• Žene na selu
  • 06.11.2019. 16:00
  • Zlatiborski okrug, Nova Varoš

Položaj žena na selu: Nevidljiva radna snaga

Položaj seoskih žena u Srbiji daleko je od idealnog i mnogo toga treba menjati, ukazali su učesnici konferencije "Snažna žena - snažno selo" koja je održana na Zlataru.

Foto: Željko Dulanović
  • 457
  • 25
  • 0

Zvanična statistika beleži da je život žena u selima Srbije daleko od idealnog. One često rade izuzetno teške fizičke poslove i po 16 sati dnevno. Oko 50 odsto seoskih žena vodi se kao nezaposleno ili nikada nisu radile, pa nemaju socijalno, penzijsko i zdravstveno osiguranje. Njihov rad u porodici nije plaćen jer se smatra da su briga o deci, porodici i domaćinstvu njihova obaveza.

Međunarodni dan seoskih žena: Svaka treća zaposlena žena u svetu radi u poljoprivredi

Žene uglavnom ekonomski zavisne od muških članova porodice 

Glavni izvor prihoda žena na selu čine skromna penzija ili socijalna primanja, a često su u potpunosti ekonomski zavisne od muških članova porodice.

"Mnogo toga treba menjati kada su u pitanju položaj i status žena na selu. Zakonom su neke stvari već regulisane ali na žalost prisutni patrijahat to poništava. Mi živimo u odnosima gde žene ne nasleđuju i nemaju svoju imovinu i gde njihov rad nije plaćen," kaže Mileva Malešić iz organizacijie "Forum žena Prijepolja", koja je i organizovala dvodnevnu konferenciju na Zlataru.

Kako bi se upoznali sa "stanjem na terenu" oni su obišli domaćinstvo u kome pod istim krovom žive tri generacije Kurćubića.

"Ženama u selu danas je puno lakše, jer su uglavnom pošteđene teškog fizičkog rada, što nekada nije bio slučaj. Pomognu u polju i u staji kada zatreba, ali se uglavnom bave decom i kućom. Mada ni to, priznajem, nije lako," kaže na osnovu svog iskustva Milisav Kurćubić iz Bukovika kod Nove Varoši.

Milisav Kurćubić iz Bukovika kod Nove Varoši

Milisav Kurćubić se na selo vratio na nagovor supruge  

U domaćinstvu porodice Kurćubić, žive tri generacije. Pored Milisava, supruge Miljane (27) i njihovo troje dece, tu su i njegov otac Raco (59) i majka Gordana (52), kao i brat Bojan i sestra Bojana koji studiraju u Kragujevcu. Zajednički obrađuju oko 30 hektara zemlje i brinu o tridesetak grla krupne stoke. Krasi ih sloga, a kažu da kod njih nema striktne podele posla.

Kurćubići imaju dve savremeno opremljene štale, a mleko od 17 krava muzara daju u otkup i zadovoljni su cenom.

"Mnogo je lakši život ženama u gradu, ali je iskustvo koje sam stekla živeći i radeći na selu neprocenjljivo. Ovde međutim nema kulturnih dešavanja i društvenog života što i te kako nedostaje mladim ljudima poput nas. Mana je i što za nas koji živimo od poljoprivrede nema ni godišnjeg odmora ni praznika, jer stoka mora da se hrani i poji svaki dan, ali su zato zdrav život i zdrava hrana velika prednost. Još da se seljak i njegov rad više cene," kaže Miljana, rođena Pribojka, koja je godinama živela u Negotinu.

Tridesetogodišnji Milisav Kurćubić probao je da živi u Beogradu i u Novoj Varoši, ali ga srce vuklo u zavičaj. Danas je jedan od uzornijih poljoprivrednih proizvođača, u selo se vratio na nagovor supruge Miljane koja je rođena i odrasla u gradu. Šest godina su u braku, izrodili su Andreja (4) i blizance Hristijana (2) i Hristinu (2) koji su im, kažu, najveće bogastvo.

"Sve se radi mašinski pa je život u selu danas u tom pogledu, puno lakši nego nekada. Ali u selu nema opstanka i napretka bez mladih bračnih parova i jake porodice. Džaba njive, livade i pune staje ako nema sloge, a selom se ne čuje žagor dece," kaže Milisav.

Gordana Kurćubić

U Australiji veliki broj nacionalnih udruženja koja pomažu ženama

O svojim iskustvima života na selu, Kurćubići su nedavno u svom domu razgovarali sa učesnicima konferencije  "Snažna žena - snažno selo". U gostima su im bili Ambasadorka Australije Rut Stjuart, zamenica ambasadorke Velike Britanije Rebeka Fabrici, predstvanice kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, aktivistkinje ženskog nevladinog sektora i žena sa sela iz opština Prijepolje, Priboj i Nova Varoš.

"I u Srbiji i u Australiji na slikama koje predstavljaju farme uglavnom su muškarci, mada je realnost sasvim drugačija jer većinu tih farmi vode upravo žene. Iako po mnogo čemu slične, naše dve zemlje se u nekim stvarima ipak razlikuju kada je u pitanju položaj žena na selu. U Australiji postoji veliki broj nacionalnih udruženja koja pomažu ženama kako da uspešno vode poslove, da se bave poljoprivredom i kako da svet čuje za njih. Takođe, kod nas postoji jedna prestižna nagrada koja se svake godine dodeljuje najženi sa sela i mislim da je to nešto što bi trebalo i Srbija da pokrene u nekoj bliskoj budućnosti," kaže za Agroklub australijska ambasadorka Rut Stjuart.  


Foto prilog


Tagovi

Žene na selu Snažna žena - snažno selo Žene poljoprivrednice Mileva Malešić Milisav Kurćubić Gordana Kurćubić Rut Stjuart Rebeka Fabrici


Autor

Željko Dulanović

Diplomirao na FPN. Tokom tri decenije koliko je u novinarstvu, bio je dopisnik mnogih nacionalnih medija. Omiljene teme su mu iz života meštana planinskih sela, a duboko veruje da nema raja bez zavičaja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi