Šta se događa s izvozom žitarica iz Ukrajine i kako to utiče na cene?

Postoji dva fronta na kojima su se istovremeno pojavili problemi s ukrajinskim žitaricama - crnomorski put i evropski koridor solidarnosti. 

Nakon što je Rusija prošle nedelje objavila da neće produžiti crnomorski sporazum posle 18. maja osim ako Zapad ne ukloni niz prepreka za izvoz njihovih poljoprivrednih proizvoda, juče je došlo i do zastoja u inspekciji brodova koji prevoze ovu robu iz Ukrajine. 

Ko je kriv za zastoj?

Ta je zemlja optužila Rusiju da bi danas novinska agencija RIA, pozivajući se na rusko ministarstvo spoljnih poslova objavila da su inspekcije ponovo krenule, a da je do prekida došlo zbog nepoštovanja dogovora i procedure od strane Ukrajine. 

I dalje je upitno da li će sporazum posle 18. maja biti produžen. 

Poljska, Mađarska i Slovačka

Istovremeno, proteklih je dana odluka Poljske i Mađarske o zabrani uvoza žitarica i hrane iz Ukrajine, kako bi zaštitili svoje poljoprivrednike, digla na noge Evropsku komisiju čiji je portparol izjavio da su ovakve jednostrane mere članica EU u području trgovine - neprihvatljive. 

U njegovom pismu je navedeno da je trgovinska politika u isključivoj nadležnosti EU.

"U ovakvim izazovnim vremenima ključno je koordinirati i uskladiti sve odluke unutar EU", dodao je.

U međuvremenu je zabranu uvoza žitarica i nekih poljoprivrednih proizvoda od 19. aprila, odobrila i Vlada Slovačke. Ali, i dalje je dopušten njihov tranzit preko teritorije te zemlje, navodi APK-Inform.

"Poljska je sprovela vrlo stroge zabrane, a mi smo morali da reagujemo kako bismo zaštitili slovačko tržište u delu onih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda gde smo samodovoljni", izjavio je njihov ministar poljoprivrede Samuel Vlčan. Dodao je i da se zabrana uvoza posebno odnosi na žitarice, šećer, stočnu hranu, laneno seme itd.

Tempirana bomba 

Političari i zvaničnici EU, piše Politico, prozivaju ove tri države zbog nametanja zabrana, a ograničenja su proglasili nezakonitim i kontraproduktivnim. 

"Jednostrane zabrane pojedinačnih zemalja neće ništa rešiti", rekao je češki ministar poljoprivrede Zdenek Nekula i dodao da se mora pronaći dogovor o tranzitu u zemlje izvan EU koje zavise od ukrajinske proizvodnje.

Problem bi se mogao pretvoriti u tempiranu bombu jer se ukrajinska ekonomja u velikoj meri oslanja na izvoz žitarica, koji je pre rata bio dovoljan da prehrani 400 miliona ljudi. 

Poljski stručnjak za poljoprivredno-prehrambeno tržište, Jacek Strzelecki je za farmer.pl izjavio da uvođenje embarga, kao što je to učinila njihova vlada ne samo da ne rešava problem, nego je domaća poljoprivreda ovom odlukom gurnuta u novi, uključujući rizik od gubitka tržišne konkurentnosti, posebno na izvoznim tržištima.

Rastu cene žitarica? 

Kako će se sve ovo odraziti na cene? Početkom nedelje je zabeležen njihov rast, a pozadina bi mogla da se objasni navedenim problemima, piše Agrarheute. Na evropskom tržištu fjučersa cene pšenice su porasle za jedan evro na 251 evro po toni. Nova žetva 2023. trguje se s premijom višom za gotovo dva evra i iznosi 252 €/t. 

S druge strane, predsednik Ruske unije žitarica Arkadij Zločevski tvrdi da sve ovo neće imati uticaj na svetske cene, piše APK-Inform. 

"Ukrajina može da izveze do 2,5 do tri miliona tona žitarica mesečno kopnenim putem. U slučaju zabrane tranzita, izvesće 1,5-1,7 miliona tona mesečno što u godini iznosi 18 do 20,4 miliona tona", izračunao je i dodao da glavni udeo u toj količini ima kukuruz, dok samo SAD, na primer, proizvede oko 380 miliona tona žitarica godišnje.

"A tu nisu uključeni Brazil, Argentina i druge zemlje. Stoga odluka Poljske i Mađarske da obustave uvoz iz Ukrajine nema uticaja na svetske cene - ne na najveće količine ponude", tvrdi on zaključivši da je ovo čisto psihološki učinak na nezadovoljne poljoprivrednike.