Kiseli krastavčići su neizostavna zimnica, ali će se malo ko zapitati da li ih je teško uzgajati. Otkrijte više u tekstu ispod.
Porodica Vuletić iz sela Grabovice nadomak Valjeva ove godine, oprobali su se u gajenju kornišona. Svoju mini plantažu zasadili su na svega pet ari zemljišta, a odluka da to bude ova vrsta krastavca doneta je jer brzo rastu i nije komplikovana cela procedura uzgoja ove ratarske kulture.
"Ovo je sada bila probna proizvodnja, a na ideju smo došli kada smo u porodici razgovarali kako da iskoristimo zemljište koje imamo i da dopunimo kućni budžet. Za početak smo se informisali o svemu što je u vezi sa gajenjem ove ratarske kulture, pre svega kakvi su uslovi potrebni. Došli smo do zaključka da kornišone uopšte nije teško gajiti i da čak i na maloj površini mogu da se dobiju dobri prinosi", kaže Stefan Vuletić.
S obzirom da su svi članovi porodice zaposleni, bilo im je potrebno da na maloj površini koja je neiskorišćena, započnu proizvodnju koja im neće predstavljati opterećenje i da uz manja ulaganja ostvare prihod.
"Kornišone smo gajili na otvorenom, sade se u špaliru, napravili smo oslonac i pripemili sve za sadnju. Otprilike za seme, sistem navodnjavanja kap po kap i mineralna đubriva uložili smo oko 50.000 dinara. Sa ovakve parcele i uz primenu neophodnih agrotehničkih mera može se dobiti 2.000, pa i više kilograma ploda. Ako se zna da je ovogodišnja cena kornišona na tržištu bila oko 120 dinara, jasno je da su nam se ulaganja isplatila."
Kada se kornišoni gaje u špaliru, potrebno je na konstrukciju staviti tri vodoravne žice, pa iako ovaj vid uzgoja zahteva ulaganja, prednost je što pri formiranju, plodovi imaju više sunčeve svetlosti, lakša je zaštita, ali i branje. Zemljište na kome se uzgajaju kornišoni treba da budu lagana, a porebno je dosta vode za zalivanje.
"Kad smo se odlučili da gajimo kornišine na pet ari smatrali smo da se mogu postići zadovoljavajući prinosi. Kornišoni brzo rastu, kada se zalivaju, bukvalno preko noći porastu i sutradan se mogu brati. U odnosu na neke druge povrtarske kulture brzo se dolazi do ploda i može se prodati", objašnjava naš sagovornik i napominje i da je ovog leta bilo dosta perioda smene sunca i kiše, pa su morali da primene i sredstva zaštite protiv bolesti.
Najprofitabilnija klasa krastavčića je ako su dužine do šest centimetara, ali će se prodati i oni malo veći. Kako ističe valjevski povrtar, isplativosti ovog posla ima bez obzira što se radi o maloj površini, samo je bitno da se sve uradi kako treba. Pomenuta cena od 120 dinara za kilogram može da pokrije troškove i donese određenu zaradu.
"Za kupce nismo morali da brinemo, jer je bilo dosta narudžbina od kad su počeli da stižu. Uglavnom se traži 10 do 20 kilograma. Planiramo da naredne godine zasadimo bar 50 ari, a prodaja bi onda mogla da ide perko kvantaške pijace ili u trgovinama. Ove godine smo prodavali samo u Valjevu, ali bi naredne godine mogli i da se proširimo na Beograd ukoliko bude potražnje."
Ovogodišnji rod kornišona su prodavali u svežem stanju, ali nije isključeno ni da se ubuduće jedna količina prodaje kao gotova zimnica, ali je pitanje koliko bi to bilo isplativo jer kao takva već postoji u velikim količinama na tržištu.
Tagovi
Autorka
