Da li je Trampov povratak u Belu kuću pobeda poljoprivrednika?

Donald Tramp postaće 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a da li je njegov povratak u Belu kuću pobeda poljoprivrednika, pitanje je kojim se pozabavio portal Agrarheute. 

U očima ruralne Amerike, pišu, novoizabrani predsednik je "čovek od zemlje", pa nije iznenađenje što je još 2020. godine čak 85 odsto ispitanih farmera izrazilo spremnost da ga podrži na izborima. Osim toga, za vreme njegovog prošlog mandata mnogi poljoprivrednici su na neki način profitirali, pogotovo među redovima pristalica.

Državne subvencije za poljoprivredu tokom njegovog prošlog mandata bile su nejednako raspodeljene. Naime, tzv. "crveni okruzi" koji su ga podržavali dobili su 21 milijardu dolara, dok su suparnički "plavi" dobili tek dve milijarde. Zato neistomišljenici strahuju da bi njegova politika mogla ponovo uključivati aspekte ovakve svojevrsne odmazde.

Više za poljoprivrednike

Trampova strategija "America First" ili "Amerika na prvom mestu", ocenjuju, pogoduje domaćoj proizvodnji, zbog čega se očekuje nastavak finansijske podrške poljoprivrednicima i uvođenje novih carina na uvozne proizvode. Na primer, nedavno je zapretio kompaniji John Deere sankcijama ako premeste proizvodnju u Meksiko.

Naglašavaju da proizvođači kukuruza mogu biti posebno zadovoljni, budući da je najavio smanjenje jena energije ukidanjem ograničenja na prodaju tzv. E15 benzina sa 15 odsto udela etilnog alkohola, koji se većinom dobija fermentacijom ove žitarice. 

"Nećemo samo povećati proizvodnju etanola u našoj zemlji, već ćemo učiniti sve kako bismo etanol izvozili u ceo svet", rekao je Tramp. 

Donald Trump ponovo u Beloj kući, reagovalo i tržište žitarica i uljarica

Ipak, najavljeno uvođenje carina odnosno povećanje tarifa, upozoravaju, moglo bi izazvati nove trgovinske sukobe i nestajanje izvoznih tržišta, pogotovo sa Kinom. Izvoz poljoprivrednih proizvoda u tu zemlju značajno je pao, a prema istraživanju američkog ministarstva poljoprivrede USDA iz 2022. to je dovelo do gubitka od 27 milijardi dolara, pri čemu se najveći deo pada prihoda odnosi na soju. Jer, najveći uvoznik američke soje upravo je Kina. 

Deregulacija i klimatske politike

Podsećaju i da je tokom svog prvog mandata ukinuo više od 100 propisa o zaštiti životne sredine. Neke od njih ponovo je uvela Bajdenova administracija, a njegov plan je da preokrene postojeću klimatsku politiku, a postoji i bojazan da bi ponovo mogao povući SAD iz klimatskih međunarodnih sporazuma poput Pariskog.

Tramp smatra da klimatske inicijative treba da budu vođene slobodnim tržištem.

"Inovacije i privredni rast omogućie nam razvijanje tehnologija i procesa koji poboljšavaju životnu sredinu, dok ćemo proizvodnju udaljavati od stranih zagađivača", rekao je predstavnicima fondacije Farm Bureau. 

Kako navode, predviđa se i ukidanje srodnih službi poput američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), Kancelarije za hranu i lekove (FDA) i Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA), koja između ostalog izdaje upozorenja o vremenskim nepogodama. 

Osim toga, piše dalje ovaj nemački poljoprivredni portal, predsednik organizacije EDF Action, David Kieve je za Public News Service upozorio kako Trampov plan "Projekt 2025" uključuje ukidanje podsticaja predviđenih Zakonom o borbi protiv inflacije, koji pomažu poljoprivrednicima u prilagođavanju na klimatske promene. Odluka je to koja bi moglo naštetiti njegovoj glasačkoj bazi na Srednjem zapadu.

Migranti i gubitak konkurentnosti

Jedan od fokusa kampanje bilo mu je pitanje ilegalne imigracije, pa je tokom predizborne trke pretio "masovnim deportacijama" miliona imigranata, uključujući i one koji su legalno došli u zemlju u sklopu programa Bajdenove administracije. 

U slučaju da se sprovede ovakva politika mogla bi rezultirati ozbiljnim nedostatkom radne snage u poljoprivredi, budući da mnogi legalni i ilegalni imigranti rade na njivama ili u industrijama poput živinarske proizvodnje.

Čak su i subvencije problematične, kažu, jer su 2020. godine državne potpore činile oko 40 odsto prihoda u poljoprivredi. Navode, ovakva visoka zavisnost je dugoročno loša vest za konkurentnost i održivost sektora. Ukratko, nije sigurno i teško je zasad reći da li je Trampova pobeda i pobeda poljoprivrednika.