Počela je nova Trampova era, šta to znači za poljoprivrednike u SAD-u i Evropi?

Donald Tramp postao je 47. predsednik Sjedinjenih Država, a o tome šta će to značiti za poljoprivrednike u SAD-u i EU, pozabavio se Agrarheute.

Teško je, kažu, reći da li je njegov povratak u Belu kuću pobeda za farmere, ali jedno je sigurno: fokus će mu biti na smanjenju birokratije i protekcionizma.

"Verovatno će se nastaviti politika novčanih davanja poljoprivrednicima, prioritizovanjem proizvodnje u SAD-u. Zapretio je John Deereu carinama ako preseli proizvodnju u Meksiko, što bi moglo uticati na izvoz nemačkih proizvođača poljoprivredne mehanizacije", piše ovaj nemački portal podsećajući da je u poslednjem Trampovom mandatu raspodela državne pomoći poljoprivrednicima bila neravnomerna: 21 milijarda dolara otišla je u "crvene države", dok je samo dve milijarde dolara otišlo u "plave".

Poljoprivrednici u područjima koja su glasala za republikanskog kandidata 2016. godine dobili su 158 dolara po osobi, dok su oni u područjima koja su glasala za Klinton primili samo 17.

Navode i da bi njegov novi najavljeni trgovinski rat mogao trajno da ugrozi izvozna tržišta, jer je izvoz soje u Kinu već dramatično pao, a prema USDA-i, isti je još tokom prošlog mandata izazvao gubitak izvoza poljoprivrednih proizvoda od 27 milijardi dolara.

Deregulacija šteti poljoprivrednicima

Novi/stari predsednik planira deregulaciju, smanjenje ekoloških propisa i ukidanje tela poput Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), Američke agencije za hranu i lekove (FDA) i Nacionalne okeanografske i atmosferske uprave (NOAA).

"To uključuje smanjenje subvencija za osiguranje useva, što bi moglo naštetiti poljoprivrednicima, posebno na Srednjem zapadu, koji se suočavaju s posledicama klimatskih promena. Takođe, 'Projekat 2025' cilja na smanjenje davanja kredita prema Zakonu o borbi protiv inflacije, koji pomaže poljoprivrednicima da pokriju troškove prelaska na pametnu poljoprivredu“, dodaju.

Da li je Trampov povratak u Belu kuću pobeda poljoprivrednika?

Suština je, navode, da treba pričekati i videti šta će se zapravo implementirati, jer su mnoge najave i ideje Trampa, Republikanske stranke i “Projekta 25” još uvek nejasne. Neke politike mogu izgledati primamljivo za poljoprivrednike, ali i same subvencije mogu postati dugoročni problem.

Naime, 2020. godine državna davanja činila su oko 40 odsto prihoda poljoprivrede, što stvara visoku zavisnost od subvencija koja ugrožava održivost sektora. Dugoročno, to može dovesti do gubitka konkurentnosti američke poljoprivrede, čime bi mogao da izgubi svoje najvernije birače.

Povećanje carina na proizvode iz EU

I dok Tramp najavljuje uvođenje carina, EU beleži značajan rast izvoza upravo u SAD. 

Kako piše Euroactiv, još u novembru prošle godine zabeležen je značajan rast izvoza vina, s povećanjem od 18 odsto u količini i 19 odsto u vrednosti u odnosu na isti mesec 2023. godine, što su rekordno visoke brojke za novembar.

Najveći porast izvoza u SAD zabeležila je Italija, koja je isporučila 41 odsto više penušavca i 17 odsto više vina nego u novembru 2023. 

"Brojke potvrđuju da Amerikanci nisu voljni da se odreknu italijanskih vina, posebno penušavih, te da pretnja drastičnog povećanja carina postaje sve neizbežnija, budući da SAD predstavlja 24 odsto italijanskog izvoza vina. Izvoz mlečnih proizvoda takođe je zabeležio rekordne brojke u novembru, s rastom količine od petine i povećanjem vrednosti za 26 odsto, dok je izvoz sira porastao gotovo za četvrtinu“, rekao je Lamberto Frescobaldi, predsednik Italijanske unije vina (UIV).  

Aleksander Anton, glavni sekretar Evropskog udrženja mlečnih proizvoda (EDA), istakao je da su se dobro pripremili za situaciju, jer imaju iskustva iz prve administracije.

Manja zaštita klime

Agrarheute podseća i da je u prvom mandatu Tramp ukinuo više od 100 ekoloških propisa, a sada želi da preokrenue klimatsku politiku Bajdenove administracije, tvrdeći da je zaštita klime uzrok povećanja cena energije.

Takođe, tokom kampanje 2024. pojačao je retoriku o graničnoj kontroli i pretio masovnim deportacijama, što bi moglo uzrokovati manjak radne snage u poljoprivredi, gde mnogi imigranti rade.