Šta u vreme korone za (buduće) poljoprivrednike ipak ne može onlajn?

Prelazak u onlajn svet, kao posledica korona godine i sprečavanja širenja zaraze, najviše su uticali na one koji kroz praktičan rad stiču iskustva i usvajaju nova znanja. Među njima, posebno su pogođene poljoprivredne škole, a dobrim delom, za razne edukacije, uskraćeni su i proizvođači koji su takve stručne skupove imali priliku da posećuju u okviru poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi.

Do pre otprilike dve nedelje učenici Poljoprivredne škole sa domom učenika Futog mogli su, u manjim grupama, da pohađaju praktičnu nastavu. Međutim, totalnim prelaskom na onlajn, to je onemogućeno a, kako kažu njihovi profesori, kontakt putem interneta teško može da zameni onaj uživo.

Letnja praksa za učenike poljoprivrednih škola, uprkos svim promenama

"Učenici najviše gube sticanje veština koje uče u toku prakse. Na primer, kada su u pitanju biodekoracija i aranžiranje moraju da uvežbavaju ruku, da steknu rutinu motanja, da nauče kako da koriste žicu za aranžiranje. Drugačije je kada samo gledaju i kada u svojoj ruci drže seme, biljku, osete sami", objašnjava koordinatorka za praktičnu nastavu Ljubica Pajić.

Najviše gube budući povrtari?

Praksu obavljaju iz svih oblasti agrara - od ratarstva, povrtarstva, voćarstva, vinogradarstva, stočarstva do mehanizacije i svega što se nalazi na parcelama ove škole. Najveći gubici, kada je u pitanju ovakvo sticanje znanja, osećaju se u povrtarstvu.

"Sada ide faza setve povrća, rasađivanja, to je period kada su nam učenici najpotrebniji. Oni sa mehanizacije takođe sada treba da izlaze na teren, pripremaju površine za setvu kukuruza, soje, suncokreta. Generalno, od marta do žetve pšenice mi smo u polju, ne stajemo i to je vreme kada se najviše i uči."

Kako dece ne može biti u ovim danima, kada su preko potrebni, od velike pomoći profesorima su nenastavno osoblje i oni koji su zaposleni na ekonomiji s obzirom na to da je sezona radova na njivi i u bašti počela, te ova škola ima veliki broj posađenih biljaka u staklenicima, plastenicima, na otvorenoj površini.

"Živa" slika

A da bi učenicima što jasnije prezentovali ono što trenutno ne mogu da vide i sami urade u polju, profesori svakodnevno fotografišu, snimaju i prave video materijal koji im dostavljaju putem interneta i trude se da im na što slikovitiji način približe praktičan deo gradiva.

"Trude se da im dočaraju ono što se u ovom momentu dešava, određene faze setve, zalivanja, prihrane, sve im objašnjavaju korak po korak. Ipak, to ne može da se zameni onim kada svojom rukom poseju, biraju biljke, sade i u kontaktu su sa prirodom", napominje naša sagovornica.

Ipak, smatra, ova godina pomogla je u podizanju tehnološke pismenosti na viši nivo, a u tom segmentu mlađi su se bolje snašli.

"Deci to nije bio problem, kao ni mlađim kolegama. Starijim profesorima bila je potrebna naša pomoć, ali su i oni uspeli da se uklope i prilagode ovakvom sistemu nastave. Svakako, dobro u svemu ovome je što smo napredovali na tom polju."

Sa poljoprivrednicima komunikacija putem telefona

Da se tehnologijom mora ovladati i da je korona pomogla da te veštine brže razvijemo, uverili su se i oni poljoprivredni proizvođači koji, zbog epidemiološke situacije, ne mogu u istoj meri da posećuju edukacije i stručne skupove poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi.

"Mi mlađi pomažemo starijima kada su u pitanju instaliranje određenih aplikacija, korišćenje računara i interneta i komunikacija onlajn putem. Morali smo i mi tome da se prilagodimo i uspevamo da postignemo i da odgovorimo na njihova pitanja i organizujemo edukacije koje imamo u planu", navodi Dragan Radosavljević ispred PSSS Negotin.

Sa poljoprivrednicima najčešće komuniciraju putem telefona, viber aplikacije, mejlom, a u planu je i primena "zoom" aplikacije kada su u pitanju predavanja koja se mogu održati putem interneta. Sa manjim grupama ljudi, ipak, i dalje uspevaju da održe radionice uživo.

"Vodimo računa o merama, nošenju maski i distanci, to su grupe od nekoliko njih, malo je teže, ali snalazimo se. Mi imamo određeni plan koji moramo da ispunimo, posao ne sme da trpi, te se moramo prilagođavati i sa manjim brojem prisutnih obavljati sve to."

Kako je u nedavnoj kolumni Gordana Perunović Fijat pisala, ni onlajn poljoprivredni sajmovi čini se da ne mogu da zamene one tradicionalne, pa pristalice takvih "tuguju, nedostaje im vreva na koju su navikli i nadaju se da će uskoro sajmovi da se organizuju kao nekada". 

Onlajn savetovanje ne može da zameni lični kontakt posebno kada su u pitanju radionice koje se moraju obaviti na terenu, te to, napominje, ne odgovara u potpnosti ni proizvođačima ni savetodavcima.

"Ja sam zadužen za sektor stočarstva i to i zaista traži odlazak na teren, ne može se meriti onlajn sa tim, mi na licu mesta moramo da pokažemo određene stvari farmerima. Često poljoprivrednici dolaze i u našu službu, ali ih organizujemo da dođu u različitim terminima, unapred - isplaniramo sve", dodaje Radosavljević.

Najviše problema sa apliciranjem za podsticaje i subvencije

Dok nije bilo korone skupovi su bili mnogo češće organizovani, neretko je svih 10 savetodavaca ove službe učestvovalo u radionicama i predavanjima.

"Sada smo to morali da smanjimo. Nama pripada 39 naseljenih mesta, tu su i Bor i Majdanpek, ranije smo obilazili te gradove i sva ta sela. Morali smo sve da redukujemo, ali ipak uspevamo da postignemo."

Kao i ranije, sada kada su pretežno usmereni na onlajn komunikaciju, poljoprivrednici najviše problema imaju prilikom apliciranja za podsticaje i subvencije, odnosno sa popunjavanjem prijava i obrazaca. Pomoć im je na tom polju i dalje potrebna, a kontaktom putem interneta to je još teže.