Prodat beli tartuf težak 900 grama za 100.000 evra

Na dobrotvornoj aukciji koja se već tradicionalno, 21. puta održava u italijanskom gradu Albi u Pijemontu, prodat je beli tartuf za iznos od 100.000 evra. Ovu je svotu novca za 900 grama tešku vrstu gljive ponudio jedan kineski preduzetnik iz Hong Konga koji je želeo da ostane anoniman.

Inače, već 89 godina ovo je mesto domaćin velikog broja sajmova belog tartufa u sklopu kojeg se održava i ova aukcija. Ali, zbog trenutne situacije sa pandemijom održana je online, a sav prikupljen novac otišao je u dobrotvorne svrhe. Kako pišu italijanski mediji, ukupno je prikupljeno 482.000 evra.

Izvoz srpskih tartufa moguć, ali problem stranci koji kupuju na crno

Prošle godine je na aukciji prodat primerak težak nešto više od jednog kilograma za 120.000 evra, a novac je otišao u udruženje iz Hong Konga koja pomaže deci bez roditelja kao i centru u Moskvi koji pomaže u istraživanju karcinoma kod dece.

Tartufari zarade 500 miliona evra

Na video aukciji mogli su da se jave zainteresovani iz celog sveta, a mesto održavanja aukcije poznato je po belom tartufu i proizvodnji vina. Tamo ih skuplja oko 200.000 ljudi u periodu od 21. septembra do 31. januara. Kako piše tekdeeps, prosečno zarade 500 miliona evra godišnje.

Konzumacija ovih gljiva datira još iz biblijskih vremena, a i tada je bila tipična za neka područja Sredozemlja. Od srednjeg veka može da se dokaže sve raširenija gastronomska upotreba crnog tartufa u severnim i evropskim zemljama. Najčešće sakupljana vrsta je letnji, lat. Tuber aestivum, koji je raširen po celoj Evropi.

Moguć je i plantažni uzgoj

Uglavnom rastu uz korenje nekih vrsta drveća poput hrasta, topole, bukve, graba, leske, bukve, lipe i vrbe. Posebni su po tome što nemaju dršku kao većina gljiva već im plodišta rastu ispod površine zemlje.

Tartufa u Srbiji ima, ali lokacije nisu poznate javnosti

Plantažni uzgoj, zasnovan na sadnicama mikoriza, međunarodno je prihvaćen i odnosi se na profesionalnu metodu njihovog uzgajanja. Za podizanje plantaže potrebne su sadnice odgovarajuće vrste drveća, koje na svom korenu imaju micelije ovih gljiva.

Korist od simbioze imaju i tartufi i stabla

Ove gljive u potpunosti obaviju koren i ispuštaju veliku količinu hifa koje sa njegove površine odlaze u zemlju i pomažu biljci da iskoristi mnogo veće količine hranljivih materija i vode iz zemljišta. Korist koju oni imaju odnosi se na to što od biljke uzimaju višak složenih ugljinohidrata i druge asimilate koje sami ne mogu da proizvedu.

Potrebno je i odabrati pogodno zemljište, kao što su zapuštene poljoprivredne i šumske površine. Izbegavati treba područja koja su slabo drenirana i vlažna.

Tartufi: Do novca samo znanjem

U ovom uzgoju se kao podloga često koristi leska jer im je u takvoj simbiozi potrebno manje vremena da se razviju. Osim toga, mogu se koristiti i kesten, orah, višnja, trnjina, glog i još neke vrste.