Srbija zbog rasipanja vode godišnje gubi 10 milijardi dinara

Više od 10 milijardi dinara je suma koju izgube vodovodna preduzeća u našoj zemlji u toku jedne godine, a do toga dovede činjenica da oko trećina vode za piće nestane dok stigne do potrošača.

"Poslednji podaci zvanične statistike za 2018. pokazuju da je u Srbiji u distribuciji izgubljeno 230 miliona kubika vode za piće, odnosno više od 35 odsto proizvedene vode za piće nije isporučeno potrošačima. Posle značajnih ulaganja u periodu od 1950. do 1980., poslednjih decenija znatno su smanjene investicije u vodovodnu infrastrukturu, što se, uz probleme u poslovanju preduzeća za vodosnabdevanje, odrazilo na velike gubitke vode u mreži. Gubici vode su tokom celog revidiranog perioda bili znatno viši od ciljanog nivoa od 25 odsto koji je planiran Strategijom upravljanja vodama do kraja planskog perioda 2034.," navodi generalni državni revizor i predsednik DRI Duško Pejović.

Planeta Zemlja neće imati dovoljno pijaće vode do 2040. godine

Rešenje u ulaganju u obnovu i izgradnju vodovodne mreže

Gubitak vode može se smanjiti i ovaj problem u našoj zemlji može biti rešen ukoliko bi se uložilo u obnovu i izgradnju vodovodne mreže, ocenjuje on. Država procenjuje da bi za tu svrhu trebalo izdvojiti više od 800 miliona evra.

Gubici vode prisutni su i u evropskim zemljama, a nivo gubitka razlikuje se od države do države. U Holandiji na godišnjem nivou izgubi se oko pet odsto vode, u Nemačkoj sedam, u Sloveniji 27, Rumuniji 38, a u našoj zemlji 35 odsto, ukazuje državna revizorka Nada Tošić.

Revizija je u Srbiji sprovedena u četiri grada i to u: JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP Naisus iz Niša, JKP Lazarevac i JKP Hameum iz Prokuplja od 2015. do 2018. Rezultati revizije pokazali su da se voda ne meri u deset odsto preduzeća za snabdevanje vodom od 148 preduzeća, u koliko je poslat upitnik.

"Takođe, 50 odsto ne proverava tačnost merača protoka vode, a samo pet odsto kontroliše količine vode koje se proizvedu i dopreme do potrošača. Glavni razlog za velike gubitke vode je starost vodovodne mreže. U sastavu Beogradskog vodovoda i kanalizacije 22 odsto mreže je staro od 46 do 55 godina, a deset odsto mreže u dužini od 400 kilometara starije je od 55 godina. U Nišu, Prokuplju i gradskoj opštini Lazarevac mreža je stara 40 godina," rezultati su revizije.

Čija su naša izvorišta pijaće vode?

Pejović: Interne kontrole nisu efikasne

Vodovodi u Lazarevcu i Prokuplju u periodu od 2015. do 2018. godine nisu ulagali sredstva za amortizaciju, dok je Beogradski vodovod i kanalizacija za tu namenu izdvojio 68 odsto novca u istom periodu, a JKP Naisus iz Niša devet odsto.

"Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i pored utvrđenog stanja i sprovedenih mera za smanjenje gubitaka vode, nije preduzelo mere i predložilo je Vladi Srbije donošenje propisa ili preduzimanje mera koje bi dugoročno smanjile gubitak vode. Potom Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije dalo predlog za donošenje Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. i nije utvrdilo odgovarajuće aktivnosti, njihove nosioce, učesnike i način sprovođenja, kao i izvore finansiranja," navodi Tošićeva.

Ona je ukazala da nedostatak sistemskog pristupa u postupanju ministarstava i rasute nadležnosti u oblasti vodosnabdevanja mogu dovesti do toga da se gubitak vode nastavi i da se ova oblast ne razvija, dok Pejović ocenjuje da interne kontrole nisu efikasne što je, kako kaže, potvrđeno ovom revizijom čiji je cilj, dodaje, bio da ukaže na sistemske propuste i nedostatke, piše Politika.