Najveće štete su nastale u Sloveniji, ali nevreme nije zaobišlo ni ostale zemlje u našem okruženju.
Posledice razorne poplave se sabiraju širom regije. Plavljenje površina, uništavanje jednogodišnjih i višegodišnjih useva, oštećeni objekti, poljoprivredna mehanizacija i oprema, stradale životinje samo su neke od posledica. Stradali su prerađivački kapaciteti, transportna sredstva i putevi.
U Sloveniji je poplavljen znatan deo poljoprivrednih površina pokazuju prvi izveštaji koje je objavila Javna poljoprivredna savjetodavna služba (JSKS), koja deluje u okviru Poljoprivredno-šumarske komore Slovenije (KGZS). Obim šteta je još uvek teško u potpunosti proceniti, jer su pojedini delovi Koruške, Savinjske doline, Gorenjske bili odsečene od sveta i nepristupačni, a veze slabe.
Kamniška bistrica v Domžalah #poplave #slovenija pic.twitter.com/Tu44gABg6n
— Nathan (@MrNathanSi) August 4, 2023
Najveći udar su pretrpele farme muznih krava. Hiljade litara mleka se nisu mogle predati, a na nekim su bile ugrožene životinje, štale, roboti za mužu. Voda je nosila bale sena i stočnu hranu, pokidala puteve i pokrenula klizišta.
"Životinje treba pravilno zbrinuti tako da ih smestite u suvi prostor, daleko od poplavljenih područja. Potrebno je obezbediti adekvatnu hranu i vodu. U slučaju promene zdravlja životinja uzgajivači treba da obaveste veterinara, u slučaju smrti, pozvati Veterinarsko-higijensku službu", objavljeno je na stranici slovenskog ministarstva poljoprivrede.
U centralnom delu zemlje je poplavljeno najmanje 1.950 ha poljoprivrednog zemljišta. Vlada Republike Slovenije donela je Uredbu o privremenim merama u upravnim stvarima radi sprečavanja posledica poplava koje su zadesile ovu državu, a koja je stupila na snagu 6. avgusta 2023. godine.
Najveća šteta je na oranicama i voćnjacima, a ukupna bi mogla biti veća od 500 miliona evra. Do sada je zabeleženo šest ljudskih žrtava.
Slična situacija je u delovima Hrvatske gde je olujno nevreme, na pojedinim lokalitetima s tučom, nanelo velike štete poljoprivrednim proizvođačima. Reke Mura, Drava i Sava dostigle su rekordnu visinu vodostaja.
Kod nas, u Srbiji je tokom vikenda snažno nevreme praćeno gradom pogodilo šire područje, a pričinjena je šteta na poljoprivrednim kulturama.
U Gornjoj Austriji glavno nevreme je prošlo, ali i dalje pada kiša, izveštava ORF. U Sackamergutu je tokom vikenda ponegde palo 120 do 150 litara kiše po kvadratnom metru. Vodostaji su u opadanju. Poplavni talasi su već prošli kroz velike reke In i Dunav, dok je situacija i dalje napeta u južnom Berglandu, u Mihlviertelu i Innviertelu ali se ne očekuju poplave. Prognoze pokazuju da je dalji rizik od poplava izbegnut.
U Mađarskoj još strahuju od visokih vodostaja. Stručnjaci za vodu rade 24 sata na rekama Mura i Raba, a više padavina nego što se očekivalo palo je i na vodovodnom sistemu Sajo, napisala je u nedelju Nacionalna uprava za vode (OVF) na svojoj Facebook stranici. Očekuje se zadržavanje vode na oranicama.
Tagovi
Autorka
Damir Senj
pre 1 godinu
Stradala su mnoga područja diljem regije. Ovaj dio Drave Kod Šuderice, Drnje, Gola tu je još mnogo sela nizvodno Drave koja u principu niti nemaju nasipe za zaštitu od poplava. Primer Šoderica sjediš vani na terasi, pijuckaš gledaš ženska biča a iza tebe teče Drava a nasipa nema. Plivat će toga još mnogo više jer nisu napravljeni nasipi. Čuvajde se susjedi još nije gotovo jer taj vodeni val stiže i do vas. To je dodatni pritisak na Dunav