Podrška institucija, ali ne i društva: Čemu vodi finansijska zavisnost žene na selu?

Zorica Milošević iz sela Grabovac je jedina u svojoj okolini koja ima serifikovanu organsku proizvodnju. Po zvanju diplomirani inženjer poljoprivrede, ostavila je posao u firmi i ponovo postala student, sada na privatnom fakultetu - smer organska poljoprivreda. Kao da to nije bilo dovoljno "nečuveno", želela je da se njena porodica opredeli samo na proizvodnju bez pesticida.

"Imala sam problema sa porodicom, jer nije odmah prihvatila to što sam ja htela da radim. Bilo nas je četiri generacije u porodici, deda, baba, svekar, svekrva, muž, ja i deca. Bila sam uporna - ja ću da vam dokažem da se to može i onda kad su videli, to je išlo", kaže Miloševićeva za Agroklub, koja je, kad je autorka prvi put pozvala, bila na njivi sejući pšenicu.

Danas uzgajaju razno organsko povrće na četiri hektara, a gazdinstvo se vodi na nju. Međutim, ona pripada manjini. Tačnije pripada grupi od 23,4 odsto žena vlasnica gazdinstva u aktivnom statusu.

Finansijska zavisnost

U Priručniku za rodnu analizu u procesu rodno odgovornog budžetiranja za lokalne samouprave navodi se podatak da je 2015. godine u Republici Srbiji bilo je 180.000 osoba u statusu pomažućih članova domaćinstva, a od toga je bilo 124.000 žena (68,8 odsto). Kasnija istraživanja pokazala su da se ukupan broj osoba u statusu pomažućih članova domaćinstva smanjio u Srbiji u periodu 2015–2019, ali je povećan njegov udeo žena.

"Žene na selu su siromašnije od muškaraca, ekonomski su zavisne, ređe formalno zaposlene, a osiguranje ostvaruju preko supruga. Žene mnogo ređe od muškaraca stiču imovinu nasleđivanjem, što pokazuje da je i dalje veoma prisutan običaj odricanja od nasledstva u korist muških članova porodice", objašnjava Andrijana Čović ispred Udruženja građanki Femplatz.

"Bez pomoći sina, jedva bih preživela. Žene na selu su u veoma lošoj situaciji, uglavnom su zavisne od muževa, roditelja, s obzirom da su se rano udale, rodile decu, pa brinule o deci, porodici, starijim članovima domaćinstva", rekla je za naš portal starija meštanka sela opštine Sombor.

Šta je ekonomsko nasilje?

Naše društvo još uvek neguje vrlo jasno podeljene uloge na muške i ženske, naročito u manjim mestima, te zbog toga ekonomsko nasilje veoma često ostaje nevidljivo.

"U sredinama koje su izrazito konzervativne i patrijarhalne vlada uverenje i mišljenje da je prirodno da žena ne radi i da je ekonomski zavisna o muškarcu, da je njena jedina uloga da brine o domaćinstvu i o deci. Žene često postanu svesne ekonomskog nasilja tek kada prijave npr. fizičko nasilje i kada uđu u psihoterapijski proces sa profesionalcima. Onda im se složi cela slika nasilja kojem su bile izložene", pojasnila je za naš portal Katarina Krajnović iz Zavoda za ravnospravnost polova i dodaje da prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u 2018. godini, samo se dva odsto prijava odnosilo na ekonomsko nasilje u porodici.

Neki od znakova su kompletna kontrola finansija i novca, davanje neadekvatne i nedovoljne količine novca i nadgledanje na šta žena troši novac, zabrana ženi da ima zaposlenje ili oduzimanje zarade i zabrana raspolaganja zaradom, nagovaranje žene na (kreditna) zaduživanja, zahtevi da se imovina koju stičete vodi na njegovo ime.

Prvo je tražio da mu prepišem pola kuće, a onda je počela vika i udaranje

"Samo avion nisam vozila"

Jelena Mitrović iz topolskog sela Rajkovac je žena koja je "dovela muža u kuću". Imanje se vodi na njenu majku, a gazdinstvo na nju. Kao i kod Miloševićeve i ona je bila inicijator "agrarnog biznisa" - proširenja stočarske proizvodnje. Trenutno imaju 21 grlo, od toga 12 krava na muži, ostalo su junice i telići.

"Žena koja se opredeli za selo, na njoj je sve od kuće do štale i imanja i sve u krug. Nema šta ja nisam probala da radim: i vozim traktor i grabuljam i vučem seno i orala sam, samo avion nisam vozila", reče Mitrovićeva uz smeh. 

Koliko košta kućni rad?

Dakle, često je "ženino" da skuva, opegla, počisti, opere...a, koliko bi to koštalo, kad bi se naplaćivalo. U svom istraživanju (februar 2023.) Akademija ženskog preduzetništva je izračunala. Prosečna cena/vrednost neplaćenog rada iznosi od 600,00 din na sat (primera radi u Vrbasu iznosi 450 din dok u Subotici satnica dostiže 800 din).

"Ako polazimo od pretpostavke da žene obavljaju neplaćeni rad četiri sata dnevno uz prosečne satnicu od 600 din, ekonomska cena najčešćih, svakodnevnih neplaćenih poslova bi iznosila 2.400,00 RSD dnevno, odnosno oko 72.000,00 mesečno u neto iznosu", navode. 

Zašto neko ima jedan bod, neko dva?

Inače, utvrđivanja vrednosti kućnog rada propisano je i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. I ne samo ovim zakonom, već mnogim uredbama i drugim aktima Republike Srbije, nezavidan položaj žena je prepoznat i preduzete su mere za njegovo poboljšanje. Međutim, "džaba" institucionalna, ako izostaje podrška bliže okoline. 

"Tačka spoticanje bilo je nepriznanje od strane društva, od meštana iz sela. Znate kad kažu 'jaoj žena! Šta žena!?', jer glava porodice je muškarac. Zbog takvog stava, propustila sam priliku da dobijem sredstva iz IPARD Fonda", rekla je Zorica Milošević.

Pojedina udruženja poljoprivrednika se zalažu da čak bodovanje za republičke i opštinske poljoprivredne subvencije bude jednako, odnosno da žene i mlađi od 40 godina kao vlasnici gazdinstva ne dobijaju dodatne poene. Ipak, poenta je u tome da nemamo svi jednake mogućnosti. Da bi se to ispravilo, uvedeno je rodno odgovorno budžetiranje.

"Ako znamo da su žene na selu kao društvena grupa često maginalizovane i neretko višestruko diskriminisane, onda je njihov položaj dodatno otežan i posebnim programima i merama je potrebno u budžetu jedne Vlade, a onda to spuštamo i na niži, lokalni nivo, obezbediti finansijska sredstva koja će unaprediti kvalitet njihovog života", navela je Krajnovićeva.

Prijavi nasilje

Nedovoljna informisanost, udaljenost od većih gradova, nizak procenat formalno zaposlenih žena, nedovoljan broj i prilagođenost socijalnih i zdravstvenih usluga potrebama žena, utiče na njihov položaj. A, kada su u podređenom položaju, često i ekonomski zlostavljane, a da toga nisu ni svesne.

"Svakako, uticaj okoline utiče na to žena na selu ređe prijavljuje nasilje zbog stida, straha od nasilnika i njegove porodice, bliskosti nasilnika sa predstavnicima institucija, osuđivanja okoline, očuvanja kulta savršene porodice", kaže Čovićeva.

Praksa bez prava: Kroz šta sve prolaze nadničarke?

Zato, treba raditi na podizanju svesti javnosti o blagovremenoj prijavi svakog nasilja - policiji, psihološkom savetovalištu, centru za socijalni rad, ili na broj telefona za žene u situaciji nasilja 0800-100-600 ili na SOS ženski telefon 0800 100 007.

Šta vi mislite, da li su žene u podređenom položaju?

Pogledajte kako su glasali naši čitaoci.

_{Naslovna fotografija: Depositphotos/weyo/Gordana Nastić}