Propada holandska staklenička proizvodnja - šta je razlog?

Neštašica gasa je pogodila holandsku stakleničku proizvodnju. Potrošnja ovog energenta je smanjena za četvrtinu, a 40 odsto ovog sektora oseća posledice, izveštava Reuters. Najviše su pogođeni uzgajivači cveća, ali i vansezonskog voća i povrća. Postoji opravdan strah da će se proizvodnja preseliti u zemlje sa toplijom klimom, kao što su: Španija, Maroko i Kenija.

Upravo je proizvodnja u staklenicima omogućila Holandiji da postane drugi najveći svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Industrija, vredna osam milijardi evra, postala je vodeća na osnovu jeftinog gasa, a sada se suočava sa krizom koja će ubrzati prelazak na druge izvore energije i mogla bi da dovede do propasti mnogih proizvođača.

U 2021. godini Holanđani su izvezli povrća u vrednosti 7,2 milijarde evra, a voća sedam milijardi evra. Četvrtina poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je plasirana na tržište Nemačke, 26,3 milijarde evra, a za njom slede Belgija, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Prošle godine su od izvoza ove robe ostvareni prihodi u vrednosti 46,1 milijardu evra.

Poljoprivrednici smanjuju proizvodnju

Evropske cene gasa su porasle za 20 puta, što je enormno poskupelo proizvodnju. Sukob u Ukrajini, sankcije Rusiji i rusko ograničavanje isporuke energenta su promenili stanje na tržištu. Primer koji navode je poljoprivrednik Piter Vidžnen koji je želeo da se fokusira na uzgoj povrća, ali se sada njegov život vrteo oko cena gasa i struje, umesto crvenih i žutih paprika ili krastavaca. Na površini od 32 ha ove godine je uzgojio 11 miliona kilograma paprika, a najveća količina odlazi u nemačke supermarkete.

"Za staklenike je neophodno grejanje zimi. Zbog rasta cena moramo da promenimo svoje planove", rekao je Vidžnen. Primoran je da smanji površinu koju će grejati, promeni sortu krastavca, ali i da proda višak električne energije koju proizvodi kako bi smanjio troškove.

Manje voća, cveća i povrća

Situacija je više nego alarmantna. Staklenici su trošili oko tri milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je oko osam odsto ukupnog nacionalnog iznosa. Količina se smanjivala kako su bili dostupni alternativni izvori energije. Međutim, ove godine je do juna potrošnja pala za neverovatnih 23 odsto.

Troškovi proizvodnje voća i povrća na rekordnim nivoima, cene proizvoda ih ne prate

"Veliki broj uzgajivača odlučuje da zatvori svoje poslovanje, jer ne očekuju nikakvu promenu u kratkom roku“, rekao je Mišel van Šie iz Royal HollandFlora, zadruge koja vodi najveću svetsku aukciju cveća u Aalsmeru.

Smanjene su narudžbine cveća iz supermarketa, jer se očekuje da će potrošači manje kupovati zbog viših životnih troškova. Kako su poljoprivrednici u krizi, može doći do manje ponude vansezonskog voća, povrća i cveća u evropskim supermarketima, kao i do promene lokacije proizvodnje u zemlje toplijeg klimata.

Van Rijsvick iz Rabobanke rekao je da će trenutna kriza verovatno preoblikovati industriju.

"Kao da ćemo se ponovo vratiti u istoriju sa Španijom koja proizvodi zimi, a zemlje severne Evrope koje proizvode svoje povrće samo leti."