Povratak na selo - važna životna odluka

Ruralna područja čine oko 85% teritorije Srbije i na ovim područjima živi, prema rezultatima Popisa stanovništva 2011. godine, oko 44% ukupnog broja stanovnika. Sam uvid u ove pokazatelje upućuje na zaključak o značaju koji ruralna područja imaju za Srbiju.

Lokacija određuje tip proizvodnje

Svaki kraj Srbije nosi komparativne prednosti za određeni vid poljoprivredne proizvodnje. Vojvodina je, na primer, pogodna za ratarsku proizvodnju, Zapadna Srbija za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju.

Potencijalni povratnici na selo prvo treba da sagledaju prirodno-geografske karakteristike terena, odnosno uslove koje im nudi određena lokacija za najpovoljniji tip poljoprivredne proizvodnje u njoj, kako bi doneli odluku o tome da li će otpočeti ratarsku, voćarsku, povrtarsku, stočarsku proizvodnju. Ovo je važno, jer pogrešna odluka može direktno da utiče na visinu prihoda, koji će ostvarivati i motivaciju za dalju proizvodnju i ostanak na selu.

Dva cilja povratka na selo

Predrag Vuković,  naučni saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede smatra da je odluka o povratku na selo važna životna odluka. Ona podrazmeva da oni koji se odluče za povratak moraju, pre svega, da imaju viziju onoga čime žele da se bave. Zatim, moraju da imaju strategiju za proizvodnju kojom žele da se bave, što svakako podrazumeva izradu biznis plana, koji predstavlja neku vrstu vodiča za uspešno poslovanje povratnika u ruralna područja. Biznis plan pruža mogućnost da se sagledaju mogućnosti za uspešno investiranje u poljoprivrednu proizvodnju.

"Postoji i segment urbane gradske populacije, koji bi se vratio isključivo radi promene u načinu (stilu) dosadašnjeg života. To je težnja pojedinaca ili celih porodica da konzumiraju zdrav način života. Ovo je trend koji je poslednjih godina sve više prisutan u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Povratak ovih ljudi na selo nije motivisan prvenstveno obimom proizvodnje, koji tamo mogu da ostvare, već željom da konzumiraju organsku hranu, čist vazduh, smanjenje stresa koji nosi život u velikim gradovima itd. Shodno tome možemo da zaključimo da postoje dva cilja povratka na selo - bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom i povratak radi promene u stilu (načinu) život", kaže Vuković.

Biznis plan je obavezan za IPARD 

Podsticaj mladima za povratak na selo

On podseća na činjenicu da je Ministarstvo poljoprivrede, imajući u vidu da su srpska sela opterećena brojnim problemima, poput migracije stanovništva, ubrzanog starenja seoske populacije, pada svih makroekonomskih pokazatelja, prošle godine donelo odluku o subvencionisanju povratka mladih bračnih parova na selo.

"Ministarstvo je garantovalo 75 odsto učešća u poljoprivrednoj proizvodnji mladim bračnim parovima do 44 godine starosti, a za one koji se opredele da se vrate u brdsko-planinska područja i veće učešće.  Ovo se može smatrati snažnom stimulacijom od strane države. Naime, ako bi procena povratnika bila na primer, da im je potrebno 10.000 evra da otpočnu neku vrstu poljoprivredne proizvodnje, u tom slučaju ukoliko bi im Ministarstarstvo odobrilo sredstva na ime podnete dokumentacije, oni bi dobili 7.500 evra. U tom slučaju oni bi trebali da ulože svega 2.500 evra da otpočnu proizvodnju", objašnjava Vuković kako bi to izgledalo na konkretnom primeru.

Turizam na selu - mogući izbor

Jedna takođe važna grupa mladih ljudi su oni koji već žive na selu i razmišljaju šta bi započeli da rade na svojoj rodnoj grudi i izbegnu da odu u industrijski oslabljene gradove u Srbiji.  Pitali smo - da li je to razvoj seoskog turzima? Autohtonih sorti biljaka i životinja? Očuvanje tradicionalne proizvodnje? Spajanje sa lokalnom manifestacijom?

"Kod nas se često mešaju pojmovi seoskog turizma, turizma na farmama i ruralnog turizma. Specifično za proizvod ruralnog turizma je nastojanje da se turistima obezbedi lični kontakt sa ruralnim ambijentom, odnosno da im se pruži osećaj za fizičko i društveno okruženje karakterističan za ruralnu destinaciju u kojoj borave", kaže Vuković.

Dodaje da je važno istaći da ne mogu sva seoska domaćinstva da se bave ruralnim turizmom:

"Postoji tačno propisana zakonska procedura o kategorizaciji seoskih smeštajnih kapaciteta, koja mora da se poštuje, kako bi odgovarajuće seosko domaćinstvo moglo da se bavi ruralnim turizmom. U Srbiji postoji veliki broj pozitivnih primera povezivanja ruralnog turizma sa organskom poljoprivrednom proizvodnjom, ali i sa manifestacionim turizmom, odnosno sa turizmom događaja".

Prema njegovim rečima, kada je reč o razmišljanju kojim autohtonim sortama biljaka i životinja važno je biti oprezan, jer svaki region ima svoje karakteristike i specifičnosti koje treba poštovati, kako bi poljoprivredna proizvodnja mogla da ima epitet autohtone. U tom smislu važno je i brendiranje ovakvih proizvoda za koje takođe postoji zakonom propisana procedura.

Dulene - kragujevački Zlatibor

Gde se greši u osmišljavanju života na selu?

Predrag Vuković tvrdi da postoje greške koje se javljaju tokom osmišljavanja života na selu, izazvane kompleksnim problemom, koji traje dugo decenija. Dodaje da je poljoprivreda, kao privredna grana, bila marginalizovana.

"U menadžmentu razvoja poljoprivrede neophodno je precizirati sa kojim poljoprivrednim proizvodima ići na koja tržišta, odnosno koje tržišne mete. Ovakav pristup bi brzo doneo pozitivne finansijske rezultate i motivisao ljude koji žive u urbanim sredinama, a koje opterećuju brojni socijalni problemi, da počnu da razmišljaju o mogućnosti da se angažuju u poljoprivrednoj proizvodnji i vrate se u ruralna područja. Ali povratak ljudi u ruralna područja zahteva i izgradnju odgovarajuće infrastrukture (saobraćajnica, struje, vode, kanalizacije, telefona, itd), zatim dostupnosti javnih službi (domovi zdravlja, pošte, školski sistem, itd), obezbeđenja sigurnosti plasmana poljoprivrednih proizvoda (blizine tržišta), itd. Danas se ponovo potencira zadrugarstvo koje je u Srbiji ima dugu tradiciju i dalo je brojne pozitivne rezultate tokom decenija", naglašava Vuković.

Objašnjava da lično preferira ravnomeran regionalni razvoj i da u tom smislu treba posvetiti veliku pažnju i ruralnim područjima,  koja danas izgledaju zapušteno ali i napušteno:

"Nažalost, i pored prisutnih respektabilnih resursa ruralnih područja kojima Srbija raspolaže, država nije u dovoljnoj meri prepoznala područja snažnog ruralnog razvoja".

Kome se obratitit za savet?

Kako savetima nikad kraja,  upitali smo našeg sagovornika  da li može neko Institutu lično da se obrati jednostavnim pozivom na telefon, dobije savete i neophodnu  stručnu podršku.

"Naravno. Naš ekspertski tim svakom problemu prilazi sa velikom ozbiljnošću i nastoji da reši problem. Nakon definisanja problema i razgovora sa fizičkim ili pravnim licem pristupa se utvrđivanju ciljeva kako bi se rešio problem. Međutim, često su ciljevi od strane onih koji dolaze u naš Institut postavljeni veoma visoko, pa su potrebne izvesne korekcije. Za precizne potrebe analize i preporuke pristupa se izradi biznis plana. Ova analiza sagledava potrebna sredstva za otpočinjanje poljoprivredne proizvodnje, kao i odnos rashoda i prihoda koji će nastati kako bi se utvrdila isplativost ulaganja u određeni tip poljoprivredne proizvodnje. Na osnovu toga sagledava se i mogućnost ostvarenja profita datog subjekta. Preporuke za ulaganja zavise od prikazanih rezultata. Svi zainteresovani subjekti mogu da nam se obrate i mi ćemo nakon razgovora i uvida u predočenu problematiku pristupiti rešavanju njihovih problema, ukoliko je to u domenu rada našeg Instituta koristeći bogato višedecenijsko iskustvo koje imamo", zaključuje Vuković.

Foto: Dulene-KG / Gledićke planine / Facebook