Pod Badnjakom pšenica i orasi, na Badnjak dečija bluza, a u česnici simbol

Najradosniji hrišćanski praznik pravoslavni hrišćani proslavljaju 7. januara, a dan koji prethodi Božiću je Badnji dan za koga se vezuju mnogi narodni običaji koji se razlikuju od područja do područja. Negde se čak razlikuju od kuće do kuće u istom selu.

Badnji dan u knjaževačkom selu Jakovac počinje u zoru, sečom badnjaka. Rano ujutru, domaćini odlaze u šumu sa sekirom i vinom kako bi isekli badnjak za svoje domaćinstvo, ali i za crkvu Svetog Đorđa koja se nalazi u samom centru sela gde se meštani uveče okupljaju kako bi sa parohijskim sveštenikom palili badnjak.

Dalibor Cvetković iz Jakovca zajedno sa komšijama odlazi po badnjak uz pratnju dečije graje, pesme i dobrog raspoloženja.

"Kada odaberem drvo koje ću iseći, prekrstim se i na mesto preseka nasipam vino i pomolim se Bogu za zdravlje. Badnjak potom donesem kući i nad njim polomim presnu pogaču koju kasnije pojedemo uz doručak. Običaj je da se badnjak nasloni na kuću, ispod se stave orasi i pšenica, a na grane se zakači nešto od dečije garderobe, obično to bude bluza", ističe Cvetković.

Simboli u česnici

Dok domaćin donese badnjak kući, za to vreme domaćice spremaju posnu trpezu, mese česnicu i pripremaju sve za Badnje veče. Domaćica iz Jakovca Dragana Cvetković prvo umesi česnicu i to u obliku trouglova kako bi u svakom od njih stavila simbol za svakog od ukućana.

"Kod nas se ne izvlači samo novčić, već obično domaćica podeli delove česnice i tako svako izvuče po nešto. U česnici stavljam dugme za sreću, badnjak za zdravlje, kukuruz za stoku, pšenicu za rod i novčić. Veruje se da svako ko izvuče određeni simbol, takva će mu biti godina", kaže ova domaćica i dodaje da je zanimljivije dok se nagađa ko će šta izvući.

Badnji dan - splet hrišćanskog i mitološkog

Pored česnice ona zamesi testo koje oblikuje u kuću, guvno, njivu, bačvu, ovcu, kosu, kosir, vinograd, svinju, kravu i voćku, jer kako kaže, tako se ovde mesi od davnina.

"Kada sam došla kao snaja u ovu kuću, najstarija baka me je naučila tradicionalnim običajima za svaki praznik koji i dan danas poštujemo. Kako se približava veče, odlazimo u crkvu na paljenje badnjaka, a potom se vraćamo kući kako bismo uneli sveto drvo, lomili česnicu i večerali", ističe Cvetkovićeva.

Svako dobije šta mu sleduje

Kako dalje napominje, suprug-domaćin, zajedno sa sinovima unosi već izlomljene grane badnjaka kao i džak slame koja se stavlja ispod stola.

"Kada suprug unese badnjak, natopim češalj medom i 'očešljam' deblo badnjaka koje se stavi u vatru samo koliko da malo zagori, a onda se vadi i ostavlja na neko mesto gde ga niko neće dirati ili spaliti. Najpre domaćin pali badnjak uz molitvene reči upućene Bogu, a onda mu se u paljenju pridružuju ostali ukućani", kaže i dodaje da se nakon toga prilazi stolu i prvo se seku kravajčići u obliku kuće i svih ostalih simbola.

Kada se ide po badnjak i koja je uloga polažajnika?

"Iseče se samo delić od svakog, umače u crno vino i ostavi sa strane kako bi ukućani ujutru prvo to pojeli na Božić", napominje naša sagovornica i dodaje da to se mesi kako bi u kući bilo sloge i zdravlja, njive pune roda, bačve pune vina i slično.

Potom se deli česnica i svako izvuče po neki simbol koji mu sleduje. Pored toga, na stolu te večeri nalaze se posne punjene paprike, riba, pasulj, pečena tikva, kuvani kukuruz, kompot od voća, posni kolači, salate, sveže i suvo voće i mnoge druge poslastice.

"Na Badnje veče ostajemo dugo za stolom, a potom pripremamo jela za sutrašnji praznik, dok deca sede na dzaku od slame. Veruje se da ako prvo dete koje sedne na dzak bude muško, te godine će se u toj kući rađati muška deca ili muška stoka. Sve protiče u prazničnom duhu, a mi se trudimo da očuvamo tradiciju i ispoštujemo običaje od davnina", završava ova Jakovčanka.