Stidenti će moći uže da se specijalizuju i opredele za ovaj modul koji smo prepoznali kao nešto što je potrebno na tržištu budući da je Srbija poznata po dobrom rasadničarstvu, navodi profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Nenad Magazin.
Osnova dobre proizvodnje jeste kvalitetan sadni materijal, a teorijsku potkovanost i potrebno znanje zainteresovani studenti od oktobra ove godine moći će da steknu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
U okviru Departmana voćarstvo, vinogradarstvo i hortikultura, studenti će na drugoj godini fakulteta imati priliku da se opredele upravo za modul "Proizvodnja sadnog materijala".
"Nudimo nešto novo i jedinstveno na tržištu obrazovanja u okruženju u domenu poljoprivrede. Moći će uže da se specijalizuju i opredele za ovaj modul koji smo prepoznali kao nešto što je potrebno na tržištu budući da je Srbija poznata po dobrom rasadničarstvu", navodi profesor sa pomenutog odseka Nenad Magazin.
U našoj zemlji, napominje, postoji više od 500 rasadnika samo u domenu proizvodnje voćaka u kojima uglavnom rade inženjeri voćarstva i vinogradarstva, kao i hortikulture. Oni, smatra Magazin, poseduju solidno znanje i obrazovanje u proizvodnji voća i hortikulturi, ali nedovoljno znanja o sadnom materijalu.
"Na ovaj način popunjavamo tu rupu u obrazovanju i mislimo da može biti velika odskočna daska i za postojeće rasadničare i za sve koji su zainteresovani da započnu ovaj biznis budući da je rasadnička proizvodnja voća, ukrasnog i šumskog bilja vrlo profitabilna", ukazuje Magazin.
Podizanje novih zasada voća do maja, važno ispoštovati sve korake
Pored osnove koju stiču iz predmeta o fiziologiji biljaka, meteorologiji, agrohemiji, biohemiji, studenti će u drugoj godini dobiti usko stručne predmete koji će im pružiti potrebnu osnovu za proizvodnju sadnica. U pitanju je integrisani studijski program koji objedinjuje rasadničarstvo u smeru voćarstvo i vinogradarstvo i sticanje znanja u proizvodnji sadnog materijala svih poljoprivrednih biljaka.
"Osnovu za ovu ideju čini to što je naš fakultet poznat po komercijalnom rasadniku u kojem više od 50 godina sami studenti stiču znanje o tome, pa zašto ne bismo tu mogućnost iskoristili i pružili priliku novoj grupi da studira upravo rasadničarstvo i sve potrebno nauči u našem rasadniku."
Kompetentnim kadrom u ovoj oblasti mogle bi se u budućnosti smanjiti, i možda u potpunosti iskoreniti, prevare poput prodaje zaraženih sadnica ili onih sa etiketom jedne biljne vrste, a zapravo je reč o drugoj vrsti. Svakako, savet našeg sagovornika svim proizvođačima jeste da sadni materijal kupuju na proverenom mestu, odnosno u rasadniku.
"Ako kupite sadnice na pijaci ili iz kamiona pored puta, onda vi ne možete da budete sigurni, ni u ispravnost i zdravstvenu bezbednost, ni u sortu. Ako ih kupite u rasadniku, dobijate papire i ako dođe do problema, zahvaljujući tim papirima možete da ukažete rasadničaru da stanje ne odgovara dokumentaciji", ukazuje Magazin.
Napominje da, u tom slučaju, treba reagovati u prvoj godini proizvodnje, nikako ne čekati da prođe više vremena jer problem može postati veći, a ujedno je i komplikovanije dokazati da on potiče upravo od sadnog materijala.
Temelj voćarske proizvodnje upravo je dobra sadnica te je, stoga, ključno izabrati kvalitetnu jer se voćnjak podiže za dugi niz godina i ne može se, kao u ratarstvu, sledeće sezone kupiti novo seme.
"U voćarstvu kada ste posadili pogrešan sadni materijal, napravili ste veliku štetu. Voćari se često vode logikom niže cene. Ne možete očekivati da sadnica košta 60 dinara i da će dati kvalitet, sigurnost i dobar rod. Potrebno je uložiti novac u dobar materijal koji će što pre vratiti uloženo", napominje Magazin.
Prevare se dešavaju i kada je u pitanju seme u drugim granama agrara, poput povrtarstva kada semenske kuće seme staro nekoliko godina prepakuju i prodaju kao novo.
I na to treba obratiti pažnju i biti oprezan, a to je, navodi Magazin, jednostavno dokazati tako što će se uraditi kontrola semena pre nego što se ono poseje. Prema njegovom mišljenju, našoj zemlji nedostaju nezavisne laboratorije za takvu vrstu kontrole.
"Mi na Poljoprivrednom fakultetu razmišljamo upravo o tome, da napravimo laboratoriju u kojoj bi svi proizvođači mogli da donesu uzorke, a mi bismo uradili nezavisnu analizu koja bi pokazala kvalitet, a na taj način uspeli bismo da podignemo sam kvalitet semena na viši nivo i osiguramo bolju poljprivrednu proizvodnju."
Deklarisano seme takođe obezbeđuje sigurnost u kvalitetu nicanja i kasnije samog ploda, dodaje naš sagovornik.
"Sertifikovani materijal nam omogućava bolju proizvodnju. Mi svakako ne možemo da utičemo na agroklimatske uslove, ali ono što je do nas možemo da uradimo, a to je da kupimo deklarisanu sadnicu koja štiti biljku od bolesti i stvara veću otpornost na vremenske nepogode", zaključuje Magazin.
Tagovi
Autorka
