Rio Tinto negira tvrdnje aktivista u vezi projekta Jadar: Šta se sprema meštanima tog dela Srbije?

Kompanija "Rio Tinto" saopštila je danas da su netačne i neosnovane tvrdnje aktivista da će više od 100.000 ljudi biti raseljeno zbog projekta "Jadar" i poručila da će, kako bi sprečili dalje širenje netačnih informacija i optužbi, koristiti sve dostupne pravne mehanizme, prenosi Tanjug.

Kako je ranije preneo BIRN, Rio Tinto je od juna 2022. u okolini Loznice kupio zemljište u vrednosti od bar 1.2 miliona evra.

Pokrenuta peticija protiv eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar

Prema rečima premijerke Ane Brnabić, meštani u tom delu Srbije dobrovoljno su prodali zemlju "Rio Tintu", prenosi Nova.rs.

"Nijedan milimetar zemlje koju poseduje Rio Tinto nije rezultat eksproprijacije. Oni su ponudili neki novac, ti ljudi su to prodali. Vi ne možete tu zemlju da oduzmete", kazala je Brnabićka, koja je dodala da nikada nije mislila da je taj projekat loš, upravo suprotno, da je izuzetno dobar i jedan od najvažnijih projekata koji će doneti mnogo toga dobrog za Srbiju.

Sumporna kiselina u rekama

Podsetimo, proces eksploatacije litijuma iz rude je, kako je naveo doktor hemijskih nauka Živorad Čeković iz Koštunića, veoma složen, skup i obuhvata prvo flotaciju sirove rude, zatim se koncentrat tretira koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od oko 250 stepeni. Ukazuje da se koriste ogromne količine vode i sumporne kiseline, a kao otpadni materijali zaostaju kisele otpadne vode, dok se velika količina jalovina od flotacije koja je prethodno tretirana sumpornom kiselinom odlaže, te kao najveće posledice izdvaja zagađenje okoline usled tih procesa.

Ukoliko bi eksploatacija ovog metala zaživela, Brković smatra da ne bismo ni mogli da razgovaramo o poljoprivredi, jer iza nje ostaje zemljište koje uopšte nije pogodno za uzgoj bilo čega.

"Počevši od teških metala, nepoželjnih sulfata, određenih nitrata došli bismo do hrpe kancerogenih supstanci.

U selima kod Požege uzbuna zbog istraživanja litijuma

"Shvatamo koliki je ekonomski i istorijski značaj poljoprivrede u dolini reke Jadar i čvrsto verujemo da je suživot podzemnog rudarstva i poljoprivrede moguć. Poljoprivredne aktivnosti bi nesmetano mogle da se odvijaju na površini istovremeno sa aktivnostima na podzemnoj eksploataciji Jadra. Što znači da podzemni rudnik ima znatno manji uticaj na površini terena kao i na životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. Naša kompanija ima brojne primere partnerstava sa lokalnim poljoprivrednicima, kojima se unapređuju njihovi prinosi i prihodi", stoji na sajtu ove kompanije.

Na fejsbuk stranici Eko Cer - Sačuvajmo Cer osvanulo je i zanimljivo pitanje: 'ajde sada pošteno, znate li za neku državu u svetu gde se iskopava litijum, da je na 10 ili pet kilometara odatle razvijen turizam, da ta država sa tog litijumskog područja izvozi poljoprivredne proizvode, da se koristi voda iz česme za piće, da porodice najviših državnih funkcionera žive na tom području? Znate li? Dakle, ne na 100 ili 200km, već na  pet kilometara od eksploatacionog polja litijuma.

U ranijem intervjuu za Novu, botaničar, ekolog, biogeograf, predsednik Akademijskih odbora SANU za zaštitu životne sredine i izučavanje flore i vegetacije Srbije, akademik dr Vladimir Stevanović, naveo je da bi rudnik u Rađevini doveo do totalne devastacije predela veličine 516 fudbalska terena, na kom žive zaštićene biljne i životinjske vrste, dok bi otpad pretio da otruje izvorište procenjeno kao najznačajnije za snabdevanje Srbije vodom.