Smrdljivi martin uništava sve - teško ga je suzbiti, preventiva je ključna

Zelena stenica, poznatija kao smrdljivi martin, osim što ulazi u domove, stalni je gost na njivama, u baštama i voćnjacima gde uništava sve pred sobom. Teško ju je suzbiti, te jedino rana preventiva može pomoći poljoprivrednicima da sačuvaju bar deo zasada od ovih štetočina.

U pitanju je polifarna i migratorna vrsta, veoma dobar letač koji jako brzo preleće sa jednog na drugo mesto, a napada sve kulture u povrtarstvu, voćarstvu, ratarstvu, korove, ukrasno bilje.

Zahlađenje narednih dana - jabuke napadaju zelena i braon stenica

"Njihove štete su najveće u periodu zrenja plodova. Tada imamo veliki problem, jer nemamo način da ih se rešimo. Ukoliko se pojave u fazi zrenja, suzbijanje je vrlo teško", napominje savetodavac u oblasti zaštite bilja u PSSS Požarevac Violeta Stanković.

Lovne klopke - čaše sa vodom

U povrtarstvu najviše stradaju paradajz, paprika i mahunaste biljke. Posebno je paradajz pretrpeo velike štete u toku ove i prošle godine. U voćarstvu su na meti pre svega jabuke, kruške, breskva, nektarina, a u ratarstvu - pšenica i posebno soja koja je takođe ove i prethodne sezone bila žrtva ovih štetočina.

"Sišu sokove iz plodova koji zru, ubrizgavaju neke svoje proteine, ostavljaju fleke i takvi plodovi gube na tržišnoj vrednosti, teško ih je prodati, a često su i neupotrebljivi. Na mestima uboda ostavljaju ružne fleke koje promene izgled."

Kada napadnu biljku, mogu da naprave manja ili veća oštećenja, a ukoliko je brojnost stenica velika, plod je gotovo nemoguće konzumirati. U poslednjim godinama, intenzitet napada raste, te se dešava da čitavi zasadi budu upropašćeni. Plodovi koji nisu u potpunosti uništeni, mogu se preraditi, što je čest slučaj sa paradajzom. Međutim, papriku je teže iskoristiti u preradi, jer na mestu uboda počinje da se kvari i postaje gorka, te plod gubi i svoj prirodni ukus.

"Veoma ih je teško kontrolisati, a ono što ljudi uglavnom rade je mehaničko uklanjanje. Ukoliko je moguće, to je najčešće u povrtarstvu, treba ih odstraniti ručno. Ima situacija gde proizvođači stavljaju lovne klopke, čaše sa vodom. To umnogome može da smanji njihovu brojnost", navodi Stankovićeva.

Insekticidi sa brzim inicijalnim delovanjem

U voćarstvu je, 'pak, to teško izvesti. U tom slučaju, voćari se oslanjaju na hemijske tretmane, ali ni oni nisu uvek dovoljno efikasni, samo delimično mogu uništiti smrdljive martine. Preporuka je raditi ih što ranije.

"Na primer, kada se rade u rano proleće, kada se primete prvi primerci, treba tretirati insekticidima koji imaju brzo inicijalno delovanje", objašnjava sagovornica Agrokluba.

U kontaktu sa stenicama, hemijski preparat ih brzo očisti, štetočine padnu na zemlju, ali i tada treba biti oprezan i ponoviti tretman, napominje Stankovićeva.

"Kada osete opasnost u kontaktu sa insekticidom padaju na zemlju, simuliraju smrt i proizvođači neretko pomisle da su zaista mrtvi. Međutim, treba nastaviti prskanje i u tom slučaju i čak ih i fizički ukloniti ukoliko je moguće."

Larve i jaja zahtevaju druge tretmane

Tretman treba sprovesti dok ih ima malo i kada još nisu polegle jaja, ukazuje Stanković. Moguće je delovati i kada ih polože, ali je efikasnost manja. Tada se rade tretmani koji deluju i na jaja i na larve. Larve su, napominje ovaj savetodavac, osetljivije u odnosu na već razvijene stenice.

"Larve se obično tretiraju insekticidima koji imaju ovicidno i larvicidno delovanje. Onemogućiće da se iz jaja izlegu larve ili ako su se već izlegle, delovaće na njih i ubiće i već postojeće štetočine", navodi.

Kako se jeftino i bezbedno otarasiti smrdibuba?

Sve ovo treba sprovesti u prvom delu vegetacije, ali je, nažalost, najveća opasnost od smrdljivih martina u periodu zrenja plodova kada insekticidi sa kratkom karencom nisu dovoljno efikasni.

"U junu imamo prvu generaciju stenica, dok je u julu i avgustu druga generacija koja uništava sve pred sobom. I u slučaju suzbijanja ovih štetočina, važno je da poljoprivrednici znaju da treba koristiti duplu dozu od preporučene."

U našoj zemlji zelenih stenica ima u svim predelima, razmnožavaju se i u ravničarskim delovima i u brdsko-planinskim, a toplije i blage zime omogućavaju im da prežive i još više se razmnože.