Zajednička poljoprivredna politika nije kreirana samo za poljoprivrednike, već za sve stanovnike Evropske unije. Njen primarni cilj je da osigura prihvatljive cene i kvalitet prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda za evropske potrošače, zatim da osigura opstanak i zaradu poljoprivrednicima i očuva ruralno nasleđe. Od svog nastanka ona je pretrpela mnoge reforme, a danas ZPP počiva na dva osnovna stuba koji se finansiraju iz dva fonda koji su u sastavu evropskog budžeta.
Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije - ZPP (Common Agriculture Policy - CAP), jedna je od najvažnijih i najskupljih politika EU, naročito ako se ima u vidu da se decenijama iz zajedničkog budžeta Unije izdvaja najveći novac za njeno sprovođenje. Ta politika je rezultat višegodišnjih, neprekidnih promena koje nastaju u međusobnoj interakciji mnogih subjekata unutar Unije, kao što su proizvođači, institucije i vlade država članica EU, potrošači, brojni spoljni faktori koji se pre svega ogledaju u trgovinskim interesima vanevropskih država.
Zajednička poljoprivredna politika nije kreirana samo za poljoprivrednike, već za sve stanovnike Evropske unije. Njen primarni cilj je da osigura prihvatljive cene i kvalitet prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda za evropske potrošače, zatim da osigura opstanak i zaradu poljoprivrednicima i očuva ruralno nasleđe. U proteklih 50 godina ZPP je "hranila" evropsko stanovništvo, a danas je njom direktno obuhvaćeno 15 miliona građana EU koji se bave poljoprivredom.
To je skup programa i mera podrške poljoprivredi u Evropskoj uniji. Njima se regulišu proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda da bi se ostvarili sledeći ciljevi:
Svoje korene Zajednička poljoprivredna politika "vuče" iz perioda posle Drugog svetskog rata kada poljoprivrednici nisu bili u stanju da proizvode dovoljne količine hrane. Zato je tada nužno bilo podstaći proizvodnju hrane i omogućiti stanovništvu Evrope stabilno snabdevanje hranom po povoljnijoj ceni. Ovo je teklo neometano do '70-ih godina 20. veka, kada je sistem podsticaja proizvodnje ohrabrio evropske poljoprivrednike da proizvode više nego što je bilo potrebno.
To je rezultiralo stalnim viškovima poljoprivrednih proizvoda, najviše žitarica, mlečnih proizvoda, vina i goveđeg mesa, odnosno proizvoda čije je skladištenje skupo. Zbog takvog razvoja događaja, izvozni podsticaji koji su za cilj imale prodaju viškova na svetskom tržištu, iziskivale su mnogo novca iz budžeta Evropske uniji. Ovi podsticaji su znatno uzdrmali svetsko tržište, izazvavši negativne reakcije potrošača, dok su poreski obveznici počeli poljoprivrednike da posmatraju u negativnom kontekstu.
Tokom '90-tih godina Zajednička poljoprivredna politika je uvela "kvote" kojima je regulisana proizvodnja određenih proizvoda koji su bili višak, poput šećera, mleka i žitarica. Nakon pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom (World Trade Organization - WTO) snižene su cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda radi postizanja njihove konkurentnosti na unutrašnjem i svetskom tržištu, a sniženi prihodi poljoprivrednicima su kompenzovani direktnim plaćanjima.
Poljoprivrednici su dobijali subvencije iz budžeta ZPP i to im je osiguralo redovna i stabilna primanja. S duge strane, oni su morali da se orijentišu ka tržištu, odnosno da udovolje promenljivim zahtevima potrošača. Istovremeno, u društvu se razvila svest o potrebi stvaranja održive poljoprivrede koja čuva i ne zagađuje životnu sredinu.
Reforma nazvana "Agenda 2000" bila je najradikalnija i najopsežnija reforma u istoriji sprovođenja Zajedničke poljoprivredne politike. Ona je uvela ograničenje visine budžeta ZPP-a da bi se poreski obveznici u Evropskoj uniji uverili da troškovi evropske poljoprivredne politike neće izmaći kontroli. Agenda 2000 je ZPP podelila na dva stuba: podsticanje proizvodnje (tržišna politika i direktna plaćanja) i ruralni razvoj. Takođe, je nastavljeno smanjvanje cena poljoprivrednih proizvoda, a povećani su direktni podsticaji poljoprivrednicima. Osim toga, donesen je i čitav niz mera usmerenih na razvoj sela.
Zajednička poljoprivredna politika je 2003. godine prošla kroz još jedan reformski zahvat, odnosno od tada poljoprivrednici u EU nisu više plaćani samo da bi proizvodili hranu, već su počeli da dobijaju subvencije u vidu direktnog plaćanja, kao dodatak koji im omogućava stabilnost prihoda. Dakle, od svog nastanka do danas ZPP je doživela značajne reforme i promene, koje su za osnovni cilj imale opstanak EU kao jednog od glavnih aktera na svetskom tržištu proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda.
Na Konferenciji u Stresi, 1958. godine utvrđeni su osnovni principi na kojima Zajednička poljoprivredna politika počiva i danas, a to su:
Prolazeći kroz različite reforme, Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije se razvila u skladu sa zahtevima potrošača, koji insistiraju na kvalitetnoj hrani, po pristupačnim cenama. Danas ZPP ima dva osnovna stuba koji se finansiraju iz dva fonda koji su sastavni deo evropskog budžeta, a oni su:
Prvi stub se odnosi na direktna plaćanja. Njegov cilj je da poljoprivrednim proizvođačima osigura stabilan dohodak. Taj stub se finansira iz Evropskog fonda za garancije u poljoprivredi (EAGF), a on obezbeđuje direktnu novčanu pomoć poljoprivrednicima u zemljama članicama EU i mere kojima se regulišu poljoprivredna tržišta.
Drugi stub - ruralni razvoj - usmeren je na ostvarivanje ciljeva ruralnih sredina i ljudi koji u njima žive. Polazi od činjenice da je gotovo 91% teritorije Evropske unije ruralno i da 56% stanovništva Unije stanije u ruralnim sredinama. Taj stub se finansira iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development - EAFRD), a sama ruralna politika se sprovodi kroz tri ose:
Još jedan od elemenata je i LIDER pristup (fr. LEADER - Liaison Entre Actions de Développement de l‘Économie Rurale - veza između ruralne privrede i mera za razvoj). On je pre svega usmeren na pojedinačne projekte koji se pripremaju i sprovode na nivou lokalnih zajednica. U okviru tog pristupa, lokalne zajednice imaju priliku da reše specifične probleme na svojoj teritoriji, imajući u vidu prirodne, ekonomske ili druge specifičnosti. Na taj način se lokalne zajednice uključuju kako u sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike, tako i mera koje se odnose na unapređenje zapošljavanja i smanjivanje siromaštva u ruralnim sredinama.
Kao i za druge politike na nivou Evropske unije, tako je i za Zajedničku poljoprivrednu politiku predviđen maksimalni budžet u okviru sedmogodišnjeg ciklusa 2014-2020. Ukupan budžet ZPP za ovaj period iznosi 408 milijardi evra, od čega je 313 milijardi evra namenjeno za finansiranje mera u okviru prvog stuba politike, dok je 95 milijardi evra namenjeno finansiranju politike ruralnog razvoja. Budžet ZPP-a čini 37,8% ukupnog budžeta EU, što ukazuje na značajno smanjenje udela u ukupnom budžetu Unije u proteklih 30 godina, kada je udeo za Zajedničku poljoprivrednu politiku iznosio i do 75% od ukupnog budžeta.
Zajednička poljoprivredna politika danas prati trendove razvoja u društvu i ima značajnu ulogu koja se ogleda pre svega u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, razvoju seoskih i ruralnih područja, zaštiti poljoprivrednih područja i životne sredine, očuvanju biološke različitosti. Čvrst je stav da Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije treba da omogući bolje poslovne mogućnosti poljoprivrednicima, koji se suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje, i da unapredi opšte, javno dobro na nivou Unije.
Među strateškim ciljevima do 2020. godine posebno se izdvajaju održavanje vitalnosti ruralnih zajednica kojima je poljoprivreda osnovna privredna aktivnost, uključujući veće zapošljavanje, što će značajno unaprediti privredni i socijalni razvoj, kao i stepen razvoja zaštite životne sredine. Posebno su istaknuti podsticanje inovacija i konkurentnosti i pravovremene reakcije na klimatske promene. Mere podrške u okviru oba stuba politike treba da budu usmerene na aktivne poljoprivrednike, imajući u vidu ograničenja u finansijskim davanjima u okviru predviđenog budžeta i uticaj ekonomske krize na poljoprivredu.
Za razliku od drugih politika u Evropskoj uniji poput obrazovanja, odbrane, transporta, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, o čemu zemlje članice EU samostalno odlučuju i što finansiraju iz sopstvenih budžetskih sredstava, odluke o eropskoj poljoprivredi zemlje članice donose zajednički. Međutim, kada je reč o kreiranju i sprovođenju Zajedničke poljoprivredne politike za to je zadužena Glavna uprava za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG-AGRI) na čijem čelu se trenutno nalazi Irac Fil Hogan (Phil Hogan).
Osim Generalnog direktorata za poljoprivredu o tome da se ZPP sprovodi najbolje što je moguće brinu i Generalni direktorat za zdravlje i zaštitu potrošača (DG for Health and Consumers - SANCO), Generalni direktorat za trgovinu (DG for Trade - TRADE), kao i Generalni direktorat za regionalnu politiku (DG for Regional Policy - REGIO).
Izvor: pks.rs; zpp.apprrr.hr
Foto: Geoff Spivey / Flickr; MKD01605;
Video: European Commission / YouTube, Dessine-moi l'éco / YouTube
"ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede" projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tagovi
Autor
Partner
ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede
Vojvođanskih brigada 28,
21000 Novi Sad,
Srbija
tel: +381 69 50 80 585,
e-mail: info@agroklub.rs
web: https://www.agroklub.rs
