"Po svakoj konkursnoj lini smo povećali iznos, za opremanje stočarskih farmi sa 50 na 80 miliona dinara, kod hladnjača sa 100 na 130 miliona dinara, za mlade poljoprivrednike sa 200 na 250 miliona dinara, za opremanje vinarija sa 30 na 50 miliona dinara", kaže Vuk Radojević
Na kraju ove 2018 godine, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević govorio je o onom što je učinjeno, ali i o planovima za 2019. Najavio je nove konkursne linije, ali je i apelovao na poljoprivrednike da budu solidarni kada je reč o plaćanju naknada za odvodnjavanje. Sebe ne vidi kao budućeg ministra poljoprivrede.
Kojim rezultatima Sekretarijat za poljoprivredu može da se pohvali u ovoj 2018. godini?
Nastavili smo da uvećavamo izdvajanja za poljoprivredu. Da podsetim da smo u 2017. godine, u odnosu na 2016., povećali davanja za poljoprivredu za gotovo 80 %. Nastavili smo taj trend i u 2018. Povećali smo nivo povraćaja u odnosu na realizovanu investiciju sa 50% na 60%. Posebno smo prepoznali tri kategorije korisnika: mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i proizvođači koji se bave poljoprivredom u otežanim uslovima rada. Oni mogu da ostvare i 70% povrata u odnosu na realizovanu investiciju. Povećali smo nivo finansijskog iznosa po poljoprivredniku. Dakle, više para u budžetu, ali i više novca po registrovanom gazdinstvu.
Na koje konkurse su poljoprivrednici najviše aplicirali ove godine?
Zainteresovanost je najveća bila za sisteme za navodnjavanje, kao i za sisteme za protivgradnu zaštitu. Na ove dve linije smo naročitu pažnju obratili i kroz rebalans budžeta. Ove godine smo uložili više od 800 miliona dinara u sisteme za navodnjavanje i tako omugućili novih 4.000 hektara navodnjavanih površina. Imamo i novih 230 hektara pod protivgradnim mrežama, za šta je uloženo 370 miliona dinara. Preko 200 miliona je uloženo u hladnjače. Plastenici su postavljeni u ovoj godini na 140.000 m2. Ulaganja za te namene su 90 miliona dinara. Opremanje stočarskih farmi je pomognuto sa 70 miliona dinara. Sveukopno sa poljoprivrednicima smo ove godine uložili 2,3 milijarde dinara.
Šta ste uradili kada je reč o pomoći mladima na selu?
Počeli smo sa start up programima prošle godine, a ove smo nastavili. Cilj nam je bio da motivišemo mlade da ostanu na selu i nastave da se bave poljoprivredom. U mlada poljoprivredna gazdinstva smo ove godine uložili 240 miliona dinara. Pre svega smo prepoznali one mlade poljoprivrednike koji žele da se bave intenzivnom proizvodnjom. Za ruralni razvoj je važna infrastuktura, pa smo tako značajan novac uložili u vodovod i kanalizaciju na selu. Pomogli smo i uređivanje atarskih puteva, otresišta, uklanjanje divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta. Za te namene smo sa lokalnim samupravama u ovoj 2018. investirali dve milijarde dinara.
Pčelari naglašavaju da svake godine povećavate izdvajanje za tu oblast.
Zatekli smo 2016. godine nivo subvencija od oko pet miliona dinara, a u ovoj 2018. smo izdvojili oko 20 miliona dinara. Pčelarstvo beleži značajnu tendenciju razvoja u AP Vojvodini. U 2019. ćemo izdvojiti još više novca za ove namene. Ne bi trebalo zaboraviti da smo prepoznali i razvoj vinogradarstva i vinarstva, pa smo izašli u susret potrebama vinarija. U ove dve godine je uloženo blizu milion evra u opremanje vinarija. Prošle godine smo pomogli podizanje vinograda. Za vinski analizator je izdvojeno 17 miliona dinara.
Šta u Sekretarijatu za poljoprivredu planirate u 2019. godini?
U narednu godinu ulazimo sa minimalnim prenetim obavezama iz 2018. To je samo prema lokalnim samoupravama za projekte vodovoda i kanalizacije. U 2019. imamo 35% više novca namenjenog poljoprivrednim gazdinstvima nego u 2018. Po svakoj konkursnoj lini smo povećali iznos konkursnih sredstava. Primera radi, za opremanje stočarskih farmi sa 50 na 80 miliona dinara, kod opremanja hladnjača sa 100 na 130 miliona dinara, za mlade poljoprivrednike sa 200 na 250 miliona dinara, za opremanje vinarija sa 30 na 50 miliona dinara.
Počinjete da pomažete i mini-pivare.
Ne možemo a da ne primetimo da se beleži trend otvaranja i povećanja proizvodnje mini-pivara. U 2018. smo po prvi put prepoznali proizvođače hmelja. Pomogli smo podizanje hmeljarnike, a ovo sa opremom je samo nadogradnja. Ovom prilikom pozivam vlasnike mini-pivara da se jave na konkurs kada bude raspisan.
Provedite nas kroz proceduru od raspisivanja konkursa do momenta uplate novca poljoprivrednicima na račun?
Kada je konkurs raspisan, mi prikupljamo svu neophodnu dokumentaciju od nadležnih organa za poljoprivrednika. Ne može se desiti da neko od poljoprivrednika ne dobije subvenciju ako nije priložio adekvatnu dokumentaciju. On može da dopuni dokumentaciju, ako mi po službenoj dužnosti ne možemo da prikupimo za njega. Nakon toga se potpisuje ugovor sa poljoprivrednicima. U tom momentu poljoprivrednici znaju da će im novac biti refundiran. Ako nemaju novac, na raspolaganju im stoji nekoliko pokrajinskih fondova. Pre svega Fond za razvoj poljoprivrede, ali isto tako i Razvojni fond Vojvodine. A sve njih prati i Garancijski fond Vojvodine, koji obezbeđuje garanciju kod poslovnih banaka. Pare nikada nisu bile jeftinije i ja pozivam poljoprivrednike da investiraraju u intenziviranje proizvodnje. Kada realizuju investiciju, oni je sa računima pravdaju. Kontrola izlazi na teren. Utvrđuje se činjenično stanje. Fotografiše se investicija. Pravi se izveštaj u pisanoj formi koji potpisuju poljoprivrednik i savetodavac koji je izašao u kontrolu. Nakon toga, sa takvim izveštajem i dostavljenim računima, praktično, poljoprivrednik pravda investiciju i vrši mu se isplata, tj. refundiranje na osnovu ugovora koji smo potpisali.
Prokomentarišete činjenicu da su poljoprivrednici veoma nezadovoljni računima koji im stižu ovih dana za odvodnjavanje.
Termin "naknada za odvodnjavanje" nije adekvatan. Međutim, ta naknada je za ceo vodoprivredni sistem. Od tog novca se održava ceo vodoprivredni sistem Vojvodine. To podrazumeva održavanje kanala, njihovo izmuljivanje, održavanje infrastukture, mostova u ataru, crpnih stanica, održavanje odbrambenih nasipa. Samo ove godine je bilo ulaganja u vrednosti 600 miliona dinara. Ovaj princip solidarnosti egzistira duži vremenski period. Dakle, da svi vlasnici poljoprivrednog zemljišta u zavisnosti od njegovog kvaliteta plaćaju određeni iznos. On je u proseku 1.200 dinara po hektaru. Na taj način se puni budžetski fond za vodoprivredu.
Bili ste uspešni na čelu opštine Bečej. Isto tako i na čelu Sekretarijata za poljoprivredu. Mnogi vas vide na mestu ministra poljoprivrede. Da li je to i vaša ambicija?
Isključivo sam fokusiran na poslove u pokrajinskoj Vladi. U profesionalnom smislu, posao u Sekretarijatu je veliki izazov za mene, ali sebe vidim u budućnosti na mom prioritetnom poslu - na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
I na kraju, čestitka poljoprivrednicima za Novu 2019. godinu.
Svima nama koji smo u agraru želim dobru i uspešnu novu poljoprivrednu godinu.
Tagovi
Autor