AgroKlub.rs

\

Poljoprivredne vesti

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Poljoprivredne vesti » Šta je ZPP?

Šta je ZPP?

Zajednička poljoprivredna politika

Šta je ZPP?

Datum: 29.08.2017. 12:15 |

Kategorija:

Poljoprivredne vesti

Zajednička poljoprivredna politika nije kreirana samo za poljoprivrednike, već za sve stanovnike Evropske unije. Njen primarni cilj je da osigura prihvatljive cene i kvalitet prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda za evropske potrošače, zatim da osigura opstanak i zaradu poljoprivrednicima i očuva ruralno nasleđe. Od svog nastanka ona je pretrpela mnoge reforme, a danas ZPP počiva na dva osnovna stuba koji se finansiraju iz dva fonda koji su u sastavu evropskog budžeta.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije - ZPP (Common Agriculture Policy - CAP), jedna je od najvažnijih i najskupljih politika EU, naročito ako se ima u vidu da se decenijama iz zajedničkog budžeta Unije izdvaja najveći novac za njeno sprovođenje. Ta politika je rezultat višegodišnjih, neprekidnih promena koje nastaju u međusobnoj interakciji mnogih subjekata unutar Unije, kao što su proizvođači, institucije i vlade država članica EU, potrošači, brojni spoljni faktori koji se pre svega ogledaju u trgovinskim interesima vanevropskih država.

ZPP kreirana za sve stanovnike EU

Zajednička poljoprivredna politika nije kreirana samo za poljoprivrednike, već za sve stanovnike Evropske unije. Njen primarni cilj je da osigura prihvatljive cene i kvalitet prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda za evropske potrošače, zatim da osigura opstanak i zaradu poljoprivrednicima i očuva ruralno nasleđe. U proteklih 50 godina ZPP je "hranila" evropsko stanovništvo, a danas je njom direktno obuhvaćeno 15 miliona građana EU koji se bave poljoprivredom.

Čemu služi ZPP?

To je skup programa i mera podrške poljoprivredi u Evropskoj uniji. Njima se regulišu proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda da bi se ostvarili sledeći ciljevi:

  • povećanje produktivnosti u poljoprivredi i to unapređenjem tehničkog razvoja, racionalizacijom poljoprivredne proizvodnje i optimalnim korišćenjem faktora proizvodnje, naročito radne snage;
  • obezbeđivanje odgovarajućeg životnog standarda poljoprivrednog stanovništva;
  • stabilizacija tržišta;
  • garantovanje snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima;
  • obezbeđivanje snabdevanja potrošača po razumnim cenama.

Zastava EU

Ideja nastanka ZPP: dovoljne količine hrane

Svoje korene Zajednička poljoprivredna politika "vuče" iz perioda posle Drugog svetskog rata kada poljoprivrednici nisu bili u stanju da proizvode dovoljne količine hrane. Zato je tada nužno bilo podstaći proizvodnju hrane i omogućiti stanovništvu Evrope stabilno snabdevanje hranom po povoljnijoj ceni. Ovo je teklo neometano do '70-ih godina 20. veka, kada je sistem podsticaja proizvodnje ohrabrio evropske poljoprivrednike da proizvode više nego što je bilo potrebno.

Podsticaji za proizvodnju '70-ih godina uzdrmali svetsko tržište

To je rezultiralo stalnim viškovima poljoprivrednih proizvoda, najviše žitarica, mlečnih proizvoda, vina i goveđeg mesa, odnosno proizvoda čije je skladištenje skupo. Zbog takvog razvoja događaja, izvozni podsticaji koji su za cilj imale prodaju viškova na svetskom tržištu, iziskivale su mnogo novca iz budžeta Evropske uniji. Ovi podsticaji su znatno uzdrmali svetsko tržište, izazvavši negativne reakcije potrošača, dok su poreski obveznici počeli poljoprivrednike da posmatraju u negativnom kontekstu.

Uvođenje kvota smanjilo viškove proizvoda

Tokom '90-tih godina Zajednička poljoprivredna politika je uvela "kvote" kojima je regulisana proizvodnja određenih proizvoda koji su bili višak, poput šećera, mleka i žitarica. Nakon pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom (World Trade Organization - WTO) snižene su cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda radi postizanja njihove konkurentnosti na unutrašnjem i svetskom tržištu, a sniženi prihodi poljoprivrednicima su kompenzovani direktnim plaćanjima.

Stvaranje svesti o održivoj poljoprivredi

Poljoprivrednici su dobijali subvencije iz budžeta ZPP i to im je osiguralo redovna i stabilna primanja. S duge strane, oni su morali da se orijentišu ka tržištu, odnosno da udovolje promenljivim zahtevima potrošača. Istovremeno, u društvu se razvila svest o potrebi stvaranja održive poljoprivrede koja čuva i ne zagađuje životnu sredinu.

Agenda 2000 - najradikalnija reforma ZPP

Reforma nazvana "Agenda 2000" bila je najradikalnija i najopsežnija reforma u istoriji sprovođenja Zajedničke poljoprivredne politike. Ona je uvela ograničenje visine budžeta ZPP-a da bi se poreski obveznici u Evropskoj uniji uverili da troškovi evropske poljoprivredne politike neće izmaći kontroli. Agenda 2000 je ZPP podelila na dva stuba: podsticanje proizvodnje (tržišna politika i direktna plaćanja) i ruralni razvoj. Takođe, je nastavljeno smanjvanje cena poljoprivrednih proizvoda, a povećani su direktni podsticaji poljoprivrednicima. Osim toga, donesen je i čitav niz mera usmerenih na razvoj sela.

Od svog nastanka ZPP pretrpela mnoge reforme

Zajednička poljoprivredna politika je 2003. godine prošla kroz još jedan reformski zahvat, odnosno od tada poljoprivrednici u EU nisu više plaćani samo da bi proizvodili hranu, već su počeli da dobijaju subvencije u vidu direktnog plaćanja, kao dodatak koji im omogućava stabilnost prihoda. Dakle, od svog nastanka do danas ZPP je doživela značajne reforme i promene, koje su za osnovni cilj imale opstanak EU kao jednog od glavnih aktera na svetskom tržištu proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda.

Osnovni principi ZPP-a

Na Konferenciji u Stresi, 1958. godine utvrđeni su osnovni principi na kojima Zajednička poljoprivredna politika počiva i danas, a to su:

  • princip jedinstvenog tržišta - podrazumeva da se poljoprivredni proizvodi mogu kretati na teritoriji čitave Evropske unije bez carinskih, količinskih ili tehničkih barijera. Jedinstveno tržište obuhvata i zajedničke instrumente podrške za sve poljoprivrednike u EU. Referentne cene se zajednički utvrđuju, za sve važe jednaka pravila konkurencije. Jedinstveni su sistem subvencija, propisi o zdravstvenoj ispravnosti, kao i trgovinska politika prema trećim državama;
  • prvenstvo Unije - je princip kojim se sprovode aktivnosti na dva različita nivoa. Sa jedne strane se daje prednost domaćim proizvođačima i njihovim poljoprivrednim proizvodima u odnosu na uvozne, a sa druge strane se teži očuvanju i zaštiti unutrašnjeg tržišta od različitih poremećaja koji mogu biti izazvani nekontrolisanim uvozom poljoprivrednih proizvoda niskih cena;
  • finansijska solidarnost - svi troškovi koji nastaju prilikom sprovođenja Zajedničke poljoprivredne politike moraju biti raspodeljeni između svih država članica, bez obzira koji je njihov udeo u finansiranju i nacionalni interes.

Dva stuba ZPP-a

Prolazeći kroz različite reforme, Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije se razvila u skladu sa zahtevima potrošača, koji insistiraju na kvalitetnoj hrani, po pristupačnim cenama. Danas ZPP ima dva osnovna stuba koji se finansiraju iz dva fonda koji su sastavni deo evropskog budžeta, a oni su:

  1. direktne subvencije poljoprivrednicima i podrška tržištu;
  2. ruralni razvoj.

Prvi stub se odnosi na direktna plaćanja. Njegov cilj je da poljoprivrednim proizvođačima osigura stabilan dohodak. Taj stub se finansira iz Evropskog fonda za garancije u poljoprivredi (EAGF), a on obezbeđuje direktnu novčanu pomoć poljoprivrednicima u zemljama članicama EU i mere kojima se regulišu poljoprivredna tržišta.

Drugi stub - ruralni razvoj - usmeren je na ostvarivanje ciljeva ruralnih sredina i ljudi koji u njima žive. Polazi od činjenice da je gotovo 91% teritorije Evropske unije ruralno i da 56% stanovništva Unije stanije u ruralnim sredinama. Taj stub se finansira iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development - EAFRD), a sama ruralna politika se sprovodi kroz tri ose:

  • unapređenje konkurentnosti poljoprivrednoga i šumarskoga sektora;
  • unapređenje zaštite okoline i seoskih sredina;
  • unapređenje života u ruralnim sredinama i diverzifikacija ruralne ekonomije.

LIDER pristup sprovodi se na nivou lokalnih zajednica

Još jedan od elemenata je i LIDER pristup (fr. LEADER - Liaison Entre Actions de Développement de l‘Économie Rurale - veza između ruralne privrede i mera za razvoj). On je pre svega usmeren na pojedinačne projekte koji se pripremaju i sprovode na nivou lokalnih zajednica. U okviru tog pristupa, lokalne zajednice imaju priliku da reše specifične probleme na svojoj teritoriji, imajući u vidu prirodne, ekonomske ili druge specifičnosti. Na taj način se lokalne zajednice uključuju kako u sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike, tako i mera koje se odnose na unapređenje zapošljavanja i smanjivanje siromaštva u ruralnim sredinama.

Budžet ZPP-a čini 37,8% od ukupnog budžeta EU

Kao i za druge politike na nivou Evropske unije, tako je i za Zajedničku poljoprivrednu politiku predviđen maksimalni budžet u okviru sedmogodišnjeg ciklusa 2014-2020. Ukupan budžet ZPP za ovaj period iznosi 408 milijardi evra, od čega je 313 milijardi evra namenjeno za finansiranje mera u okviru prvog stuba politike, dok je 95 milijardi evra namenjeno finansiranju politike ruralnog razvoja. Budžet ZPP-a čini 37,8% ukupnog budžeta EU, što ukazuje na značajno smanjenje udela u ukupnom budžetu Unije u proteklih 30 godina, kada je udeo za Zajedničku poljoprivrednu politiku iznosio i do 75% od ukupnog budžeta.

Setva žitarica

Zajednička poljoprivredna politika danas i u budućnosti

Zajednička poljoprivredna politika danas prati trendove razvoja u društvu i ima značajnu ulogu koja se ogleda pre svega u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, razvoju seoskih i ruralnih područja, zaštiti poljoprivrednih područja i životne sredine, očuvanju biološke različitosti. Čvrst je stav da Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije treba da omogući bolje poslovne mogućnosti poljoprivrednicima, koji se suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje, i da unapredi opšte, javno dobro na nivou Unije.

Strateški ciljevi ZPP-a u budućnost

Među strateškim ciljevima do 2020. godine posebno se izdvajaju održavanje vitalnosti ruralnih zajednica kojima je poljoprivreda osnovna privredna aktivnost, uključujući veće zapošljavanje, što će značajno unaprediti privredni i socijalni razvoj, kao i stepen razvoja zaštite životne sredine. Posebno su istaknuti podsticanje inovacija i konkurentnosti i pravovremene reakcije na klimatske promene. Mere podrške u okviru oba stuba politike treba da budu usmerene na aktivne poljoprivrednike, imajući u vidu ograničenja u finansijskim davanjima u okviru predviđenog budžeta i uticaj ekonomske krize na poljoprivredu.

Institucije zadužene za kreiranje i sprovođenje ZPP

Za razliku od drugih politika u Evropskoj uniji poput obrazovanja, odbrane, transporta, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, o čemu zemlje članice EU samostalno odlučuju i što finansiraju iz sopstvenih budžetskih sredstava, odluke o eropskoj poljoprivredi zemlje članice donose zajednički. Međutim, kada je reč o kreiranju i sprovođenju Zajedničke poljoprivredne politike za to je zadužena Glavna uprava za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG-AGRI) na čijem čelu se trenutno nalazi Irac Fil Hogan (Phil Hogan).

Osim Generalnog direktorata za poljoprivredu o tome da se ZPP sprovodi najbolje što je moguće brinu i Generalni direktorat za zdravlje i zaštitu potrošača (DG for Health and Consumers - SANCO), Generalni direktorat za trgovinu (DG for Trade - TRADE), kao i Generalni direktorat za regionalnu politiku (DG for Regional Policy - REGIO).

Izvor: pks.rs; zpp.apprrr.hr

Foto: Geoff Spivey / Flickr; MKD01605;

Video: European Commission / YouTube, Dessine-moi l'éco / YouTube

"ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede" projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede

Sponzorisani članak
ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede
Vojvođanskih brigada 28, Novi Sad, Srbija
tel: +381 69 50 80 585
e-mail: info@agroklub.rs , web: www.agroklub.rs

Broj pregleda članka: 3558; Uspešnost članka: 364.9

Tagovi: Poljoprivreda, EU, ZPP, Zajednička poljoprivredna politika, CAP, LEADER, Agroklub, WTO, Phil Hogan, Ciljevi, Podsticaji, Evropska unija, Evropska komisija, Budžet, Finansiranje, Svetska trgovinska organizacija, DG-AGRI, Common Agriculture Policy, Liaison Entre Actions de Développement de l‘Économie Rurale, World Trade Organization, Principi ZPP, Dva stuba ZPP, Ruralni zazvoj, SANCO, TRADE, REGIO

Ključne reči članka: sta, je, zpp, politika, proizvoda, poljoprivredna, zajednička, politike, evropske, razvoj, poljoprivrednih, unije, budžeta, poljoprivredne, stuba, potrošača, razvoja, godina, okviru, ruralni, tržištu, budžet, nivou, unapređenje, svetskom, poljoprivrednicima, danas, proizvodnje, poljoprivredi, hrane, poljoprivrednike, ruralnim, direktorat, ruralnih, evropskog, druge, sredinama, milijardi, zajednica, svega, zajedničke, politiku, sprovodi, sprovođenje, godine, subvencije, strane, konkurentnosti, trade, žitarica, tržište, agenda, reforma, odnosno, osnovni, reforme, evropskoj, nastanka, plaćanja, kojima, zajednička poljoprivredna, poljoprivredna politika, poljoprivrednih proizvoda, poljoprivredne politike, evropske unije, ruralni razvoj, milijardi evra, ruralnim sredinama, svetskom tržištu, politika evropske, agenda 2000, zajednička poljoprivredna politika, politika evropske unije, poljoprivredna politika evropske, zajedničku poljoprivrednu politiku, zajedničke poljoprivredne politike, sprovođenja zajedničke poljoprivredne politike, reforme zajednička poljoprivredna, nivou lokalnih zajednica


Marinko Tica

Svi tekstovi autora

Autor Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.