• Jugozapadna Srbija
  • 20.04.2019. 11:00

Protivgradne stanice vape za strelcima

Od ukupno 83 protivgradne stanice u sedam opština ovog dela Srbije njih 15 neće dejstvovati jer niko neće da preuzme odgovornost za 4.000 dinara mesečno. Još sedam stanica zarasta u korov zbog nerešenih imovinskih odnosa, pa će protivgradni kišobran i ovog leta biti pun rupa.

Foto: Željko Dulanović
  • 153
  • 8
  • 0

Sa 15 od ukupno 83 protivgradne stanice u sedam opština jugozapadne Srbije ove godine se neće dejstvovati po oblacima jer strelci neće da rade za platu od svega 4.000 dinara mesečno. Iznos naknade koju im isplaćuje Republički hidrometeorološki zavod nije se menjao godinama. Strelci kažu da je ona premala za danonoćnu pripravnost tokom šest meseci koliko traje sezona, pa se nadaju da će im pomoći opština.

Još sedam protivgradnih stanica ovde zarasta u korov zbog nerešenih imovinskih odnosa, pa poljoprivrednici strahuju da će im led iz neba uništiti letinu.

Stanice u Rutošima i Radoinji poslednjih nekoliko godina nemaju strelce

Protivgradna odbrana startovala je 15. aprila i mada u lokalnim samoupravama obećavaju da će "nebesku artiljeriju" na svojoj teritoriji pomoći sredstvima iz budžeta, protivgradni kišobran nad njima će i ovog leta biti puno rupa.

U opštini Nova Varoš aktivno je 11 protivgradnih stanica, dok će preostale tri i ovu sezonu provesti pod ključem. Protivgradna stanica u Draglici ne radi već duže vreme zbog nerešenih imovinskih odnosa, dok stanice u Rutošima i Radoinji poslednjih nekoliko godina nemaju strelce.

"I ja sam razmišljao da odustanem, ali niko drugi u selu neće da se za male pare prihvati velikog rizika i odgovornosti. Godine su učinile svoje pa sve teže obavljam ovaj posao. Nemam automobil i do protivgradne stanice moram peške. Nekada sam stizao za pet a sada ne mogu ni za 15 minuta, a u ovom poslu i sekund je svaki važan. Protivgradna stanica treba selu, a mojim otkazom prestala bi sa radom," jada se Milivoje Ćirović (69) koji sa suprugom Miljkom duže od dve decenije rasteruje gradonosne oblake na nebu iznad Debelje i okolnih sela na obali Zlatarskog jezera.

Protivgradna odbrana startovala je 15. aprila (Foto: Željko Dulanović)

Investiranje u ovu oblast mnogo manje košta od štete 

Slična situacija je i u susednim opštinama u kojima se nebeskom artiljerijom komanduje iz Radarskog centra Sjenica. Od ukupno 83 protivgradnih stanica u Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Raški, Ivanjici, Novoj Varoši, Prijepolju i Priboju koje treba da brane 571.000 hektar poljoprivrednog zemljišta, svega će 61 ovog leta ogaraviti cevi. U Opštini Nova Varoš kažu da će i ove godine pomoći rad protivgradne odbrane na svojoj teritoriji. Udruženje koje okuplja strelce prošle i pretprošle godine dobilo je po 600 hiljada dinara pomoći iz lokalnog budžeta. 

"Strelci su lane na ime pomoći jednokratno dobili po 15 hiljada dinara, a pomogli smo i oko sređivanja objekata na protivgradnim stanicama. Slično će biti i ove godine, jer investiranje u ovu oblast mnogo manje košta od štete koju za samo nekoliko minuta može da napravi jedan gradonosni oblak. Ovo je, međutim, samo manji deo onoga što poslednjih godina ulažemo u razvoj sela i poljoprivrede, a ukupna sredstva izdvojena za tu namenu su pozamašna. Samo lane asfaltirali smo više od 30 kilometara seoskih puteva," kaže predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević.

Protivgradna odbrana u ovom delu Srbije sezonu je počela sa 5,7 raketa u proseku po stanici, pa su pojedine opštine najavile da će kupovinom projektila dodatno pomoći.

Nedovoljna briga o protivgradnoj zaštiti na jugu Srbije

Strelcima mesečno deset litara nafte od opštine 

U opštini Prijepolje gde su pre dve godine izdvojili dva miliona dinara za tu namenu, ove će strelce stimulisati na drugi način.

"Svaki od strelaca dobijaće i ove godine mesečno po deset litara nafte od opštine. Kako to često nije dovoljno jer su protvgradne stanice uglavnom udaljene do kuća a do pojedinih se može samo traktorom, planiramo da dotaciju povećamo na 20 litara ukoliko bude sredstva. Ove godine nećemo međutim kupovati rakete, jer imamo uveravanja nadležnih da će ih biti dovoljno," kaže Nebojša Žunić, član Opštinskog veća u Prijepolju zadužen za poljoprivredu.

U limskoj dolini gde je poslednjih godina zasađeno oko 500 hektara maline, od 13 protivgradnih stanica ovog leta radi njih osam.  

"Zahvaljujući naporima lokalne samouprave sa protivgradnih stanica u Kaćevu i Drenovi konačno je skinut katanac i one opet rade, dok strelaca i dalje nema za stanice u Stranjanima, Hisardžiku... Na žalost sela nam se polako gase pa često među meštanima nema zdravih i okretnih koji bi mogli da obavljaju ovaj težak i odgovoran posao", kaže Žunić.


Tagovi

Protivgradne rakete Nevreme Protivgradne stanice Milivoje Ćirović Radosav Vasiljević Nebojša Žunić


Autor

Željko Dulanović

Željko Dulanović

Diplomirao na FPN. Tokom tri decenije koliko je u novinarstvu, bio je dopisnik mnogih nacionalnih medija. Omiljene teme su mu iz života meštana planinskih sela, a duboko veruje da nema raja bez zavičaja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi