Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Remedijacija
  • 22.06.2022. 16:00
  • Pčinjski okrug, Bosilegrad

Reke ugrožene jalovištem: Stoka neće da pije vodu, nema potočnih rakova

Na osnovu analize koju je uradila profesorica Hemijskog metaluruškog instituta u Beogradu Dragana Đorđević, utvrđeno je da je neophodno sprovesti zamenu tehnologije eksploatacije rude u Bosilegradu i na taj način zaštiti životnu sredinu.

Foto: Gordana Nastić
  • 1.221
  • 1.062
  • 1

Kada građani Bosilegrada u centru vide svog sugrađanina, predsednika Inicijativnog komiteta "Eko Krajište" Branka Mitova kako šeta sa rancem na leđima, odmah znaju da je krenuo na planinarenje po okolnim vrletima.

Na tom putu često sretne i svog kolegu predsednika Ekološkog udruženja EKO-BIO-PRAVDA Betjua Hristova, pa sa njim razmeni informacije o stanju Musuljske reke i reke Karamanice u koje se slivaju štetne naslage Rudnika "Grot" i rudnika "Karamanica".

Bezimeni potok požuteo od naslaga

Iz bezimenog potoka se širi neprijatan miris, potpuno požuteo i posiveo od naslaga koje se iz rudničkog jalovišta slivaju u njegovo korito, a koje potom odlaze u reku Karamanicu, a preko reke Dragovištice i u Bugarsku.

"Bezimeni potok ucevljen u cev prolazi kroz jalovište rudnika podvirovi "Karamanica". Cevi su, međutim, vremenom dotrajale tako da se leti, usled velikih kiša, a na proleće posle topljenja snega što kroz ove cevi, što preko njih u naše reke, talože štetne materije iz ovog neobezbeđenog jalovišta", kaže Mitov.

Bezimeni potok taložen sa štetnim materijama iz neobezbeđenog jalovišta

Takođe naglašava da u Karamaničkoj reci praktično više nema života. Nema ni potočnog raka i potočne pastrmke, nekada zaštićene vrste. Mitov strahuje od novog izlivanja jalovišta i nove ekološke katastrofe u ovoj opštini.

Ni stoka neće da pije vodu

Njegov kolega Hristov kaže da su stanovnici koji žive duž Karamaničke reke dobro zapamtili izlivanje jalovišta u dužini od oko 13 kilometara koje se dogodilo 2018. godine.

"Posle protesta građana jalovište je od izlivanja zaštićeno folijom. Međutim, i pored toga Romi koji su živeli u selu Bistar napustili su svoje ognjište i odselili se u druge krajeve zemlje zato što njihova stoka više nije htela da pije vodu u reci", priča Hristov.

Protiv rudnika osnivanjem ekoloških pokreta i podizanjem svesti o prirodi

Problem sa napajanjem stoke na ovoj reci od ove godine ima i meštanin sela Bistar Goran Petkov, koji kaže da su krave kada ih je odveo na pojilo dugo ispitivale vodu, a potom se žedne, trčećim korakom vratile kući i tumarale po dvorištu tražeći tečnost.

Zatvorene riblje staze

Dok planinari Mitov obavezno svrati do vodozahvata za mini hidrocentrale koje su izgrađene bez procene uticaja na životnu sredinu na Brankovskoj reci da pusti vodu na ribljoj stazi koju neko redovno zatvara busenom trave ili naslaganim kamenjem.

"Po projektu, riblja staza uvek mora da bude u funkciji kako bi se obezbedio biološki minimum za rečno korito. Neko je, međutim, stalno zatvara kako bi se povećala proizvodnja struje", ističe naš sagovornik i naglašava da otpadna voda iz devetog horizonta Rudnika "Grot" zagađuje i Musuljsku reku.

Za ljude nastanjene duž ove reke, ovaj problem postao je izraženiji kada je ovim horizontom, koga čini tunel dugačak preko šest hiljada metara, musuljska strana povezana sa Krivom Fejom. Na ovom horizontu, prema njegovim rečima, nalazi se i mlin za mlevenje rude koja se vagonetima transportuje do flotacije na dalju preradu.

Ugrožena životna sredina

Za njegov rad doprema se voda iz Krivofejskog jezera punog jalovišta dvema cevima, od kojih je jedna plastična, a iz koje se više puta zbog dotrajalosti, njena štetna sadržina izlivala u Korbevačku reku.

"Sav otpad iz Krivofejskog jezera ide u Bezimeni potok i uliva se u Crnu reku. Od mesta Kekerince, Crna reka se zbog otpada pretvara u belu reku i odlazi u Musuljsku i Ljubatsku koja se pumpnim postrojenjem iz sliva Dragovištice prebacuje u Vlasinsko jezero. Naslage pune mangana, olova, gvožđa, vidljive su kod Božičkog kanala gde ulazi voda iz Lisinskog jezera, a gde je prisutno i belo cvetanje koje je karakteristično za površine koje su opterećene teškim metalima, pogotovo olovom", ističe Mitov.

Imajući sve ovo u vidu Inicijativni komitet "Eko Krajište" je angažovao profesorku sa Hemijsko metalurškog instituta u Beogradu Draganu Đorđević, da ispita o kakvom zagađenju je reč. Na osnovu sprovedene analize utvrđeno je da je na ovom području neophodno sprovesti remedijaciju koja podrazumeva promenu tehnologije eskploatacije rude kako ne bi došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja ljudi koji žive na ovom području i zaštiti voda i zemljište od daljeg zagađenja.


Foto prilog


Tagovi

Branko Mitov Eko Krajište Karamanica Zaštićene vrste Betju Hristov Ekološka katastrofa Izlivanje jalovišta Goran Petkov Dragana Đorđević


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.