• Paljenje strnjišta
  • 10.11.2018. 08:30

Podmetnuti požari uništavaju staništa ptica u Srbiji i ugrožavaju ljudske živote

Protivzakonito paleći suvu vegetaciju nesavesni građani Srbije ugrožavaju na hiljade biljnih i životinjskih vrsta, retka staništa, zaštićena područja, privatnu imovinu, pa čak i ljudske živote. Ipak, čini se da i dalje ne postoji dobar mehanizam za kontrolu i sprečavanje takvog pogubnog ljudskog ponašanja.

Foto: Flickr / Boris Kasimov
  • 48
  • 2
  • 0

Srbija se u poslednjih nekoliko meseci suočila sa mnogim požarima koje su podmetnuli nesavesni građani. Protivzakonito paleći suvu vegetaciju oni, takođe, ugrožavaju na hiljade biljnih i životinjskih vrsta, zatim retka staništa, zaštićena područja, privatnu imovinu, pa čak i ljudske živote.

Nedavno je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo na sve građane da budu savesni i odgovorni prema sebi i svojoj okolini tako što neće paliti vatru u prirodi, ali i tako što će svaki takav prekršaj prijaviti policiji i vatrogascima. Prema njihovim rečima koje prenose Novosti, paljenje žetvenih ostataka i suve vegetacije ozbiljan je prekršaj koji s razlogom zabranjuje više zakona Republike Srbije. Ipak, čini se da i dalje ne postoji dobar mehanizam za kontrolu i sprečavanje takvog pogubnog ljudskog ponašanja.

Inspekcija i policija identifikuju lica koja su palila njive

Rekordan broj poziva za pomoć vatrogascima

Društvo za zaštitu ptica ukazalo je na to da, iako dobar deo naših polja, makar na papiru, nadziru poljočuvarske i lovočuvarske službe koje bi morale da budu prvi i glavni izvor informacija, ove godine vatrogasne službe beleže rekordan broj poziva u pomoć. Širom Srbije su s krajem leta počele da gore njive, pašnjaci, livade, tršćaci, šume, pa čak i voćnjaci. Nažalost to nije prošlo bez ljudskih žrtava, a javnost je burno reagovala na svako novo saznanje o podmetnutim požarima.

Izgorele ogromne površine u zaštićenim područjima

Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objašnjava da su ove jeseni izgorele ogromne površine u zaštićenim područjima poput Deliblatske peščare, Karaš-Nere, Okanja, Carske bare, Titelskog brega, Ponjavice, vršačkog Malog rita, kao i delovi značajnih i ekološki vrednih područja poput Svrljiških planina i Suve planine. On naglašava da su milioni života biljaka i životinja nepovratno izgubljeni, dodavši da naše ptice selice neće imati gde da se vrate na proleće, dok su istovremeno na desetine hiljada ptica, koje zimuju u Srbiji, ostale bez zaklona i hrane. Naročito su, kako tvrdi Ružić, ugožene ptice koje žive u pojasevima stare i visoke trske koji su za njih jedinstven dom.

Zašto seljaci pale žetvene ostatke?

Ljudska nebriga i bahatost glavna pretnja opstanju planete

Jožef Gergelj, proslavljeni ornitolog i fotograf prirode iz Sente, ovih dana se pripremao za dolazak ždralova, koji na svom epskom putu seobe redovno svraćaju u nepregledna polja banatskog Potisja. Međutim, sada će ih umesto mora trske i slatinskih pašnjaka dočekati negostoljubiva izgorela ravnica u kojoj nema niti zaklona niti hrane. Gergalj ističe da je više od 30 godina u tom ritu pratio život retkih i ugroženih ptica gnezdarica poput kašičara, velike bele čaplje, eje močvarice, modrovrane, modrovoljke i brkate senice. Beležio je svaki trenutak njihovog života i radovao se novim susretima. Sada je to carstvo divljine i lepote nestalo u trenu, a ljudska nebriga i bahatost glavna su pretnja opstanku naše planete, pa i samog čoveka.


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

Ptice Požari Paljenje strnjišta Žetveni ostaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Milan Ružić Jožef Gergelj


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.