Pet razloga zašto čuvati zemljište jer, 2050. samo što nije

Važnost odnosa između zemljišta i vode u postizanju održivih i otpornih poljoprivredno-prehrambenih sistema tema je ovogodišnjeg Svetskog dana zemljišta kojeg obeležavamo danas, 5. decembra.  

Do 40 odsto svih zemljišta širom sveta je umereno ili ozbiljno degradirano, pokazao je izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen prošle godine. Ovaj postotak bi mogao porasti na 90 odsto do 2050. ako se krčenje šuma, prekomerna ispaša, intenzivna obrada, urbanizacija i druge štetne prakse nastave, upozoravaju. 

Učestale klimatske anomalije dovode do ubrzanja degradacije. U 2023. prepolovljen je prinos soje i pšenice u Argentini zbog suše, a ni Evropa nije pošteđena, posebno južna područja.

Ozime žitarice pate zbog obilnih kiša i nagle hladnoće

Ono što često ne primećujemo je koliko su devastacijom i klimatskim promenama pogođeni živi organizmi zemlje. Evo pet razloga zašto je važno brinuti o tom problemu. 

Život koji ne primećujemo

1. Od ukupnog broja svih vrsta 59 odsto živi u zemljištu, a ova bioraznovrsnost ključna je za globalno kruženje fosfora, azota i drugih hranljivih materija. Najveći deo su razne vrste gljiva i bakterija, ali i brojni viši organizmi među kojim prednjače alge, nematode, gliste, brojni insekti.

2. Istovremeno, ono je najveći rezervoar vode sa dve trećine slatkovodnih rezervi. Nazivamo je "zelenom vodom" jer je dostupna biljkama i ona nije stacionarna, već je ključna za transport hranljivih materija i procese razlaganja organske i neorganske materije. Kontroliše razmenu toplote i gasova između zemljišta i atmosfere.

3. Jedan gram zemlje sadrži nekoliko milijardi bakterija različitih vrsta, a jedna kašičica ima više živih bića nego ljudi na planeti. U njemu živi najveće živo biće - gljiva koja raste ispod površine na korenjima stabala u američkom nacionalnom parku Malur u Plavim planinama na istoku države Oregon. Prostire se na površini od 890 ha što je jednako 1.220 fudbalskih igrališta.

Pluća i filter planete

4. Zemlja "diše" i u sebi zadržava više od 30 puta veću količinu ugljendioksida nego što sada proizvodimo spaljivanjem fosilnih goriva. Promenom intenziteta njena disanja može doći do oslobađanja ovog gasa, što bi bilo pogubno po nas i veliki deo živog sveta.

5. Deluje i kao filter koji pročišćava otpadne vode, a brojne zagađivače razlaže. Ali, degradirane površine koje su siromašne živim svetom gube takvu sposobnost, smanjuje se apsorpcija i povećava rizik od poplava.

Stoga je važnije nego ikada osvestiti važnost koju zemljište ima za sav živi svet.