• Poljoprivreda u Čoki
  • 18.11.2019. 16:00
  • Severnobanatski okrug, Vojvodina, Čoka

Stočarstvo najrazvijenija poljoprivredna grana u Čoki

Oko 70 odsto stanovništva bavi se poljoprivredom u severnobanatskoj opštini Čoka i najviše su zainteresovani za pravo prečeg zakupa zemljišta.

Foto: Depositphotos/xtrekx
  • 111
  • 5
  • 0

S obzirom na to da im je isplativije da imaju zemlju na kojoj će sami proizvoditi stočnu hranu nego da je kupuju, stočari u Čoki su najviše zainteresovani za pravo prečeg zakupa.

U toj opštini od 70 odsto ljudi koliko se bavi poljoprivredom, njih 50 odsto je u potpunosti posvećeno agraru, dok ostali imaju i redovan posao.

"Mi smo samo poverioci Ministarstva poljoprivrede i na osnovu plana koji donesemo i za koje ministarstvo da saglasnost, izdamo zemlju u zakup. Trudimo se baš da na taj način pomognemo posebno malim poljoprivrednicima. Oni, kroz ovaj zakup, dobiju hektar zemlje za oko 6 -7 hiljada dinara, dok je jedno jutro zemlje u zakupu kod privatnika oko 12.000 dinara. Smatram da je to velika pomoć poljoprivrednicima," kaže predsednica Opština Čoka Stana Đember.

Stočarstvo je u ovom delu Banata i najrazvijenija poljoprivredna grana, navodi Đember, a posle njega, je ratarstvo.

Sledeće godine veće subvencije za stočare, vinare i organsku proizvodnju

Problem sa pašnjacima

Međutim, navodi, problem nastaje kada su u pitanju pašnjaci. Kako objašnjava, Čoka ima mnogo pašnjaka koji, ističe, nisu adekvatno uređeni. Kako bi rešila ovaj problem, u sledećem budžetu Opština Čoka trebalo bi da izdvoji novac za pošumljavanje čime bi se, objašnjava Đember, dosta uradilo i na zaštiti životne sredine.

Do pre dve godine, poljoprivrednici u Čoki nisu bili u velikoj meri zainteresovani za osiguravanje svojih parcela. S obzirom na sve veće klimatske promene i štete koje na imanjima one mogu stvoriti, opština se posvetila podizanju svesti o važnosti osiguravanja gazdinstava.

"Oko tri miliona dinara smo opredelili za poljoprivredno osiguranje zemljišta. Sve ove klimatske promene utiču na poljoprivredu i ne pogoduju usevima. Svake godine su edvidentne sve veće pojave grada. Mi kupujemo protiv gradne rakete, ali to nije dovoljno da pokrije štetu. Kako država daje 40 odsto za povraćaj za osiguranje useva, mi dajemo 30 odsto. Onaj poljoprivrednik koji osigura svoju njivu ima pomoć ukupno od države i od opštine 70 odsto," poručuje Đember.

Otkako su, pre dve godine, ove mere počeli da sprovode, u opštini primećuju da se svest poljoprivrednika o važnosti osiguranja polako podiže.

Nasa satelit: Srbija u oktobru imala najviše požara u Evropi

Paljenje biljnih ostataka i dalje prisutno i u Čoki

Što se tiče paljenja biljnih ostataka na njivama, koje je veoma prisutno u Vojvodini, može se primetiti i u ovoj opštini, objašnjava Đember. Međutim, kako navodi, svakodnevno se trude da utiču na poljoprivrednike da ne pale ostatke na svojim njivama.

"Imamo i vatrogasne jedinice koje su spremne da reaguju i trudimo se da budemo spremni u svakom trenutku što se tiče bezbednosti. Sa Zavodom za javno zdravlje Kikinda smo uspostavili saradnju i sklopili ugovor o merenju zagađenosti vazduha i vode. Što se tiče poljoprivrednika, dobar je efekat satelitskog snimanja. Utičemo na poljoprivrednike da prestanu sa paljenjem biljnih ostataka na njivama," navodi ona.


Tagovi

Poljoprivreda Čoka Pašnjaci Stočari Ratari Ministarstvo poljoprivrede Paljenje biljnih ostataka Stana Đember


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.