Planeta Zemlja neće imati dovoljno pijaće vode do 2040. godine

Od 1960. godine do danas potrošeno je dva puta više vode nego što bi trebalo, a ocenjuje se da će udvostručena potrošnja vode nastaviti da ide istim tempom. Za poljoprivredu, industriju i stanovništvo na godišnjem nivou se iskoristi oko 80 odsto količina vode koje su na raspolaganju.

Stanovništvo na Zemlji se svakodnevno uvećava, što samim tim i povećava potrebu za vodom, a na to takođe utiču i vremenski uslovi, koji se sve češće naglo menjaju.

Očekuje se da do 2040. godine Zemlja ostane bez dovoljnih količina pijaće vode, što je još prošle godine ocenjeno i objavljeno na sajtu organizacije Vorld voter rizrv (World water reserve).

Čija su naša izvorišta pijaće vode?

Nedostatak vode uticaće i na ekonomsku stablinost

Prema procenama Svetske banke, ovaj problem uticaće negativno i na ekonomiju u zemljama koje budu najviše pogođene. U državama Bliskog istoka i severne Afrike očekuje se da će ekonomski gubici do 2050. godine biti između šest i 14 odsto BDP-a.

Ipak, neke države posvetile su se ovom problemu i trude se da učine ono što je moguće. Oman, koji je jedan od 17 najugroženijih, svu otpadnu vodu prerađuje i od 100 posto iskoristi ponovo 78 odsto vode.

Visokim nivoom stresa kada je u pitanju nestašica vode, označene su 44 države u kojima živi jedna trećina sveta. Jedna od najugroženijih, pored Omana, je Indija u čijem su šestom gradu po veličini Čenaju rezervoari skoro u potpunosti suvi.

Stručnjaci, ipak ocenjuju da je moguće dobro regulisati i pravilno upravljati postojećim kapacitetima vode, kao što je slučaj sa Omanom. U Saudijskoj Arabiji počeo je da se sprovodi program pod nazivom "Kapljica", koji ima za cilj da smanji potrošnju vode za 43 odsto.

U Namibiji se u poslednjih 50 godina fekalna voda prerađuje i koristi kao pijaća, dok je u Australiji prepolovljeno snabdevanje vodom iz domaćih izvora.

Tri ključna rešenja za problem nedostatka vode

Pored pomenutih mogućih rešenja, koja se već sprovode u nekim državama, postoji još nekoliko od kojih su tri ključna, ocenjuju stručnjaci.

Prvo se odnosi na korišćenje vode u poljoprivredi. Proizvođači bi, ocenjuju stručnjaci, trebalo da se okrenu proizvodnji semena, koje zahteva manje vode i da koriste precizno zalivanje umesto toga što se voda rasipa po poljima.

Drugo podrazumeva, da se malo više sredstava uloži u građevinsku i zelenu infrastrukturu u cilju toga, da postrojenja za prečišćavanje i održavanje vodnih područja rade u tandemu. I treće rešenje odnosi se na prerađivanje otpadne vode i ponovno korišćenje kao pijaće.

Ovaj problem mogao bi da izazove ratove i ekonomsku nestabilnost

Ukoliko se ovom problemu ne pristupi na vreme i na adekvatan način, to može imati velike i veoma negativne posledice. Došlo bi do nestašice hrane, ali i do ekonomske nestabilnosti, kao i nestabilnosti vlada.

To bi moglo da stvori sukob među državama, a posledice bi mogle da odu mnogo dalje po čemu bi 21. vek mogao biti obeležen, kao bitka za pijaću vodu.

Stručnjaci ne odbacuju mogućnost ratova zbog nedostatka pijaće vode, a Ujedinjene nacije pre dve godine podsetile su, da je zbog tog problema 1947. godine zabeleženo 37 sukoba. Više od 800 miliona ljudi nije imalo pijaću vodu pre dve godine, a više od 2,5 milijardi nije imalo mogućnost da obavi osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode. Ujedinjene nacije procenjuju, da će se broj ljudi na Zemlji do 2050. povećati sa 7,8 na 9,8 milijardi.

EU pokušava smanjiti rizik od nestašice vode za navodnjavanje

U tri godine 41 sukob zbog pijaće vode

U skorijem periodu takođe je bilo sukoba zbog pijaće vode, te je tako u Oklandu od 2010. do 2013. zabeležen 41 oružani sukob izazvan upravo nedostatkom vode za piće, objavio je institute "Pacifik" u Oklandu.

I na Balkanu je bilo istih sukoba. Pre 18 godina Makedonci i Albanci došli su u sukob zbog kontrole nad izvorom Rašče i rezervoarima kojima se Skoplje snabdeva vodom, prenosi Sputnik Srbija.