Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Ekološki pokret
  • 27.03.2022. 16:30
  • Pčinjski okrug, Vranje

Protiv rudnika osnivanjem ekoloških pokreta i podizanjem svesti o prirodi

Da nešto nije u redu sa vazduhom u Vranju građani mogu da osete u večernjim satima kada izađu u grad, tvrde vranjski ekolozi.

Foto: Gordana Nastić
  • 556
  • 619
  • 1

Profesor geografije Dragan Antić odavno je u Vranju poznat kao ljubitelj prirode i življenja u zdravoj životnoj sredini. Kada nije na nastavi on je negde na planinarenju ili zajedno sa svojim učenicima sakuplja smeće na Borinom brdu ili Kazanđolu, koga je nacionalna geografija proglasila za jedan od devet najlepših kanjona u Srbiji.

Zato se Vranjanci nisu nimalo iznenadili kada ih je zajedno sa koleginicom Draganom Đorđević, ispred Građanskog pokreta "Kreni promeni" pozvao da se pridruže ekološkom portestu koji je usmeren protiv iskopavanja litijuma i bora u našoj zemlji. Ljubitelji prirode nedavno su pozdravili i njegovu odluku da na teritoriji grada osnuje Ekološko - planinarsko udruženje "B'š prirodno" koje ima za cilj edukaciju mladih naraštaja, ozelenjavanje goleti, planinarenje.

Pokrenuta peticija protiv eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar

"I Vranjanci ne udišu čist vazduh. Imajući to u vidu mi smo preko udruženja nabavili uređaj za merenje zagađenja u vazduhu i utvrdili da situacija po tom pitanju uopšte nije dobra", tvrdi Antić.

U planu podizanje novih rudnika širom Srbije?

Da nešto nije u redu sa vazduhom, prema njegovim rečima, građani Vranja naročito mogu zimi da osete kada posle 18 časova izađu u grad. Državne merne stanice uopšte ne prikazuju prisustvo PM čestica pa na osnovu toga ispada da i nema zagađenja.

"Te PM čestice su vrlo štetne i zato imamo povećan broj obolelih od karcinoma, kardiovaskularnih i bolesti pluća, a najugroženija su nam deca."

Očuvati prirodu zadatak svakog čoveka, smatra Dragana Đorđević

Njegovo mišljenje deli i Dragana Đorđević koja je ljubitelj prirode i njegov saborac u borbi za njeno očuvanje. Kaže da je očuvanje životne sredine zadatak svakog čoveka u našoj zemlji, a da bi se to postiglo mora da se radi na podizanju ekološke svesti kod ljudi koji će velikim multinacionalnim kompanijama koje dolaze u Srbiju reći da nemaju pravo da zagađuju našu životnu sredinu. Otuda ekološka svest kod dece mora da se razvija bukvalno od rođenja, a koja će se kasnije nadograđivati u porodici i tokom školovanja.

"Podizanje ekološke svesti kod ljudi je pogotovo važno sada kada Multinacionalna kompanija Rio Tinto planira otvaranje 70 rudnika na teritoriji gradova širom Srbije, a među kojima se nalazi i Vranje. Ukoliko se to dogodi prirodni resursi Srbije će postati jalovište", ističe naša sagovornica i naglašava da je ubeđena da će se u toj situaciji svaki pošten građanin izjasniti da u našoj zemlji umesto rudnika koji zagađuju zemlju, vodu i vazduh treba otvoriti rudnike zdrave hrane.

Očuvati kulturno nasleđe

Antić dodaje da Vranje ima potencijale za razvoj organske proizvodnje i da država treba poljoprivrednicima da pomogne u njenom razvoju. Njegov rodni grad, po njegovom mišljenju, ima kulturno istorijske spomenike od neprocenjive vrednosti, dobro očuvane prirodne predele i nacionalna jela zbog kojih turisti koji se nalaze u tranzitu redovno svraćaju u Vranje.

"Ako ne sačuvamo te prirodne potencijale doći ćemo u situaciju da jalovište Rito Tinta završi i u dvorištu manastira Svetog Prohora Pčinjskog koji je obeležio devet i po vekova svog postojanja", kaže Antić.

Radnici ove multinacionalne kompanije su, prema njegovim rečima, na 28 lokacija, u prečniku od 90 kilometara kvadratnih, gde se nalaze sela Klinovac, Klenike, Spančevac, Rusce, Buštranje, Novo Selo, radili površinska istraživanja, dok je jedna beogradska firma bila angažovana na ispitivanju uticaja magnetizma i gravitacije na iskopavanje litijuma, posle čega će uslediti i bušenje.

Zagađena i reka Vlasina

Naši sagovornici tvrde da ekološka situacija nije sjajna ni u opštinama Surdulica i Bosilegrad. Surduličani se godinama bore za čist vazduh koji im zagađuje "Knauf" i gde je poslednjih godina čak deset puta povećan broj obolelih od karcinoma, među kojima su i deca. Žiteljima Bosilegrada su pak, rak rana rudnici Grot i Karamanica. U jalovištu ovih rudnika dave se srne, a voda iz njega ispiranjem završava u Lisinsko jezero. Zbog potrebe vlasinske hidroelektrane voda iz Lisinskog jezera odlazi u Vlasinsko koje se takođe zagađuje.

"Reka Vlasina je bila jedna od najčistijih u Srbiji iz koje je moglo da se pije voda. Danas je to nemoguće", ističe naš sagovornik i dodaje da u Trgovištu postoji Fabrika za preradu otpadnih voda koja ne radi zato što troši previše struje pa tako one završavaju u reci Pčinja.

Ova opština je svoju deponiju smestila u jednom useku u blizini kulturno istorijskog spomenika Vražji kamen tako da kada pada kiša sva kišnica prođe kroz nju i ulije se u reku Pčinju zagađujući je iznova na taj način.

Bez malih hidroelektrana na Staroj planini sledećih 15 godina?

Prema tvrdnji ovo dvoje boraca za zdravu životnu sredinu ni Pčinjski okrug nije ostao imun na stavljanje reke u cevi. Meštani Poljanice digli su svoj glas protiv nepoznatih ljudi koji reku Studenu hoće da stave u cevi. O tome su obavestili sve nadležne službe bezuspešno se trudeći da saznaju ko to hoće da im "otme" reku. Izgradnja minihidroelektrana planirano je i u zaštićenoj zoni na reci Pčinji, odnosno na njenim pritokama, a ukoliko se to desi donji tok reke Pčinje u kome se nalazi i manastir Sveti Prohor Pčinjski ostaće bez zaštite zone.

Naši sagovornici su saglasni da se ekološki pokret nalazi pred velikim iskušenjima. Takođe su svesni da će borba protiv Rio Tinta biti duga i teška upravo zato što obični ljudi ne znaju kako da se bore protiv njih.

"Postoji zakonski osnov kako to da urade i u tome im mogu pomoći samo pravnici", kaže Đorđevićeva.

Ovo dvoje ekoloških aktivista tvrde da njihova dosadašnja aktivnost nema političku osnovu i da će se ona ubuduće svoditi na podizanje ekološke svesti kod ljudi, odnosno prenošenje informacija kako da sačuvaju svoju prirodnu sredinu od ljudi koji žele da je zagade.


Tagovi

Dragan Antić Dragana Đorđević Rudnici Iskopavanja Rio Tinto Ekološki pokret B'š prirodno


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.