• Naučno istraživanje
  • 10.05.2021. 18:00

Pomoću gena mesožderki žele da stvore otporne sorte paradajza i duvana

Cilj nam je da dokažemo koncept prenosa svojstava sa mesožderki na kultivisane biljke kako bismo smanjili potrebe za insekticidima i đubrivima, kaže docent Tanja Rener.

Foto: Depositphotos/forestpath
  • 95
  • 5
  • 0

Uz pomoć gena biljaka mesožderki, paradajz i duvan mogli bi da se odbrane od patogena i insekata, piše phys.org. Međunarodni tim istraživača primio je bespovratna sredstva od "Human Frontier Science" programa da istraži kako bi geni povezani sa biljkama mesožderkama, poput onih koji su uključeni u njenu probavu, mogli pomoći usevima ne samo da izbegavaju štetočine, već i da uspevaju u okruženjima sa niskim hranljivim sastojcima.

"Ova studija može da pruži nova rešenja u poboljšanju useva, a na dobrobit ljudi", napomenula je Tanja Rener, docent entomologije u državi Pen Stejt.

"Ključni je izazov efikasno odabrati osobine i gene koji u osnovi imaju slične funkcije kada se prenose sa biljke donora na primaoca“ pojašnjava. Dodaje da veruje da bi neki od gena poput onih koji učestvuju u varenju uhvaćenih insekata od strane mesožderki i površina lišća koje insektima ne dopuštaju da pobegnu, mogli da pomognu u poboljšanju otpornosti na štetočine ili pak stvaranju sorti koje mogu da rastu na erodiranim i neplodnim zemljištima kojih je sve više. 

Prema njoj, biljke mesožderke razvile su sposobnost varenja insekata kao način dobijanja hranljivih sastojaka u životnoj sredini siromašnim njima.

"Jedan od naših ciljeva je identifikacija i karakterizacija konvergentnih gena koji su uključeni u ishranu za tri vrste takvih biljaka: rosike, tustike i vrčaste", rekla je dodavši da će to biti prvo istraživanje o njihovim ključnim genetskim podlogama u toliko širokom opsegu.

Proteini od insekata kao dodatni izvor hraniva

Prema Renerovoj, rosike i tustike hvataju plen svojim lepljivim dlačicama na lišću, dok vrčaste biljke imaju probavnu tekućinu nalik lepku.

"Ona se izlučuje iz specijalizovanih žlezda smeštenih na dnu vrča i visokoelastična je", pojašnjava Renerova i dodaje da naučnike zanimaju geni koji su osnova te tečnosti i žele da provere da li može da se ona stvoriti u paradajzu i duvanu.

Ona primećuje da se mesožderke oslanjaju na hraniva iz insekata, ali određeni proteini koji se nalaze u njihovim probavnim tečnostima mogu da im pruže dodatnu ishranu. Takođe, oni imaju antimikrobna i insekticidna svojstva pa je jedan od ciljeva utvrditi mogu li da odvrate štetočine i omoguće hraniva za biljke uzgajane na siromašnim zemljištima.

"Prethodni eksperimenti pokazali su da insekti kada pokušavaju da se hrane lišćem koje sadrži te proteine ne dobijaju na težini", objasnila je Renerova. Kako bi utvrdio pružaju li oni prehrambena poboljšanja za transgene biljke, tim će ih uzgajati u zemlji sa niskim udelom fosfata, a zatim meriti njihovu biomasu.

"Cilj nam je dokazati koncept prenosa svojstava sa mesožderki na kultivisane biljke kako bismo smanjili potrebe za insekticidima i đubrivima", zaključuje Rener.


Tagovi

Biljke mesožderke Nove sorte Istraživanje Tanja Rener


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.