Od nevremena koje je pogodilo delove Bačke Palanke prošlo je dva i po meseca, nadležni su obećali pomoć, ali informacija u vezi sa tim još uvek nema.
Početkom juna ove godine, baš u vreme kad su usevi soje, kukuruza i suncokreta lepo napredovali, a ratari se spremali za žetvu ozimih useva, jako nevreme praćeno kišom, vetrom i ledom nanelo je velike štete u ataru Bačke Palanke i okolini. U dužini od oko 10 kilometara i širini više od dva kilometra stradalo je sve što se našlo na udaru leda: soja, kukuruz, voće, povrće. Ukratko, bilo je dramatično.
U zoni delovanja gradonosnog oblaka štete su bile i 100 posto. Sudeći po tadašnjim prvim procenama, razarajući efekat nevremena bio je na površini većoj od 2.000 hektara. Nadležni iz Ministarstva poljoprivrede i predstavnici lokalne samouprave odmah su obišli to područje, pozvali oštećene da prijave štetu i obećali pomoć. Od tada je prošlo više od dva i po meseca, ali informacija o bilo kakvoj pomoći još uvek nema.
Tražeći odgovor na pitanje da li će neko pomoći poljoprivrednicima obratili smo se nadležnima u lokalnoj samoupravi. Konkretno, predsedniku Komisije za evidenciju nastale štete na poljoprivrednim usevima Stevanu Pilipoviću koji nam je uputio dopis sledeće sadržine:
"Što se tiče prijave štete na poljoprivrednim usevima usled vremenske nepogode koja je pogodila teritoriju Opštine Bačka Palanka 3.6.2024. godine, formirana je tročlana komisija za evidenciju štete čiji zadatak je bio da primi prijave oštećenih lica. Prijave su bili dužni da dostave do 1.7. na zvaničnom obrascu za prijavu, uz priložene fotografije oštećenih useva", navodi Pilipović i dodaje:
"Pomenuta komisija je zaprimila 93 prijave od strane oštećenih lica. Nakon izvršene obrade pristiglih prijava utvrđena je prijava štete na ukupno 324,82 ha. Koliko sam ja upoznat sa situacijom, sve navedeno je prosleđeno nadležnima na dalje odlučivanje i još uvek se očekuje odgovor. Ista je sudbina i sa štetom od prošlogodišnjeg nevremena."
Bačku Palanku i okolna sela prošle godine je pogodila superćelijska oluja i nanela ogromne gubitke. Nevreme je i tad došlo i prošlo, ali ostala je ogromna materijalna šteta i nada poljoprivrednika da će im bar neko pomoći. Tada im je opštinska uprava prosledila zapisnik koji je načinila Komisija za procenu štete gde su navedene procentualne štete na svim usevima i na svim parcelama. Mnogi poljoprivrednici su se nadali da će bar pred prolećnu setvu dobiti neku vrstu pomoći, ali ispostavilo se, kako kažu, da je to samo mrtvo slovo na papiru.
Poljoprivrednik iz Bačke Palanke Milan Jovicki kaže da je prošle godine oluja kod njega povaljala 30 jutara kukuruza. Teško ga je bilo pokositi, šteta je bila velika, a ove godine oluja i led naneli su ogromnu štetu na više od 100 jutara useva.
"Ječam na površini od sedam jutara je potpuno uništen i nije bio osiguran, dok su parcele sa pšenicom i sojom osigurane. S obzirom na to da za štetu od prošlogodišnje oluje niko nije imao sluha ni pomogao, ove godine nisam ni podnosio zatev. Nema od toga ništa. Nadležni su mogli bar da nam umanje porez, ali baš nikakave pomoći nema", rekao nam je Jovicki, spremajući se za žetvu suncokreta.
Stevici Gajiću iz Bačke Palanke nevreme je u junu potpuno uništilo 40 jutara ječma, 50 jutara pšenice, 120 jutara soje i 100 jutara kukuruza. Parcele je samo potanjirao da ne raste trava.
"Situacija je trenutno jako teška, rod će zbog suše biti smanjen, a cene su jako niske. Neće se tako lako povratiti uloženo ni na svojoj njivi, a gubitak je tek veliki ako je u pitanju zakup. Još pamtimo gubitke od prošlogodišnje oluje", kaže on i dodaje da bi pomoć države dobro došla.
"Brzo će setva pšenice, treba nabavljati repromaterijal, deklarisano seme koje je skupo", zabrinut je ovaj ratar.
Tagovi
Autorka