Pada interesovanje za zakup zemljišta, pada i cena. Galetin: Poljoprivreda postala rizična grana

Cene zakupa poljoprivrednog zemljišta ove jeseni su u padu u mnogim atarima. Tamo gde je arenda prošle godine bila do 300 evra po jutru, sada je od 120 do 200 evra. Uz to, mnogi poljoprivrednici smanjuju svoje obradive površine i razmišljaju da "dignu ruke" od zemljoradnje. Sve ovo, kažu analitičari, odraz je nekoliko vezanih loših proizvodnih godina i toga što je "poljoprivreda postala rizična grana".

"U našem ataru je mnogo površina neposejano, a zemlja se sve više nudi u zakup ili na prodaju. Takvih njiva ima koliko god hoćete. Ko je ove jeseni mogao da podigne kredit da finansira setvu, taj je to učinio", počinje priču poljoprivednik iz Kisača Goran Filipović.

Kako kaže, u kisačkom i okolnim atarima u blizini Novog Sada, cena arende je proteklih godina iznosila od 300 do 400 evra, zavisno od kvaliteta i lokacije. Do zemlje se teško moglo i doći. Ove jeseni, situacija je drugačija.

"Sada je godišnji zakup od 200 do 250 evra po jutru, a ljudi čak ne žele ni da plaćaju za godinu unapred, kao što se do sada radilo. Nema novca, svi su prolongirali da plaćaju dogodine, kada skinu useve, idu na rizik."

On dodaje da je raspoloženje među proizvođačima sve sumornije.

"Još ove godine ćemo se boriti i ako ne bude podrške stavićemo katanac na poljoprivredu", izričit je Filipović. On je i predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije i dobro je upoznat sa situacijom na terenu.

U Banatu arenda i za 120 evra

Poljoprivrednik iz Aradca kod Zrenjanina, Dejan Rakić, kaže da je zakup zemlje ove godine pao u celom srednjem Banatu.

"Nema toliko zainteresovanih za zakup. Imali smo dve sušne godine, a pretprošle godine je kod nas u Banatu useve uništio grad. U finansijskim smo problemima već tri godine", kaže Rakić koji i sam zakupljuje zemlju i odlučio je da smanji površine koje obrađuje.

"Radio sam 80 hektara, sada sam smanjio na 60 hektara. Imam svojih 15, ostalo uzimam u arendu. Pola zakupa plaćam kada požanjem pšenicu, a drugu polovinu kada oberem kukuruz."

Kaže da se jutro zemlje u Banatu sada može zakupiti i za 120 evra.

"Arenda je bila 200 do 300 evra po jutru, sada je od 120 do 200 evra. Mali proizvođači daju svoju zemlju u zakup, malih gazdinstava više nema, propali su skroz, a i veća gazdinstva smanjuju površine koje obrađuju", ističe ovaj ratar.

Loš trend u poljoprivredi

Situacija je sve teža i u Braničevskom okrugu, kaže predsednik poljoprivrednog Udruženja "Stig" Nedeljko Savić. Ovde je godišnji zakup zemljišta oko 200 evra po jutru.

"Kod nas nije situacija kao u Vojvodini da ljudi odustaju od skupih zakupa, već odustaju od svih zakupa, od bavljenja poljoprivredom. Traže druge poslove, prelaze u državne firme", kaže Savić i dodaje da to ne sluti na dobro.

"To je loš trend. Imamo sve manje ljudi u poljoprivredi koji će raditi sve više, za mnogo manje para", izričit je on.

Nije pitanje zarade, već opstanka

Među onima koji su odlučili da drastično smanje površine koje obrađuju je i ratar Marko Marković iz sela Klenovnik kod Kostolca. Od 100 hektara, koliko je obrađivao, sada je ostao na 20 hektara. Više ne uzima zemlju u zakup, obrađuje samo onu u svom vlasništvu.

"To je počelo pre dve godine, zaposlio sam se u državnoj firmi, od toga sada živim. Prošle godine smo smanjili na 50 hektara, a ova situacija nas je naterala da radimo samo svoju zemlju, oko 20 hektara", priča Marković.

Ujedinjena udruženja poljoprivrednika i ministar Martinović potpisali sporazum. Šta tačno obuhvata?

Četvrta je generacija poljoprivrednika u svojoj porodici. Sada, kaže, situacija u ratarstvu je nikad teža.

"Povratka na ozbiljniju biljnu proizvodnju nema, a o stočarstvu da ne govorim. Uzgajam pšenicu, kukuruz i nešto malo suncokreta, samo da se nešto dešava. Verovatno ću i to dati nekom drugom ko ima volju da radi."

Dodaje da bavljenje ratarstvom više nije pitanje zarade, već opstanka. Tako je, kaže, u celom njegovom kraju.

"Dvadesetak sela oko nas je u istoj situaciji."

Galetin: Sve manja profitabilnost u poljoprivredi

Agro-tržišni analitičar Žarko Galetin uporedio je arendu sa uzimanjem kredita.

"Moraš imati veći profit od kamate, odnosno, da zaradiš više nego što ćeš platiti sam zakup zemlje. Kada uzimaš zemlju u arendu, da li na godinu ili pet, u tom periodu treba da imaš čistu zaradu, najmanje toliko koliko si platio zakup", kaže Galetin i dodaje da profit u poljoprivredi poslednjih godina prilično pada.

"Ako izuzmemo neke ekstremne godine, sve je manja profitabilnost poljoprivrede kao takve. Zbog toga je zemlja sve manje atraktivna za zakup. Ko je zakupio zemljište da seje kukuruz, soju, pa i suncoktet prošle godine, taj je jako loše prošao."

Osnovni faktor koji je doveo do toga da cena arende pada, precizira on, jeste to što su se proteklih godina poljoprivrednici mnogo puta "opekli".

"Bili su loši prinosi, sa lošim cenama, ako izuzmemo 2022. godinu. Mislim da u ovoj ekonomskoj godini neće doći do rasta cene zakupa, može samo da pada. Poljoprivreda je postala veoma rizična grana", ističe on.

U pojedinim atarima arenda i dalje "drži cenu"

Na krajnjem severu Bačke, u okolini Subotice, cena arende još uvek ne pada.

"Za sada ljudi nisu počeli da otkazuju zakup. Cena je do 300 evra po jutru, ali to su uglavom male površine. Pretpostvaka je da su ti ugovori uglavnom na godinu ili dve, unapred plaćeni", navodi ratar Miroslav Matković iz Male Bosne kod Subotice, predsednik Skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice.

On dodaje da ima i dobrostojećih poljoprivrednika koji kupuju zemlju.

"Ovde je cena po katastarskom jutru okvirno od 6.000 do 8.500 evra, zavisno od lokacije, kvaliteta, veličine parcele i toga ko je komšija. Ako je zabačena zemlja, nema pristup, ona gubi vrednost, čak i ako je kvalitetnija."

U atarima u blizini Bačke Palanke i Bačkog Petrovca arenda je takođe zadžala cenu od prethodne godine.

"Ne pada cena kod nas. Voleli bismo da je zakup manji, ali ako bih i tražio od vlasnika da spusti cenu, bojim se da bi neko drugi "uleteo" umesto mene", kaže poljoprivrednik iz Silbaša Radovan Denić.

On uzima u zakup oko 50 jutara, a obrađuje još toliko svoje zemlje. Bavi se ratarstvom i povrtarstvom.

"Zakup je od 350 do 500 evra po jutru u našem ataru, a ja uglavnom oko 350 evra plaćam. Evidentno je i da mladi poljoprivrednici sve više daju svoju zemlju u arendu, kažu da im se to više isplati nego da je sami obrađuju."

Borba države sa fiktivnim gazdinstvima

Ministarstvo poljoprivrede (Uprava za agrarna plaćanja) pozivalo je poljoprivredne proizvođače da do 15. novembra evidentiraju poljoprivredno zemljište koje faktički obrađuju, a bez regulisanog pravnog osnova sa pretpostavljenim vlasnikom.  

Takođe, svi koji imaju informacije o zloupotrebama u vezi sa prijavom poljoprivrednog zemljišta iste mogu da prijave putem mejla prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs. Izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju omogućiće poljoprivrednicima da upišu parcele u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava na osnovu posebne izjave overene kod notara pod krivičnom i materijalnom odgovornošću. Na taj način garantovaće da je navedena parcela ona koju baš oni obrađuju što će i dokumentovati nadležnim inspekcijama tokom provere.

Cilj je da pravo na podsticaje ostvaruju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju - u svoje ime i za svoj račun. Time, subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji je zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu.