• Bioraznovrsnost
  • 10.06.2020. 07:30

Revizorski sud: Podsticaji za bioraznovrsnost suviše mali - u 10 godina EU nije uradila ništa?

Iako Evropska unija već punih deset godina radi na poboljšanju bioraznovrsnosti, poslednji izveštaj Revizorskog suda pokazao je da uloženi napori nisu urodili plodom.

Foto: Maja Celing Celić
  • 51
  • 3
  • 0

Raznovrsnost svih živih bića na našoj planeti poslednjih godina se smanjuje zabrinjavajućom brzinom i to najviše zbog ljudskih aktivnosti, poput prenamene zemljišta, zagađenja i klimatskih promena. 

Iako Evropska unija već punih deset godina radi na njenom poboljšanju, poslednji izveštaj Revizorskog suda (ECA) pokazalo je da uloženi napori nisu urodili plodom. Konkretno, ciljevi utvrđeni strategijom biološke raznovrsnosti u 2011. godini nisu uopšte merljivi, što otežava procenu ukupne uspešnosti. Tvrde i da su sredstva koje su poljoprivrednici dobili kroz direktna plaćanja ZPP-a, kako bi smanjili njen gubitak, minimalni, te da se njima ne može ništa postići. 

EK predlaže: Manje pesticida i đubriva, ali i podsticaji za organsku proizvodnju?

U izveštaju su najviše bili kritični prema Komisiji za koju smatraju da nije obezbedila da koncept i sprovođenje poljoprivrednih ciljeva ove strategije budu na zadovoljavajući način usklađeni s međunarodnim obavezama. U trenutnom sedmogodišnjem programskom razdoblju koje se završava ove godine, Komisija je planirala da potroši samo 8,1 odsto celokupnog proračuna EU-a na biološku raznovrsnost, a od čega 77 odsto dolazi iz Zajedničke poljoprivredne politike.

Nova strategija za bioraznovrsnost

U maju ove godine, nakon nekoliko odlaganja, izvršna uprava EU-a predstavila je svoju novu strategiju biološke raznovrsnosti koja sadrži 17 obaveza za zaštitu i obnovu prirode, od kojih je oko polovine važna i za poljoprivredu, a kako tvrde iz Komisije, novi okvir baviće se i preporukama koje je dala Revizija. 

U njoj se među ostalim predlaže da se odrede obavezujući ciljevi za obnovu oštećenih ekosistema i reka, poboljša zdravlje zaštićenih staništa i vrsta u EU-u, oprašivači vrate na poljoprivredna zemljišta, smanji zagađenja, poveća broj zelenih površina u gradovima, poboljša zdravlje evropskih šuma, te podstakne ekološka poljoprivreda i druge poljoprivredne prakse koje pogoduju bioraznovrsnosti.

Predlažu se konkretni koraci kako bi biodiverzitet Evrope počeo da se oporavlja do 2030-e, uključujući pretvaranje najmanje 30 odsto evropskog kopna i mora u zaštićena područja kojima se delotvorno upravlja i vraćanje obeležja predela velike raznovrsnosti na najmanje 10 odsto poljoprivrednih zemljišta.

Na koji način usitnjenim posedima i pravilnom kosidbom činimo sebi uslugu?

Međutim, naglasili su da dobar deo njenog sprovođenja zavisi od odabira sredstava zemalja članica ZPP-a, naročito prema novom modelu isporuke.

"Vreme je da vidimo kako će se nova strategija uklopiti u ZPP, strateške planove država članica i zakonodavstvo o zaštiti životne sredine", rekao je za Euractiv član Revizije, Viorel Štefan.

Prema Greenpeaceu, izveštaj ECA još jednom pokazuje da slepo plaćanje po hektaru, zanemarivanje načina uzgoja poljoprivrede, može biti katastrofalno za prirodu.

"Pokušaji Komisije da ozeleni trenutni ZPP potpuno su zanemarivi. Pozivamo ih da ukinu sisteme direktnih plaćanja i plaćanje poljoprivrednika na temelju koristi koje pruža za društvo i životnu sredinu", poručila je Sini Erejaja.


Tagovi

Bioraznovrsnost Evropska unija Revizorski sud Strategije Evropska komisija Zaštita životne sredine


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.