O potonuću azotnog đubriva: Nema opasnosti po životnu sredinu?

Ivana Marić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekla je da su poslednje analize pokazale da nije došlo do značajnih promena hemijskog sastava vode, nakon što je 1.000 tona veštačkog đubriva završilo je u Dunavu pošto se prošle nedelje barža zabila u most koji povezuje Bačku Palanku i Ilok odnosno Srbiju i Hrvatsku, piše RTS.

Rezultati analiza vode uzorkovane 5. januara kod Bačke Palanke pokazali su da su se vrednosti fizičko-hemijskih pokazatelja kretale u propisanim granicama za I i II klasu kvaliteta površinskih voda, dok je analiza sadržaja ukupnog organskog ugljenika i ukupnog azota pokazala da su vrednosti odgovarale III klasi kvaliteta površinskih voda.

Sreća što je vodostaj Dunava visok

Docent Hemijskog fakulteta Konstantin Ilijević rekao je za Javni servis da najverovatnije neće ni biti posledica po životnu sredinu i da je srećna okolnost to što se incident desio zimi kada je vodostaj reke visok.

Potonula barža sa hiljadu tona veštačkog đubriva kod Bačke Palanke

"Da se ovo desilo leti, počele bi prvo da bujaju biljke, pa životinje. U jednom trenutku bi svi ti organizmi krenuli da umiru, i onda bi ta mrtva masa puna toksina krenula da se raspada, što bi dovelo do pomora", rekao je Ilijević. Međutim, kako kaže, pošto se sve desilo zimi kada je temperatura izuzetno niska, a količina svetlosti drastično manja nego leti, ne bi trebalo da dođe do bujanja biljaka i negativnih sledećih koraka.

Prema njegovim rečima, još jedna srećna okolnost jeste da je u pitanju azotno đubrivo, pošto su jedinjenja azota dobro rastvorljiva.

Neznatna promena

Međutim, tek treba da se utvrdi o kakvom đubrivu je reč. 

"Ukoliko je prevožena urea, doći će do reakcije i oslobađanja amonijak-joda. Ako je roba bila zatvorena pri kontaktu sa vodom, taj proces biće dugotrajan, odnosno ako je đubrivo bilo u džakovima - to će dugo ostati u takvom stanju", rekao je uz kasnijoj izjavi za RTS profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Dragan Povrenović.

Kaže još da bi 460 tona azota u kontaktu sa vodom podiglo koncentraciju azota za 2,9 miligrama po litru i ta promena bi se pomerila napred, ali bi i dalje bila neznatna.

Dunav najzagađeniji u Srbiji, šta sve pliva u našem moru?

"Beograđani dnevno izbace 15 tona azota. pa bi ovo bila mesečna koncentracija", navodi profesor, dok Iljević ističe podatak da potonulo 1.000 tona, odgovara otprilike količini azota koju godišnje izbaci jedna Subotica u kanalizaciju.

Ilijević je još istakao da su komunalne vode ono što najviše zagađuje Dunav u Srbiji.