Šumski požari: 2021. godina bila druga najgora posle 2017. - opožarena površina dva Luksemburga

Zajednički istraživački centar Evropske komisije JRC objavio je Izveštaj o šumskim požarima u Evropi, na Bliskom istoku i u severnoj Africi za 2021. godinu. Predočeni podaci pokazuju da je njima bilo zahvaćeno više od 5.500 kvadratnih kilometara, što je, na primer, površina veća od dva Luksemburga.

Više od 1.000 km² spaljenih površina pripadalo je zaštićenim područjima Natura 2000, što je oko 20 odsto rezervoara biodiverziteta Evropske unije. U 2021. su požari u prirodnim područjima prijavljeni u 22 od 27 zemalja članica EU.

Najviše stradale države na jugu

Izveštaj, iako nije obuhvatio 2022; pokazuje razorno delovanje vatre. 

Podaci pokazuju da je prošla godina bila druga najgora posle 2017. po opožarenim površinama otkako je Evropska unija 2006. počela da evidentira slučajeve ove vrste. U Italiji je stanje bilo najteže, a slede je Turska, Portugal i Grčka, posebno u avgustu. U Italiji je izgorela skoro četvrtina područja zaštićenih programom Natura 2000, a sledi je Španija. Zajedno čine 45 odsto ukupne površine.

Šume u Italiji gore zbog prenamene zemljišta na kom će da "rastu" solarni paneli?

Čak je 11 puta aktiviran mehanizam civilne zaštite EU, koji je pogođenim državama obezbedio protivpožarne avione, helikoptere i ličnu pomoć.

Prema preliminarnim podacima, 2022. bi mogla da bude još gora. U prvih devet meseci spaljeno je više od 8.600 kvadratnih kilometara. Zahvaćene su veće površine, a požari su bili još razorniji i naneli su ogromne štete.

Požari u Srbiji

Srbija je prijavila 139 požara i 7.708 hektara spaljenog područja. Na šumu u državnom vlasništvu otpada 53 odsto površine, dok je 47 odsto privatno vlasništvo. Najveći deo su listopadne šume u kojima dominiraju bukva i hrast, dok na četinarske otpada 20 odsto površine. 

Najveći šumski požar sa 107,3 hektara izgorele površine zabeležen je na lokaciji Crni Vrh - Ljeskovac, koja se nalazi u šumskom okrugu Prijepolje-Priboj u jugozapadnom delu Srbije.

Karakteristično je da naša zemlja ima dva vrhunca ovih pojava. U zavisnosti od sezone prvi je u martu ili aprilu i drugi je u julu/avgustu. U 2021. samo jedan požar je zabeležen u aprilu, a najviše ih je bilo u julu i avgustu.

U prošloj godini nije bilo povreda i gubitaka ljudskih života. Kako stoji u izveštaju, u gašenju u zaštićenim područjima Srbija je pomogla Bosni i Hercegovini s tri helikoptera, a četiri su upućena u Severnu Makedoniju kako bi pomogli njihovim vatrogascima. Najveća pomoć je upućena Grčkoj, tri helikoptera sa vazdušnim timovima, 37 vatrogasaca i 12 vatrogasnih vozila. Najviše su bili angažovani na ostrvu Tasos.

Požari u Bosni i Hercegovini

U BiH je u 2021. zabeleženo čak 294 požara između januara i oktobra. Spaljena je površina od 63.284 ha. Evidentirana su dva vrhunca požarne aktivnosti - jedan u periodu februar i mart, a drugi u julu i avgustu.

Zemlju je zahvatio veći broj velikih vatrenih stihija - njih 23 na površini većoj od 500 hektara. Najveći se desio u Ljubinju tokom avgusta i zahvatio je 9.000 hektara. Njih 45 odsto je zadesio druga prirodna područja.

U Hrvatskoj spaljeno 10.074 hektara

U komšijskoj Hrvatskoj je u 2021. zabeleženo 113 šumskih požara, a spaljeno je 10.074 hektara. Jun, jul i avgust su meseci s najvećom opasnosti od ovih pojava, a ujedno najtopliji i najsušniji period godine. Opasnost je bila najveća u Dalmaciji, a sledi područje severnog Jadrana. Odstupanja u poređenju s višegodišnjim prosekom, od 2002. do 2020. godine, bila su pozitivna u većini područja. Najviše su vezana za unutrašnjost Dalmacije i pojedina ostrva (Lošinj, Vis, Lastovo, Hvar). 

Na poljoprivrednom zemljištu su evidentirani samo ako su bili u sklopu šumskih, dok oni koji su zahvatili isključivo poljoprivredno zemljište nisu evidentirani u ovom izveštaju.