Sezonska prognoza: Čeka nas proleće toplije od proseka, a sa njim i suša?

Dugotrajne, iznadprosečne temperature, topli periodi i slaba količina padavina doveli su do jake suše u mediteranskoj regiji, a zahvaćena su brojna područja u južnoj Italiji, južnoj Španiji, Malti, Maroku, Alžiru i Tunisu. Iako smo u zimi, ova vremenska nepogoda već sada ima velike, kritične učinke, stoji u izveštaju Evropskog opservatorijuma za sušu (EDO) kojim upravlja Zajednički istraživački centar Evropske komisije (JRC).

Sezonska prognoza predviđa toplije proleće u južnoj Italiji, Grčkoj, ostrvima Mediterana i severnoj Africi. Očekuje se da će ovaj problem potrajati sa čime raste i zabrinutost o uticajima na poljoprivredu, ekosisteme, dostupnost pijaće vode i proizvodnju energije.

Napominju i da će svaka desetina stepena globalnog zatopljenja povećati rizike od dugotrajnih suša, a onda i mere prilagođavanja za upravljanje vodama, između ostalih i u sektoru poljoprivrede. 

Stroga ograničenja vode 

Od 1. do 20. januara područje Sredozemlja doživelo je kritične sušne uslove, koji su posebno pogodili južnu Italiju, južnu Španiju i Maltu. Situacija je još teža u Maroku, Alžiru i Tunisu. Kao posledica toga, ograničenja korišćenja vode već su sprovedena u Maroku, Španiji i Siciliji.

U španskoj regiji - Kataloniji je 1. februara proglašeno vanredno stanje zbog suše sa strogim ograničenjima vode, jer su njene rezerve pale na ispod 16 odsto. Utvrđeno je da su rezervoari u regiji Algarve na jugu Portugala na najnižem nivou i naređena su ograničenja korišćenja vode.

Rezervoari u italijanskoj regiji Sicilija za sada su ispod nivoa upozorenja, ali možda će biti potrebno racionalizovati potrošnju.

U Maroku je šest uzastopnih godina suše rezultiralo kritično niskim nivoom u akumulacijama, sa prosečnim punjenjem brana od oko 23 odsto. Zabranjeno je korišćenje vode za čišćenje puteva, navodnjavanje parkova i nekih poljoprivrednih površina.

Uticaj na poljoprivredu

Za procenu uticaja u poljoprivredi, istraživači su koristili kombinovani pokazatelj suše (CDI) baziran na padavinama, vlažnosti zemljišta i vegetacionom stresu. Stanje je do kraja januara bilo alarmantno. 

Manjak kiše i rekordno visoke temperature u prošlom mesecu uticali su na ozime useve i voćke duž obale u Španiji, Italiji, Grčkoj i na mediteranskim ostrvima, dok su Maroko i Alžir zabeležili smanjeni rast useva. 

Pre toga, topli periodi između septembra i decembra 2023. doveli su do iznadprosečnih temperatura, a januar 2024. nedavno je proglašen najtoplijim u istoriji.

Manje snežnog pokrivača u Alpima 

Gledajući unapred, sezonske prognoze predviđaju proleće toplije od proseka. Alpski snežni pokrivač trenutno je niži od uobičajenog i kao takav će topljenjem snega manje da doprinese rečnim tokovima u regiji, u nadolazećoj prolećnoj i letnjoj sezoni.

Upozoravaju i da dugotrajne suše takođe povećavaju rizik od šumskih požara zbog smanjene vlažnosti zemljišta, a prethodna, takođe sušna godina, zabeležila je najveći šumski požar ikada u EU.

Potrebna prilagođavanja i strategije ublažavanja

UN-ov Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) predvideo je da će u narednim decenijama toplotni talasi i suše postati sve češći i ozbiljniji u mnogim regijama. Sredozemni bazen jedno je od retkih područja za koje se očekuje značajno smanjenje padavina.

Zahlađenje i suša: Šta bi poljoprivredi doneo kolaps Golfske struje?

U izveštaju se ističe kako su ulaganja u sisteme ranog upozoravanja na sušu, povećanje efikasnosti postojećih i novih tehnologija za distribuciju vode, prelazak na otpornije useve te poboljšanje pristupa vodnim resursima ključni za bolju spremnost i otpornost čitave zajednice.