Sami u selu i "najbogatiji": Ukusan sir, kvalitetna rakija, rodna polja

Kada krajem nedelje završi nastavu u školi Goran Stevanović obavezno krene u svoje rodne selo Crcavac, koje se nalazi u leskovačkom ataru, sa podužim spiskom imena ljudi kojima treba u povratku da donese kravlji sir koji proizvodi sa svojom porodicom.

Na ovaj put uvek ide terenskim vozilom kako bi mogao bez problema da stigne do svog gomaćinstva koje se nalazi u zaseoku zvanom Kopriva, na 900 metara nadmorske visine. Iako do ovog planinskog sela vodi loš put on uvek iznova i iznova uživa u prirodnoj lepoti svoga kraja. Ovo pogotovo kada sa jezera Barje baci pogled na planinu Kukavicu, odnosno njen vrh Bunatovac, okružen predivnom šumom, a odakle su žitelji ovog kraja dizali bune protiv turskog zavojevača. Kada uđe u svoj zaselak on retko kada sretne ljudsko biće jer su ga svi odavno napustili.

"Leti dođu samo oni koji imaju obavezu da oberu maline i još neko voće. Budu tu neko vreme, poprave nešto oko kuće i odu", kaže Stevanović.

Sir prave u podrumu ukopanom u zemlju

Za razliku od drugih on nikada nije dozvolio da zapusti svoje imanje čak i kada se zaposlio u prosveti, formirao porodicu i dobio troje dece. Naprotiv, on je obnavljao nekretnine na svom gazdinstvu, gradio kuću, kako bi svojim roditeljima i porodici stvorio adekvatne uslove za normalan život u njegovom rodnom selu. U tome ga je u stopu pratila supruga koja sada sa svekrvom pravi prvoklasan sir od mleka koje dobijaju od šest krava muzara simentalske rase.

Sir prave u podrumu, dobro ukopanom u zemlju, gde ima odlične uslove za vrenje kako u letnjim tako i u zimskim mesecima. Dobar deo proizvedenog sira čuvaju za prodaju u drvenim kačicama koje se vrlo brzo prazne s obzirom da je njihov proizvod na leskovačkom tržištu veoma tražen i koji je u ovom trenutku dostigao cenu od 800 dinara za kilogram.

Kako se pravi i pije surutka?

Ovo i ne treba da čudi ako se ima u vidu da su Goranove krave koje je uredno umatičio, a o kojima neprestano brine njegov otac, na paši od maja pa sve do novembra meseca. Znajući to neke njegove mušterije veoma često traže da kupe i surutku, ali i mladi sir i naš sagovornik im rado izlazi u susret kada sazna da im to treba zbog nekog zdravstvenog problema.

Dok je bio mlađi naš sagovornik je na svom imanju svake godine proizvodio i pšenicu. Kaže da je znao da dobije i bolje prinose u žetvi od proizvođača koji je proizvode u ravnici zato što je svoje njive redovno đubrio stajnjakom. Čim bi pokosio zrelu pšenicu i u snopovima je doterao do kuće on bi isterao svoju vršalicu i uz pomoć komšija i prijatelja ovršio pšenicu.

Sorte raznog voća

Ovaj događaj su svi sa velikom pažnjom iščekivli s obzirom da je za ovu priliku Goran umeo da pripremi veliku gozbu, na kojoj su ljubitelji dobre kapljice mogli da konzumiraju i njegovu rakiju napravljenu od stare sorte šljiva koju uzgaja na svom imanju, a koja je poznata pod nazivom trivonjka.

"To je stara sorta šljive koja ima specifičan miris i ukus i od nje se dobija rakija koja je po kvalitetu bolja od viskija. Od nje se količinski najviše dobije rakije zato što u sebi sadrži puno šećera i zbog toga plod ispuca dok je još na stablu", kaže ovaj poljoprivrednik i prosvetar i ističe da se od četiri kazana ispečene komine može dobiti čak 50l najboljeg prepeka.

Na svom imanju on uzgaja i jabuku stambolku, koju su u ona stara vremena u ove krajeve Turci doneli, jabuku kolačaru, barčag krušku, krušku karamanku opevanu u našoj narodnoj pesmi, krušku kraljevsku koja je bila na meniju i naše kraljevske porodice, dinjevac krušku, koja ukusom i mirisom podseća na dinju kao i krušku maslarku, koju krase sitne crne pegice, a koja kada se skuva mirše na meso.

Ovu vrstu voća on uglavnom uzgaja na ivici svojih livada gde ima najviše humusa. Na jednoj od njih do skoro je raslo i prastaro drvo kruške barčag koje je u prečniku bilo debelo jedan metar, a iz čijeg debla su se u nebesa vinula tri stabla od kojih je dobijao i po 1.000 litara komine.

"Ova kruška je veoma slična kraljevskoj. Plod je veliki i sladak i od nje može da se dobije dobra rakija."

Budućnost svoje dece vidi u seoskom turizmu

Naš domaćin kaže da su ove sorte voća veoma zahvalne za održavanje zato što ne zahtevaju posebnu negu, a ne moraju se krojiti i prskati. Kada ih pogleda kako lepo rastu na njegovom imanju kaže da mu nije žao truda koji je uložio dok je sadnice iz često nepristupačnih mesta donosio na svoje imanje. Pored njih naš domaćin uzgaja i standardne vrste ovog voća od kojih takođe dobija željene prinose.

Za ono što radi na svom imanju naš sagovornik ima veliku podršku i od troje fakultetski obrazovane dece koji vole da svoje slobodno vreme provedu u očevom selu. Otuda ih Goran podstiče da svoju budućnost u njemu zasnivaju na proizvodnji zdrave hrane i seoskog turizma s obzirom da imaju izvorsku vodu i da su okruženi netaknutom prirodom.