Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Oluje
  • 07.08.2023. 09:00

Šta su superćelijske oluje i kako nastaju?

Zbog haotične prirode ovih pojava i brzog razvoja, još uvek nije moguće prognozirati ih na način kao što prognoziramo neke druge meteorološke pojave.

Foto: Depositphoto/ljphoto7@gmail.com
  • 155
  • 36
  • 0

Ovaj jul ćemo pamtiti po razornim olujama koje su, pogotovo u njegovoj drugoj polovini, protutnjale i načinile ogromne štete, kako na infrastrukturi, automobilima i ostalom, tako i u poljoprivredi. Oluja je zahvatila pet zemalja i prešla put dug između 1.200 i 1.500 km. Svrstavamo je u jednu od najduže živećih oluja praćenih u Evropi, prenosi Klima101.

Ove oluje, za koje poslednjih dana možemo da čujemo da su superćelijske, nisu zaobišle ni Srbiju. Državni sektor za vanredne situacije, osiguravajuće kuće i pojedinci radiće nedeljama kako bi sanirali štete, a nečiji sezonski ili čak višegodišnji rad u poljoprivredi bio je uništen u roku od svega par desetina minuta pri prolasku jedne superćelijske oluje. 

Šta je "gorivo" za superćelijske oluje?

Superćelijske oluje predstavljaju poseban tip dugoživećeg olujnog oblaka koji daje posebno intenzivne produkte kao što su jaki pljuskovi kiše, olujne vetrove, velika zrna grada, električna pražnjenja čak i tornada. I u našim krajevima, duže vreme postojali su uslovi za formiranje ovih oluja kao što su veoma topao i nestabilan vazduh pun vodene pare koja predstavlja "gorivo" za oluje. 

Šteta od oluje: Osam sela Trstenika, usevi i pola miliona stabala u Bačkoj Palanci

Planeta se zagreva, a za svaki stepen Celzijusa u vazduhu će u proseku biti sedam odsto više vodene pare. To znači da će oblaci imati više "goriva" da potencijano načine štete. Važno je razumeti da male promene u srednjoj vrednosti kao što je povećanje srednje temperature za jedan stepen, što je granica koju smo već prešli, izazivaju velike promene u ekstremnim vrednostima. 

Specifična kretanja vazduha i vodene pare

Termodinamika nam kaže da svaki put kada se vodena para kondezuje u vodu ili kada se voda zaledi oslobađa se toplota, a to su procesi koji se svakako dešavaju u oblacima, tako da razvoj oluje dobija dodatni impuls. Pitanje koje se postavlja je da li oluja može energiju, koju ima na raspolaganju, efikasno da iskoristi da proizvede sve one štetne produkte koje smo ranije pomenuli? Upravo odgovorom na ovo pitanje pravimo razliku između jednoćelijske, višećelijske i superćelijske oluje. 

Kod jednoćelijske oluje se pojavljuje uzlazna struja, u njoj se stvaraju kapljice vode i kristalići leda, a zatim u nekom trenutku u istoj oblasti se pojavljuje silazna struja sa padavinama koja slabi već postojeću uzlaznu struju. Na ovaj način oluja prekida sopstveni razvoj i gasi se. Ceo životni vek ovakvog oblaka je oko sat vremena. Višećelijske oluje se sastoje od većeg broja pojedinačnih ćelija koje se mogu orjentisati jedna u odnosu na drugu tako da efikasnije troše raspoloživu energiju i samim tim da traju duže.

Evo pet pravila kojih morate da se držati ako vas uhvati oluja na polju

Superćelijske oluje imaju jednu osobinu koju druge oluje nemaju. To je jako skretanje vetra sa visinom. U tom slučaju formira se takva struktura da su uzlazna struja, koja rotira, i silazna struja prostorno razdvojene. Takva struktura omogućava neprekidan dovod "goriva", odnosno vodene pare, odozdo i izlučivanje padavina u silaznoj struji na drugom mestu, a da se ova dva procesa međusobno ne suprotstavljaju. Oluje koje se formiraju na ovaj način mogu da žive više časova, da nanesu ogromnu štetu, a energija koju imaju je reda veličine jedne atomske bombe.

Teško ih je predvideti 

Superćelijske oluje nisu nikakva retkost, javljaju se svake godine u sezoni oluja i to u celoj zemlji. Zbog haotične prirode ovih pojava i brzog razvoja, još uvek nije moguće prognozirati ih na način kao što prognoziramo neke druge meteorološke pojave. 

Zaštita se ogleda pre svega u tome da se prate upozorenja na moguće nepogode dan-dva unapred, a onda da se situacija, radarska slika prvenstveno, prati u realnom vremenu i procenjuje da li se formirala potencijalno opasna oluja. Posebna vrsta zaštite koja se između ostalog primenjuje i u našoj zemlji odnosi se na suzbijanje samo jedog od štetnih aspekata oluja, a to je šteta od grada. Protivgradna zaštita je prvenstveno orjentisana na zaštitu poljoprivrednih površina u cilju smanjenja zrna grada i samim tim štete od istih, metodama modifikacije vremena.


Izvori

Klima 101


Tagovi

Oluje Superćelijske oluje Kretanje vazduha Olujni oblaci Vodena para Jednoćelijske oluje Zaštita od oluje


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva