prenosi Danas.

Nisu samo pogođeni povrtari i voćari sa nedostatkom radne snage. I drugi poljoprivrednici se žale da niko neće u štalu i na njivu.

"Pastira sam našao, ali za rad u štali, iako plaćam dnevnicu 4.000 dinara, niko neće da se javi. Danas je jako teško naći radnike, sve sami morate da radite", rekao je poljoprivrednik iz Jaše Tomića Vukašin Baćina.

Dosta stranih radnika na našim poljima

Koliko je stranih radnika na sezonskim poslovima angažovano ove godine, može samo da se nagađa dok se prebira po podacima Poreske uprave, Nacionalne službe zapošljavanja, Centralnog registra za socijalno osiguranje i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, od koje je i potekla ideja da poljoprivredna gazdinstva prijavljuju radnike na privremenim i povremenim poslovima u poljoprivredi.

"Na gazdinstvima trenutno najviše radnika ima iz Uzbekistana, Indije i Kazahstana. Iz Uzbekistana ima 293 radnika u poljima, iz Indije 257, Kazahstana 39. Ima i iz drugih država ali to su pojedinci“, kaže šef jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u Ivan Radak.

Da li su strani radnici na njivama naša nova svakodnevica?

"Ovo su podaci kojima raspolažemo što znači da brojke mogu biti i veće jer ne prijavljuju svi poljoprivrednici radnu snagu preko portala Poreske uprave." objašnjava Radak i dodaje da i agencije za zapošljavalje mogu da prijavljuju strane sezonske radnike Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Centralnom registru za socijalno osiguranje.

Nepalci u Gospođincima

Zato nikoga nije iznenadila vest da u Gospođincima, naseljenom mestu na putu između Zrenjanina i Novog Sada, kornišone beru radnici iz Nepala, dok u Čelarevu beru i sortiraju papriku i paradajz.

"Sa njima je stigao i njihov kuvar. Trenutno je 20 Nepalaca dobilo papire za legalan boravak i tako prešlo blizu 6.000 kilometara, a tražili smo ukupno 30 sezonaca iz te zemlje", naveo je za Dnevnik direktor  Agroprodukta Dejan Rončević, čija firma otkupljuje krastavce i šalje dalje u Nemačku.

Obezbeđeni uslovi stranim radnicima

Po rečima Rončevića, Agroprodukt je obezbedio stranim sezonskim radnicima besplatnu hranu i komforan smeštaj u kontejnerima u neposrednoj blizini otkupnog mesta, a dnevnicu plaća 30 evra.

"Zadovljni smo kako rade, a ni oni nemaju primedbe na nas", rekao je Rončević i dodao da je posao zahtevan, da se krastavci ne smeju brati sa peteljkama i treba imati dobro oko da bi se video pored zelenih listova mali sitan plod koji ide u prvu klasu.

Da li se isplati proizvodnja kornišona na maloj površini?

"Krastavci su ove sezone odlično rodili uz primenu agrotehnike, u prvom redu navodnjavanja ,ali u lancu proizvodnje neće biti zadovoljnih", rekao je.