Otkrivamo vam koje sve poljoprivredne kulture možete da zasadite ili posejete u aprilu, ali i kako da ulepšate prostor cvećem.
Ukoliko niste posejali, odnosno zasadili, voće i povrće u martu, nije kasno ni da to uradite u aprilu. Otkrivamo vam koje sve poljoprivredne kulture možete zasaditi u ovom mesecu, ali i kako da ulepšate prostor cvećem.
Ukoliko niste posejali u matru, u prvoj polovini aprila trebalo bi da se završi setva graška, šargarepe, luka, salate i praziluka. Takođe u ovom mesecu možete da rasadite karfiol, kelerabu, blitvu i kupus. Ako ste zasadili crni i beli luk, sada je vreme za njihovo okopavanje. U drugoj polovini aprila sadi se kukuruz šećerac, krompir, celer, pasulj, cvekla, a u ovom periodu možete posaditi i paradajz i papriku (direktna setva).
Inače, direktan način setve ima svoje prednosti, a reč je o manjem ulaganju u proizvodnju. Takođe, na ovaj način se biljkama razvija jak korenov sistem, što svakako kasnije olakšava i smanjuje potrebu za navodnjavanjem. Direktnom setvom najčešća se proizvodi paradajz i paprika za preradu u domaćinstvu, kao i za industrijsku preradu. Inače, niske sorte paradajza pogodne su za direktnu setvu na velikim površinama, dok se za baštensku proizvodnju češće koriste visoke sorte.
U ovoj dekadi se mogu već brati rotkvice, mladi luk, salate i spanać.
Krajem aprila, mogu se posejati lubenice, dinje, krastavci i boranija. Ipak, budite oprezni zbog mogućih kasnih mrazeva i, ukoliko je potrebno, izniklo povrće štititi od hladnoće pokrivanjem folijom, novinskom hartijom, lišćem ili slamom. Ukoliko ne želite da rizikujete, sačekajte maj, koji je idealan za sadnju ovoga povrća.
Kada se završe svi prolećni radovi, kreće se sa površinskom obradom zemljišta u voćnjacima i đubrenjem, ako za tim ima potrebe. Nakon toga na red dolazi prolećno prskanje radi zaštite voćaka od poznih mrazeva i štetočina. U ovom periodu mogu da se orezuju maline i kupine. Obavlja se prekalemljivanje, a takođe je obavezno i đubrenje azotnim đubrivima. U brdsko-planinskim krajevima poželjna je zimska rezidba i sadnja voćaka, a prema potrebi i zaštita cveta od kasnih prolećnih mrazeva.
U aprilu se podižu novi vinograd, postavljaju se kolci i u mladim vinogradima. Čokote treba vezati, a isto tako krakove i lukove za naslon. Nastavlja se duboka obrada u redu i između redova. Prva plitka obrada između redaka i prvo prašenje u redu je, takođe, u ovom mesecu.
April je idealan mesec za setvu soje, suncokreta, crvene deteline, lucerke i kukuruza. Setva zavisi od toga da li živite u ravničarskim ili brdsko-planinskim predelima. Ipak, ono što je sigurno jeste da je drugi deo aprila pravo vreme za setvu ovih biljaka. Pre setve trebalo bi pravilno da obradite zemljište, kao i da ga nađubrite, a kasnije (obično neposredno nakon setve, pre nicanja) i da ga zaštitite od korova odgovarajućim herbicidima - najbolje prema savetu stručnjaka.
U aprilu se počinje sa obnovom vrta, ako želite da imate lepo cveće. Ukoliko ste u jesen prekopali zemljište, sad će vam biti mnogo lakše, jer je ona tokom zime dovoljno izmrzla i postala rastresitija. Ako to nije urađeno u prethodnom mesecu, zemljište očistite od otpalog lišća i grančica. Uklonite precvetale cvetove lukovičastog cveća. Lišće nemojte uklanjati, nego sačekajte da se prirodno osuše, da bi lukovice sakupile dovoljno energije i cvetale sledeće prolećne sezone.
U proleće, kada se jutarnja temperatura ne spušta ispod 10 stepeni, kreće se sa prehranom višegodišnjeg cveća u bašti. Odstranite suvo lišće i grančice i redovno pregledajte cveće, jer je u ovom periodu osetljivo na bolesti. Na ovaj način ćete na vreme primetiti da li se biljka razbolela, a ukoliko jeste, na vreme možete da reagujete. Oštrim vrtlarskim makazama odrežite grančice koje izgledaju bolesno i zakržljalo, kao i one koje se međusobno ukrštaju.
Lukovice
Lukovice spadaju u u grupu najatraktivnijih biljaka u bašti, a april je pravi mesec za njihovu sadnju. Ukoliko želite da imate gladiole, koje će vam krasiti baštu od juna do septembra, zasadite ih krajem aprila. Ovo cveće iziskuje sunce, pa ga nemojte raditi i hladovini. Kada sadite lukovice, opšte je pravilo da se one sade na dva do tri puta većoj dubini od visine same lukovice. Razmak na kom treba saditi lukovice zavisi od njihove veličine, zato bi manje trebalo da postavite do pet centimetara razmaka, a veće od 15 do 25 centimetara. Sveže posađene lukovice treba stalno zalivati, jer zahtevaju stalnu vlagu.
Tagovi
Autor