Na okruglom stolu "Posledice suše na poljoprivredu Srbije", osim uticaja klimatskih promena na ratarsku proizvodnju, istaknute i posledice letošnjih visokih temperatura na voćarstvo i prinos i kvalitet povrća.
"Mi u Srbiji nećemo ostati bez hrane, pogotovo nećemo ostati bez povrća, svaka kuća će da ga ima sasvim dovoljno. Ali, to važi za ovu godinu. Pitanje je, međutim, da li ćemo povrća imati naredne godine jer su svi inputi, na prvom mestu energenti, sve skuplji". Ovo je poruka prof. dr Žarka Ilina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koja se čula na okruglom stolu "Posledice suše na poljoprivredu Srbije" koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti.
Osim uticaja klimatskih promena na ratarsku proizvodnju i posledice koje su osetile, pre svega, u prinosu kukuruza i soje, na skupu su istaknute i posledice letošnjih visokih temepratura na voćarstvo i prinos i kvalitet povrća.
"Prinos kod jelovnog krompira je smanjen od 40 do 60 odsto po hektaru, dok je kod krompira za industrijsku preradu smanjenje prinosa 28 odsto. Ipak, s obzirom na površine i ostvarene prinose imaćemo dovoljno krompira sasvim sigurno do marta, a pitanje je šta će biti posle", kaže prof. Ilin i dodaje da su kod paradajza prinosi više nego prepolovljeni, i u zavisnosti od nivoa tehnologije, kreću se do 30 do 60 tona, dok u dobroj godini oni iznose od 60-70, pa i do 120-130 tona.
"Glavni problem u proizvodnji paradajza ove godine su pre svega sunčeve pege. Kod krastavca, posebno kornišona, imali smo kratku berbu, svega 60 dana. U prosečnoj, pa i u kišnoj godini koja inače nije pogodna za proizvodnju kornišona, period berbe traje minimum 90, najčešće i do 110 dana. Prinosi se kreću od 70, 80, do 100-120 tona. Ove godine su oni znatno manji. Takođe smanjenje prinosa imali su i proizvođači paprike od pet do čak 70 procenata", rekao je prof. dr Žarko Ilin navodeći da su zbog suše smanjeni i prinosi lubenice, luka i drugih kultura.
Futoška kupusijada 5. novembra - najteža glavica i do 15 kilograma
Istakao je da je prepolovljen i prinos futoškog kupusa.
Isti slučaj je i sa voćem, pa kada nema kiše kao ove godine, a ni navodnjavanja, visoke temperature, kako je naveo prof. dr Zoran Keserović, osuše cela stabla kajsije.
Kako su još istakli učesnici okruglog stola, poljoprivredna proizvodnja mora da se prilagodi klimatskim promenama kako bi se posledice istih maksimalno ublažile. Ali, do sada se mnogo toga završavalo samo na obećanjima, pa tako i kada je u pitanju izgradnja sistema za navodnjavanje. Danas u Srbiji se navodnjava tek tri odsto od ukupnog poljoprivrednog zemljišta dok je sve preostalo nezaštićeno od visokih temperatura i suša kada se dese, a to je sve češće.
"Sramota je da je i naš ponos i izvozni adut, malina, uglavnom bez protivgradnih mreža i samo dva do tri odsto pod navodnjavanjem", istakao je prof. Keserović.
Budućnost u poljoprivrednoj proizvodnji doneće rejonizacija, odnosno gajenje kultura prema klimatskim i zemljišnim uslovima i raspoloživim vodnim resursima.
"To bi mnoge stvari pomerilo na bolje. Ne bi gajili određene vrste tamo gde im ne odgovara", kaže akademik Dragan Škorić.
Međutim, pred izazovima klimatskih promena, kako je istaknuto, treba se delovati odmah i svakodnevno. I državni podsticaji, kako je napomenuto, treba da budu prilagođeni klimatskim promenama. S tim u vezi nametnuo se i zaključak u izlaganju prof. Ilina i njegova izražena nada da će nova Vlada imati sve ovo na umu i da će "početi ozbiljno da ulaže u poljoprivredu, jer sve ovo do sada bila je katastrofa".
Autor
