Srednjoškolci u Beogradu osmislili ekološku antivaroznu košnicu

Pčelari bi u budućnosti mogli mnogo lakše, brže i efikasnije da se bore i izbore sa varoom, koja je definitivno jedan od najvećih neprijatelja pčela. Sve to zahvaljujući izumu koji su osmislili mladi inovatori iz Elektrotehničke škole "Nikola Tesla" u Beogradu i odneli prvo mesto na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju - ekološku antivaroznu košnicu.

Ekipa, sačinjena od trojice učenika trećeg razreda pomenute srednje škole Ivana Nikolića, Miodraga Milanovića i Nikole Teomirovića sa profesorom i mentorom Milanom Stanojčićem, započela je projekat još u februaru ove godine.

Kako pripremiti rastvor oksalne kiseline i tretirati pčele od varoe?

"U februaru je profesor poslao poziv za takmičenje, a mi smo odlučili da se prijavimo. Pošto sam sam pčelar, uvideo sam varou kao veliki problem u svetu pčelarstva i spojio sam znanje iz te grane poljoprivrede i elektronike i konstruisao uređaj koji tretira varou kod pčela i to na ekološki način", objašnjava Nikola Teomirović.

Kako radi antivarozna košnica?

Pčelarstvom se, inače, bavi u poslednje dve do tri godine, ali je to tradicija u njegovoj porodici. Najpre je njegov deda dugo imao košnice, ali je baš zbog varoe izgubio pčele i nakon 20 godina Nikola je rešio da nastavi porodičnu tradiciju i obnovi proizvodnju. U svetu, ukaze ovaj srednjoškolac, postoje laka neekološka rešenja, ali posle njihove primene med se često ne može koristiti za ljudsku upotrebu, dok ekološka sredstva imaju manju efikasnost, ali je on odlučio da ovim uređajem poboljša njihovo dejstvo.

"Od dede sam nasledio opremu i znanje. I mravlja kiselina mi je bila poznata, pa sam i sam razmišljao da li je koristiti ili ne, jer, ako se ne koristi adekvatno, može doći do gubitka matice i samim tim i propasti društva. Odlučio sam da povećam efikasnost tog tretmana i smanjim neželjena dejstva."

Ekološka antivarozna košnica je uređaj koji se napaja iz solarnog panela, te je energetski autonoman i uz pomoć spoljašnjih senzora za vlažnost vazduha, temperaturu, sata, određuje najpovoljniji momenat u kom će se uraditi taj tretman.

"Montira se samo na košnicu, ne zahteva dodatna ulaganja, kompatibilan je sa svim vrstama košnice, pčelar ne treba ništa da prilagođava. Postavi se odmah ispod krova. Implementira mravlju kiselinu u isparivač koji se nalazi u košnici i sama isparenja te kiseline ubijaju varou", objašnjava sagovornik Agrokluba.

Do sada su pčelari morali na dva do četiri dana da primenjuju tretmane protiv varoe, ali sa ovim uređajem, neće morati tri nedelje da obilaze košnice.

"Uštedeće i gorivo i vreme. Uređaj se postavi i 21 dan sve sam radi automatski. To se uradi uglavnom početkom jeseni, kada je i vreme za pripremu tog tretmana. U suštini, od početka avgusta do kraja septembra je period kada se to može uraditi."

Za najviše tri godine u zvaničnoj upotrebi

S obzirom na to da je ekološka košnica u pitanju, ona ne utiče negativno ni na pčele ni na med niti na okolinu i životnu sredinu. Teomirović je, kaže, ovu košnicu probao u svom pčelinjaku i uverio se u efikasnost. Uređaj je u procesu pantentiranja, te se on nada da će za najviše tri godine moći da se nađe u zvaničnoj upotrebi.

"Uradili smo prototip samo za jedan, pa pčelar mora da ima za svaku košnicu poseban. Međutim, imamo u planu da uradimo uređaj koji će imati samo jedan kompjuter koji će pokrivati više košnica u istom momentu", poručuje.

Pored pčelarstva, morali su da poseduju znanje iz elektrotehnike, mikrokontrolera i programiranja, a u prednosti su bili jer sve to uče u školi, te je znanje koje su već stekli u tim oblastima znatno pomoglo u pravljenju izuma.

"Od delova smo sve kupili u prodavnicama elektro i pčelarske opreme. Pored mikrokontrolera za samu kontrolu, košnicu u koju je spakovan sam uređaj, bilo je potrebno da sistem kroz koji se kreće mravlja kiselina bude od određenih materijala da ne bi došlo do neželjene reakcije i određenih vrsta isparenja."

Sekcija za inovacije

A najveću podršku u celom procesu pružao je profesor i mentor Milan Stanojčić koji, kako kaže, svake godine od svojih učenika čuje oko 50 ideja za inovativna rešenja.

"Ja im uvek kažem da moraju da imaju problem koji mogu rešiti na način koji ne postoji i da jedino tako dobijaju tehnološku inovaciju. Njih trojica su došli sa ovom idejom i zajedno smo je dalje razvijali. Napravili su ceo projekat uz moju blagu asistenciju. Mnogo sam ponosan na njih", navodi Stanojčić.

Već šest godina u Elektrotehničkoj školi "Nikola Tesla" u Beogradu, zahvaljujući profesoru Milanu Stanojčiću, funkcioniše sekcija za inovacije, a ovo nije prvi projekat koji je proizašao iz nje.

"Pre tri, četiri godine jedan moj đak je napravio pametnu rukavicu za slepe, prijavio se za isto takmičenje i danas ima svoju firmu, svoje zaposlene i taj projekat je pretvorio u stvarnost. Mogu da pročitam koji projekti imaju budućnost i smatram da ekološka antivarozna košnica može dostići isto", uveren je Stanojčić.